ŠTA EU TRAŽI OD BEOGRADA I PRIŠTINE, A ŠTA OD EVROPSKE KOMISIJE? Red pohvala, red kritika, tu je i jedno "upozorenje"

Sažetak finalnog nacrta zaključaka za ovonedeljni samit Evropskog saveta o kojima će u Briselu raspravljati ministri za evropska pitanja, poručuje da i Beograd i Priština, bez odlaganja moraju ispuniti obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i aneksa o njegovoj primeni, uključujući Zajednicu srpskih opština.

Osim toga, Evropska unija poziva Komisiju i visokog predstavnika da do kraja januara 2024. predlože izmene i dopune merila za poglavlje 35 iz pristupnih pregovora sa Srbijom.

Ova informacija objavljena je uporedo sa sastankom specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka sa direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petrom Petkovićem u Briselu, gde je u fokusu bio nacrt statuta ZSO i naredni koraci kada je reč o sprovođenju Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa.

Red pohvala, red kritika – na koju stranu naginje tas?

U nacrtu zaključaka ima svega, od oblasti u kojima su naglašene pohvale do onih gde su pale kritike. Zabrinuti su stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima, zbog čega je istaknut značaj regionalne saradnje u rešavanju preostalih slučajeva nestalih osoba i pune saradnje sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove, dok je pozdravljena spremnost Beograda i Prištine da prihvate nacrt statuta koji je strankama predstavila EU, uz shvatanje da je potrebno dalje raditi na tome.

Normalizacija odnosa i sprovođenje obaveza iz dijaloga suštinski su uslovi na evropskom putu za obe strane koje rizikuju da propuste značajne prilike ako ne bude napretka."Rešenje za sever Kosova" je nužna Stavka bez čijeg prevazilaženja je nemoguće postići garancije bezbednosti i sigurnosti.

Od Srbije se očekuje da se s dobrim namerama uključi u dijalog koji vodi EU i u duhu kompromisa za postizanje sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom o normalizaciji odnosa u skladu sa međunarodnim pravom i pravnim tekovinama EU bez daljeg odlaganja, prenose mediji.

Oštre osude pale su na račun Srbije zbog događaja u Banjskoj, od 24. Septembra, kao i nereda iz maja meseca, a osim toga iskazana je nada da će zvanični Beograd sarađivati u istrazi i privođenju pravdi odgovornih.

Pozdravlja se dobar nivo pripremljenosti Srbije po ekonomskim kriterijumima, navodi se u pripremljenim zaključcima, a konstatovano je i da Srbija održava "nivo pripremljenosti za početna merila u Klasteru 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i naglašeno da će se nastaviti procena toga".

U nacrtu je pozdravljeno to što je Srbija preduzela neke korake u pravom smeru, uključujući i javno podsticanje kosovskih Srba da učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova, ali i da se očekuje da pozovu Srbe da se vrate u institucije.

Pozitivne ocene “pale su” za posvećenost u regionalnim inicijativama za saradnju, kao i podsticanje Srbije da radi i dalje na jačanju dobrosusedskih odnosa i stabilnosti i pomirenju sa svim partnerima u regionu. 

Ponovo se naglašava i potreba da Srbija u potpunosti ispuni svoju obavezu da se uskladi sa viznom politikom EU.

U pripremljenim zaključcima se od Srbije traži da nastavi da se fokusira na ispunjavanje privremenih merila iz poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava.

Pozdravlja se blagovremeno usvajanje pet zakona kojima se primenjuju ustavni amandmani iz 2022, ali se ukazuje da je potreban dalji rad i politička posvećenost da bi se sprovele reforme u osnovnim oblastima, uključujući pravosuđe.

U nacrtu zaključaka se ponavlja zabrinutost stanjem u medijima i odnosom prema ratnim zločinima u Srbiji i naglašava potreba da Srbija pojača napore u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Savet ponavlja poziv srpskim vlastima da komuniciraju objektivno i nedvosmisleno o EU, i da se aktivno angažuje na sprečavanju i suzbijanju svih oblika dezinformacija i stranih manipulacija informacijama u svim medijskim kanalima.

U cilju poboljšanja uslova za pravilno funkcionisanje demokratskih institucija, Savet podstiče Srbiju da se pozabavi dugogodišnjim preporukama tela OEBS/ODIHR i Saveta Evrope, uključujući i one koje se odnose na izborni proces.

Ambasador Italije: Neophodno hitno sprovođenje dogovorenih tačaka

Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori u nedavnoj izjavi zatražio je od Beograda i Prištine da sprovedu tačke Osnovnog sporazuma i Aneksa o primeni za normalizaciju odnosa, uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština.

"Italija je, zajedno sa Francuskom, Nemačkom, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom, poslednjih meseci favorizovala dva dokumenta: februarski Briselski sporazum i plan njegove implementacije, odobren u Ohridu 19. marta", rekao je Gori za portal Report difesa.it i dodao da je dokumenti predstavljaju referentne tačke mape puta koja treba da dovede do postizanja održivog rešenja.

"Sada je pitanje i za Beograd i za Prištinu da sprovode postignute sporazume, izbegavajući provokacije i jednostrane akte. Ključna tačka je uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom na severu, što je obaveza za strane već predviđena Briselskim sporazumom iz 2013. godine, ali koja do sada nije sprovedena", istakao je ambasador.

Gori kaže da je "mirno rešenje kosovskog pitanja" takođe ključni korak kako se ne bi ugrozio profitabilan put ekonomskog rasta koji je poslednjih godina omogućio Srbiji da promeni svoje lice i poboljša uslove života svojih građana.

(J.N./EURACTIV.rs)