Evropa bi se mogla da se suoči sa pretnjama iz Rusije do kraja decenije, a zemlje EU moraju da izgrade svoju odbrambenu industriju da bi bile spremne, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
U međuvremenu, predsednik Rusije Vladimir Putin je tokom vikenda obnovio svoje pretnje Finskoj jer je pristupila NATO-u ranije ove godine, ali je odbacio procene SAD da će Moskva ciljati zemlje NATO-a.
"Pretnje [Vladimira Putina] baltičkim državama, Gruziji i Moldaviji moraju se shvatiti veoma ozbiljno. Ovo nije samo zveckanje sabljama. Do kraja ove decenije mogli bismo da se suočimo sa opasnostima", rekao je Pistorijus, u intervjuu objavljenom u subotu u nemačkom nedeljniku Welt am Sonntag.
On je dodao da je vreme da se evropske zemlje prilagode promenjenom geopolitičkom pejzažu, posebno jer bi SAD mogle da smanje svoj angažman na kontinentu.
"Biće potrebno vreme da odbrambena industrija poveća svoje kapacitete. Sada imamo oko pet do osam godina da nadoknadimo zaostatak – i po pitanju oružanih snaga, industrije i društva", poručio je ministar odbrane.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu, nemačka vlada je intenzivirala napore da obnovi svoje oružane snage, oslanjajući se i na specijalni fond od 100 milijardi evra koji je osnovala vlada nakon napada.
Pistorijus (SPD/S&D) je postavljen za ministra odbrane početkom godine, zamenivši Kristin Lambret.
Pistorijus je prošlog meseca predstavio nove smernice za odbranu, postavljajući cilj da Bundesver, oružane snage Nemačke, postanu "spreman za rat" i da Nemačka preuzme ulogu vojnog vođstva kao "najveće i najmnogoljudnije privrede" u Evropi.
Njegova retorika izazvala je određene kontroverze u Nemačkoj, s obzirom na pacifističku kulturu zemlje, koja je oblikovana iskustvom iz Drugog svetskog rata.
U subotnjem intervjuu, Pistorijus je udvostručio poziv smernicama za povećanje evropske saradnje u oblasti odbrane.
Dok smernice za odbranu iz 2023. opisuju ulogu EU u pitanjima odbrane uglavnom kao "komplementarnu" odbrambenim kapacitetima NATO-a "kroz ekonomske, humanitarne i finansijske mere", Pistorijus je video priliku da ojača koordinaciju kroz Vajmarski trougao, neformalni forum koji čine Nemačka, Poljska i Francuska.
"Veoma smo zainteresovani za [dodavanje vojne komponente u Vajmarski trougao]", rekao je Pistorijus, dodajući da je pozvao novoimenovanog poljskog premijera Donalda Tuska (KO/EPP) u Berlin i da želi da otputuje u Poljsku čim moguće u novoj godini.
Prethodno obećanje vlade da će oživeti forum i negovati bliže veze sa Poljskom ostalo je u velikoj meri neispunjeno pod prethodnom poljskom vladom koju je predvodila nacionalistička partija "Pravo i pravda" (PiS/ECR).
Trampov povratak: poziv za buđenje za odbranu EU
Ionela Maria Čolan, analitičarka za spoljnu politiku i odbranu u Centru za evropske studije Vilfrida Martensa, koju je kontaktirao Euractiv, rekla je da je posle ruskog rata u Ukrajini evropska bezbednosna arhitektura posle Hladnog rata urušena i "sada se suočavamo sa autoritarnim režimom sklonim da ospori samo postojanje EU".
"Ruska pretnja se proteže izvan njenog istočnog susedstva, jer ona nastoji da silom prekroji evropske granice, da apsorbuje Ukrajinu i da dominira centralnom i istočnom Evropom. Ovaj agresivni stav podseća na imperijalne ambicije iz 19. veka", rekla je ona.
Analitičar je ocenio da bi izolacionistička osećanja u SAD, podstaknuta percepcijom neadekvatnog doprinosa evropske odbrane, mogla dodatno da zaoštre transatlantske odnose ako Donald Tramp postane sledeći predsednik SAD.
"U takvom scenariju, možemo očekivati manje američke posvećenosti podršci Ukrajini i rastuću potrebu da Evropljani deluju zajedno i postanu pravi pružalac bezbednosti za evropski kontinent i protiv ruske pretnje.
Čolan je istakao potrebu za strateškom autonomijom EU u odbrani, ali je naglasio da bi Evropljani trebalo da se pozabave nedostacima u vojnim sposobnostima unutar NATO-a i EU.
"Koncept strateške autonomije EU nije izazov Sjedinjenim Američkim Državama ili NATO-u, već napor da se zajedno ojačaju evropski odbrambeni kapaciteti. Konkretno, strateška autonomija EU u oblasti bezbednosti i odbrane znači i jačanje evropskog stuba NATO-a", dodala je ona.
Nove ruske pretnje Finskoj
U međuvremenu, u intervjuu državnoj televiziji Rusija 1, Putin je upozorio da je Helsinki "uvukao" u NATO Zapad, što predstavlja problem Moskvi, navodi CNN.
"Oni [Zapad] su uzeli Finsku i uvukli je u NATO! Zašto smo imali bilo kakve sporove sa Finskom? Svi sporovi, uključujući i one teritorijalne prirode sredinom 20. veka, odavno su rešeni", rekao je Putin.
"Nije bilo problema, ali sada će ih biti, jer ćemo sada tamo stvoriti Lenjingradski vojni okrug i tamo definitivno koncentrisati vojne jedinice", rekao je on.
Putin je, međutim, opisao kao "besmislene" opaske koje je nedavno dao američki predsednik Džo Bajden, koji je rekao: "Ako Putin zauzme Ukrajinu, neće stati na tome. Ovde je važno gledati dugoročno. On će nastaviti dalje".
"Ako Putin napadne NATO saveznika – ako nastavi dalje, a onda napadne NATO saveznika – pa, mi smo se obavezali kao članica NATO-a da ćemo braniti svaki pedalj teritorije NATO-a", rekao je Bajden.
Za Putina Rusija nema geopolitički interes da ulazi u sukob sa NATO-om.
"Ne postoji želja da se kvare odnosi sa njima (zemljama NATO), mi smo zainteresovani za razvoj odnosa", rekao je Putin.
(JA/EURACTIV.rs)