Jasne crvene linije Srbije su nepriznavanje Kosova i Metohije i neprihvatanje Kosova i Metohije kao člana Ujedinjenih nacija, kao i člana u sistemu organizacija i agencija Ujedinjenih nacija, stoji u dokumentu
U središtu Evropske unije objavljena je "Briselska deklaracija", kojom se poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana tom bloku i traži od Beograda i Prištine brz napredak u normalizaciji odnosa i primena postignutih sporazuma. Na tu deklaraciju, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uložila je rezervaciju zbog postojanja "crvenih linija, štiteći interese Srbije" i "jasno stavila do znanja da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 Ujedinjenih nacija.
Jasne crvene linije Srbije su nepriznavanje Kosova i Metohije i neprihvatanje Kosova i Metohije kao člana Ujedinjenih nacija, kao i člana u sistemu organizacija i agencija Ujedinjenih nacija, stoji u dokumentu.
U rezervaciji na deklaraciju navodi se da je Srbija posvećena procesu evropske integracije i pregovorima i, sa rezervama, usklađuje se sa Deklaracijom 'Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.' kao političkom izjavom i pravno neobavezujućim dokumentom.
"Dogovor o putu ka normalizaciji i njegov prilog o implementaciji," kako je navedeno u ovoj Deklaraciji, smatra se prihvatljivim samo u kontekstu koji se ne odnosi na bilo kakvo de fakto ili de jure priznavanje tzv. Kosova.
"Srbija naglašava da usklađivanje nikako ne znači priznavanje članstva tzv. Kosova u UN, sistemu organizacija i agencija UN, niti takozvanog teritorijalnog integriteta tzv. Kosova. Dokument ne predstavlja pravno obavezujući ugovor po međunarodnom pravu. Dalje, usklađivanje sa ovom Deklaracijom ne utiče ni na činjenicu da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo teritorije Republike Srbije pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine," navodi se u dokumentu.
Šta sadrži Briselska deklaracija?
U deklaraciji se traži potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napominje da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU.
EU nastavlja da u potpunosti podržava napore visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Đuzepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka, navodi se.
EU očekuje "konstruktivan angažman" Beograda i Prištine, stoji u deklaraciji, "u dobroj veri i duhu kompromisa" da bi se postigao brz napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je kritično važno za sigurnost i stabilnost celog regiona i za osiguranje da dve strane mogu da napreduju na evropskom putu.
"Pozivamo strane da, bez daljih odlaganja i preduslova, potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume", navodi se u deklaraciji.
Kako se dodaje, od Beograda i Prištine se očekuje da nastave da ulažu kontinuirane napore za smirivanje napetosti u skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija, koje bi, upozorava se, mogle da dovedu do daljih tenzija i nasilja, kao i retorike koja ne vodi normalizaciji odnosa.
Zbog sve komplikovanijeg geografskog okruženja, kojim dominira rat u Ukrajini i koje je snažno obeleženo krizom na Bliskom istoku, ugrožena je evropska i globalna bezbednost i to u okruženju pokazuje "važnost jedinstva i svrhe unutar evropske porodice". Takođe, navodi se i važnost strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i bolje integrisana saradnja sa EU, na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.
Poziva se na ubrzanje procesa pridruživanja
U tekstu se potvrđuje puna i nedvosmislena posvećenost EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana u tom bloku i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu "kredibilnih reformi partnera, poštenih i strogih uslova i i načela vlastitih zasluga, što je u našem uzajamnom interesu".
EU pozdravlja napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli na svojim putevima ka EU od Samita EU - Zapadni Balkan u Tirani. Napominje se da EU ima za cilj da približi Zapadni Balkan EU, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi njegovim građanima već tokom procesa proširenja, i navodi da EU, u tu svrhu, namerava da istraži dodatne mere u smeru daljeg napretka ka postepenoj integraciji.
"Nadovezajući se na revidiranu metodologiju, EU podseća na poziv Evropskog saveta da se još unapredi postepena integracija regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način, zasnovan na zaslugama", navodi se u deklaraciji.
Ohrabruje se region da pojača korak reformi u vezi sa EU
Kako se dodaje, u tom kontekstu cilj nedavne komunikacije EK o novom Planu rasta za Zapadni Balkan je da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU i ohrabri region da pojača korak reformi u vezi sa EU i unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, na osnovu pravila i standarda EU.
Navodi se da je Unija spremna da razmotri predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU.
EU primećuje da su izneti predlozi predmet usklađivanja Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU i otvaranja relevatnih sektora i područja svim njegovim susedima, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem, dok se istovremeno potpuno čuvaju integritet jedinstvenog tržišta EU i jednaki uslovi za sve.
EU ističe da je potrebno da se partneri sa Zapadnog Balkana opredele za inkluzivnu regionalnnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, uključujući sa državama članicama EU. Pozdravlja se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju središnje evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu, u skladu sa međunarodnim pravom.
Potrebna su i trajna i nepovratna reformska postignuća u oblasti vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, ekonomije i reforme javne uprave.
"Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i stalan napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), uključujući u pogledu restriktivniih mera, i da deluju u skladu sa time", navodi se u deklaraciji.
Pohvaljuju se partneri sa Zapadnog Balkana koji, kako se ocenjuje, već pokazuju svoju stratešku posvećenost time što se u potpunosti uklađuju sa ZSBP i ohrabruju oni koji to nisu uradili da slede njihov primer. Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.
EU i dalje najbliži partner regiona
Ukazuje se i da je EU i dalje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner, kao i glavni donator. Napominje se da je EU posvećena ubrzavanju i daljem produbljivanju svog političkog angažmana u vezi sa politikama na Zapadnom Balkanu.
Ističe se i da je EU odlučna da dodatno ojača saradnju sa regionom kada su posredi ključna bezbednosna i odbrambena pitanja, uključujući na operativnom nivou.
Unapređenje kolektivne sajber bezbednosti
Navodi se i da će EU nastaviti da unapređuje kolektivnu sajber bezbednost u saradnji sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU uveliko pojačati rad sa partnerima na, kako se navodi, suzbijanju "lažnih ruskih diskursa i dezinformacija" o ratu Rusije u Ukrajini.
U deklaraciji se pozdravlja činjenica da su se partneri sa Zapadnog Balkana usaglasili s navedenim tačkama.
(J.N./EURACTIV.rs)