Ove godine Hrvati obeležavaju i 10 godina članstva u Evropskoj uniji. Šta su naučili u prvoj deceniji članstva?
Kao vrhunac evropskog puta Hrvatska je primljena u Šengen i umesto kune uvela evro, čime je postala 20. država članica koja se odrekla svoje stare valute. Građani Zagreba ipak ne dele evrooptimizam, piše RTS.
"Mi smo se srozali kao zemlja, pre što smo mogli to je sada sve oduzeto. Penzioneri, umirovljenici – pitajte kako žive. A i moj sin koji radi od jutra do večeri da bi svoju familiju mogao izdržavati, on napravi pa onda se kasni sa plaćanjem", kaže jedna Zagrepčanka.
"Pa Hrvatska je propala. Da li je propala? Je. Gde su mladi ljudi, otišli su van. Zašto?", pita još jedna njena sugrađanka.
Mladi, s druge strane, kažu da im je ulazak u EU doneo mogućnost školovanja izvan Hrvatske i otvorene granice, dok starije građane brine ekonomska situacija.
"Katastrofa od cena, ne možete ništa platiti. Ja ne znam kako vi, ali mi teško. Ja radim, deca rade, krediti, cirkusi, svašta. Samo kada zbrojite jedan dan šta potrošite", kaže Zagrepčanka.
Uporedo s inflacijom u Hrvatskoj su rasle i plate. Tako je prosečna zarada oko 1.150 evra, dok je medijalna zarada oko 1.000 evra. U poslednjih deset godina prosečna plata u Hrvatskoj porasla je oko 40 odsto. Ali, takođe rastu i cene.
"Životni standard je danas više pod uticajem nekih drugih faktora. Cene rastu, inflacija je povišena pod uticajem faktora koji nemaju veze sa uvođenjem evra", kazala je Sandra Švaljek, zamenica guvernera Hrvatske narodne banke.
Put do članstva Hrvatske u EU trajao je 10 godina. Hrvatima se činilo da pregovori predugo traju, da je EU nepravedna prema njima, a posebno ih je obeshrabrilo što su pre njih u Uniju ušle Rumunija i Bugarska.
Dokaz skeptičnosti u to vreme bio je referendum o ulasku u EU 2012. godine. Da bi on uspeo, morao je da bude promenjen Ustav. Doneta je odluka da je referendum valjan i bez apsolutne većine. Tada je na glasanje izašlo 43,5 odsto birača, a ulazak u EU podržalo nešto više od 66 odsto, što je 30 odsto ukupnog broja birača.
"Poverenje građana u EU kontuniruano raste, posebno od članstva 2013. na ovamo. Raste s velikim krizama, raslo je s Begzitom, raslo je kovidom, raslo je s ratom u Ukrajini – zapravo je to signal da Hrvatska oseća koliko je važno biti deo ovog kluba, koliko smo sigurni i koliko je to dobro za naše građane", istakla je Andrea Čović Vidović, šefica Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj.
Hrvatski premijer Andrej Plenković smatra da je ovih 10 godina, od 2013. do 2023. "bilo sjajnih 10 godina za razvoj Hrvatske".
"Hrvatskoj je deset godina članstva donelo osećaj samopouzdanja, osećaj da je sada moćnija kao zemlja nego što je bila pre ulaska u EU i u tom smislu da je sigurnija, donelo joj je priličnu finansijsku pomoć za neke razvojne projekte, a naročito u kontekstu potresa za saniranje potresa", kaže Dejan Jović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.
Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju pripadnici srpske zajednice videli su kao priliku za konačni izlazak iz ratne traume. Rat je prvo sećanje 38-godišnjeg Nikole Vukobratovića. U Križevcima kod Zagreba, gde je odrastao, nije bilo rata, ali je Nikola svedok tog vremena.
"Moja generacija koja je odrastala devedestih bila je zapravo uverena da je taj tip nacionalnih tenzija i averzije prema Srbima u Hrvatskoj nešto što je privremeno i nešto što se odnosi samo na devedesete i da čim se rat završi to je gotova stvar, živećemo neke drugačije živote. To se tek delimično ostvarilo. Sada, 30 godina nakon rata, još uvek ima dovoljno ljudi koji su zainteresovani da drugima otežavaju i zagorčavaju život samo zato što su drugačiji po tom nacionalnom identitetu", kazao je Vukobratović.
A kolika je korist biti u EU?
Hrvati i Srbi odgovaraju različito, ali u jednom su jedinstveni, da nije bilo Evropske unije, posledice zemljotresa u Zagrebu i Petrinji bile bi katastrofalne.
"Evropska unija jako je puno pomogla. Postoje brojni izvori finansiranja. Evropski fond solidarnosti kroz milijardu evra finansirao je obnovu javne infrastrukture nakon potresa, govorimo o Zagrebu i Petrinji. Zatim korona kriza je dizajnirala nešto što se zove 'Next Generation EU', to je instrument koji se manifestira kroz nacionalne planove oporavka i otpornosti. Hrvatska će do 2026. imati na raspolaganju deset milijardi bespovratnih sredstava", ističe šefica Predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj.
Najveći projekat otkad su Hrvati u EU je izgradnja Pelješkog mosta, koji povezuje najjužniji deo Dalmacije sa ostatkom Hrvatske. Od EU su dobili 357 miliona evra za most. To je najvidljivija korist za Hrvate od EU.
Veliki problem je i nezainteresovanost hrvatskih građana za evropsku politiku. Na svoje izbore izlaze u velikom broju, ali evropske izbore smatraju drugorazrednim.
"U evroparlamentarnim izborima učestvuje manje od 30 odsto građana, što je svojevrsni napredak u odnosu na prošle izbore, ali imamo za sada samo troje izbora na koje su hrvatski građani izašli. Mi smo zapravo na dnu po izlasku u evropskim standardima i daleko od evropskih proseka - od nekih 50 odsto", kaže Josipa Dika iz organizacije GONG.
Demografija najveći izazov
Za Zagreb su 2013. govorili da je uhvatio zadnji voz za Brisel. Sada građani smatraju da treba putovanje učiniti što udobnijim, a kartu ne platiti preskupo.
Ono što bi moglo da ih košta najskuplje je odlazak mladih iz zemlje jer oko 300.000 ljudi je napustilo Hrvatsku u poslednjih deset godina.
Izgleda da je u drugoj deceniji članstva demografija najveći izazov za Hrvatsku.
(M.A./EURACTIV.rs)