Demonstranti su prekinuli saslušanja odbora u gruzijskom parlamentu o kontroverznom zakonu o „stranim agentima“ koji je podržala vladajuća partija, a za koji kritičari kažu da predstavlja autoritarnu promenu u zemlji.
Na snimcima koje su objavili gruzijski mediji vide se i tuče između opozicionih poslanika i onih iz vladajuće partije Gruzijski san, koja je prošlog meseca najavila da će podržati zakon.
Nacrt zakona predviđa da se sve organizacije koje primaju više od 20% finansiranja iz inostranstva registruju kao „strani agenti", ili će se suočiti sa značajnim kaznama. Kritičari kažu da to podseća na ruski zakon iz 2012. koji se od tada koristi za obračun sa civilnim društvom.
U februaru je više od 60 medija i grupa civilnog društva najavilo da se neće pridržavati zakona ako bude usvojen. Gruzijska predsednica Salome Zurabičvili rekla je da će staviti veto na zakon, iako parlament može da ga nadjača.
Predlog zakona je izazvao zabrinutost stranih zemalja, uključujući i Sjedinjene Države. Portparol američkog Stejt departmenta, Ned Prajs, rekao da će zakon imati negativne implikacije na slobodu govora i demokratiju.
„To bi stigmatiziralo i ućutkalo nezavisne glasove i građane Gruzije koji su posvećeni izgradnji bolje zemlje za svoje sugrađane i za svoje zajednice", rekao je Prajs.
Na prelazu u novi milenijum, različiti autoritarni režimi su svoje političke protivnike označili kao „strane agente", dok su krajnje desničarski političari pokušavali da svoje protivnike etiketiraju kao takve.
Rusija je svoj prvi zakon o „stranim agentima" usvojila 2012. Od tada je proširen na neprofitne organizacije, medijske kuće i pojedinačne građane Rusije, uključujući novinare i aktiviste. Prošle godine Evropski sud za ljudska prava (ECHR) presudio je da su ruskim zakonodavstvom o „stranim agentima" prekršena prava određenih grupa.
EU nije imuna na pokušaje uvođenja zakona o „stranim agentima".
Mađarska je 2017. usvojila zakon „o transparentnosti organizacija koje se podržavaju iz inostranstva". Iako se termin „strani agent" ne pojavljuje u zakonu, stručnjaci ga vide kao kopiju ruskog zakonodavstva.
Italijanski parlament je juna 2019. godine usvojio „Uredbu o hitnim odredbama o bezbednosti i javnom redu", koju je predložio tadašnji ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini. Uredba daje široka ovlašćenja ministru unutrašnjih poslova da ograničava ili zabraniti ulazak, tranzit ili zaustavljanje brodova NVO.
Čak i ako se termin „strani agent" ne koristi u zakonu, nevladine organizacije koje deluju na moru su implicitno predstavljene kao strani agenti koji deluju protiv nacionalnih interesa Italije.
(EURACTIV.rs)