Prema proceni uticaja koja je procurila, obavezni zahtevi za održive javne nabavke i dobrovoljni usklađen sistem označavanja održivosti, vidjeni su među preferiranim političkim inicijativama u okviru EU zakona o održivom sistemu hrane.
Izveštaj o proceni uticaja, u koji je EURACTIV imao uvid, dolazi uoči predloga EU o zakonu o FSFS, koji se očekuje u trećem kvartalu ove godine.
U njemu se procenjuju moguća sredstva za sprovođenje ambicioznog cilja zakona FSFS da se održivost integriše u sve politike vezane za hranu, kao deo napora da postane klimatski neutralan do 2050. godine.
Dva glavna konkretna fokusa procene uključuju održive javne nabavke i označavanje održivosti.
Što se tiče poslednjeg, procena tvrdi da će označavanje održivosti „podstaknuti poslovne subjekte da prevaziđu minimalne zahteve održivosti kako bi podigli lestvicu ocenjivanja i imali koristi od potencijalne premije cene za održivije dobre proizvode" .
Dok procena rangira i obavezno i dobrovoljno usklađeno označavanje održivosti među najbolje rangiranim opcijama, dobrovoljno se pojavljuje kao preferirana opcija s obzirom na povezane troškove.
U proceni uticaja stoji da bi društveni troškovi obaveznog obeležavanja održivosti iznosili 20,667 miliona evra, dok bi dobrovoljni troškovi koštali 9,713 miliona evra.
Međutim, primećuje se da se „očekuje značajno usvajanje usklađene oznake održivosti zbog interesovanja mnogih korisnika".
Pošto je obaveza da se ista stavi na sve proizvode za koje se tvrdnje u vezi sa održivošću daju dobrovoljno, troškovi će biti izazvani samo „izborom operatera da takve tvrdnje stave na svoje prehrambene proizvode", zaključuje se u proceni.
Što se tiče održivih javnih nabavki, opcija za sprovođenje „obaveznih opštih i specifičnih zahteva" uz minimalne kriterijume „jasno se pojavljuje kao poželjna".
To će stvoriti veću potražnju na tržištu ili održivo proizvedenu hranu, a samim tim i pružiti poslovne prilike i podsticaje za operatere koji prevazilaze minimalne zahteve u pogledu održivosti", navodi se u proceni.
Međutim, primećuje se da, s obzirom na mogući uticaj na dostupnost i cenu hrane i prehrambenih usluga, kao i na navike potrošača, „neće biti prikladno nametati sve kriterijume u isto vreme i na istom nivou".
Procena uticaja predlaže postavljanje „odgovarajućih kriterijuma i fleksibilnosti u vezi sa njihovom primenom", jer zemlje članice „takođe mogu imati različite stavove i prioritete, a potencijalni kompromis može biti na primer, bacanje hrane ili korišćenje zemljišta i vode".
Kao takva, procena zaključuje da se kriterijumi mogu uvoditi „korak po korak i prilagođavati" tako da tržišta hrane i pružaoci usluga hrane mogu „postepeno da se prilagode situaciji".
Takođe smatra da se povećanje cena zbog nabavke održivijih prehrambenih proizvoda može ograničiti ili eventualno izbeći uvođenjem kriterijuma koji smanjuju troškove, kao što su kratki lanci snabdevanja, smanjenje rasipanja hrane, više biljne hrane i prilagođavanje porcija.
U međuvremenu se očekuje da će obeležavanje olakšati zelene javne nabavke.
Vest dolazi dok se zahuktava razgovor o usklađenom označavanju nutritivnih vrijednosti širom EU.
Prvobitno zacrtana za kraj 2022. godine, odluka o usklađenoj etiketi ishrane na prednjoj strani pakovanja za celu EU pomerena je na 2023, a napredovanje u vezi sa kontroverznim dosijeom biće ključni prioritet švedskog predsedavanja, prema njihovom programu .
Međutim, procena uticaja je nejasna u vezi sa drugim velikim pitanjima.
Iako prepoznaje važnost horizontalnog okvira kako bi se izbegla nedoslednost između različitih pristupa na nacionalnom nivou i potrebe za rešavanjem neravnoteže moći u prehrambenom sistemu, ne daje konkretne ideje o tome kako se to može dogoditi.
„Alati upravljanja bi takođe bili predviđeni u FSFS kako bi se omogućilo delovanje na nacionalnom i lokalnom nivou", bez daljeg preciziranja navedenih alata.
(EURACTIV.rs)