Aktuelni predsednik Rusije Vladimir Putin saopštio je da će se ponovo kandidovati za predsednika na izborima u Rusiji u martu 2024. godine. Ovo bi moglo da mu omogući vlast najmanje do 2030. godine.
Vladimir Putin je saopštio da će se opet kandidovati za predsednika nakon ceremonije u Kremlju, zvaničnoj rezidenciji ruskog predsednika.
Putin će se kandidovati za svoj peti predsednički mandat na izborima, koji će se održati 17. marta 2024. godine, jer ima za cilj da učvrsti svoju kontinuiranu vlast kao šef države ili premijer više od dve decenije.
Predstojeći izbori će takođe biti prvi put da će na predsedničkim izborima učestvovati stanovnici okupiranih ukrajinskih regionaDonjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, anektiranih Rusiji tokom sukoba.
Međunarodna zajednica je ranije osudila lokalne izbore u ovim regionima, koje su organizovali zvaničnici koje podržava Rusija, kao lažne.
Kremlj još nije objavio zvanično saopštenje o Putinovoj kandidaturi.
Putin je postao vršilac dužnosti premijera Rusije u avgustu 1999. godine, pre nego što mu je tadašnji predsednik Boris Jeljcin neočekivano ustupio mesto predsednika u novogodišnjoj noći te godine.
Odslužio je dva četvorogodišnja mandata kao predsednik pre nego što se povukao 2008. godine, pošto mu nije bilo ustavno dozvoljeno da se kandiduje za još jedan predsednički mandat. Podržao je Dmitrija Medvedeva, koji ga je zamenio na mestu predsednika, dok je Putin po drugi put preuzeo ulogu premijera.
Ali on je ponovo preuzeo predsedničku funkciju 2012. i od tada se nije odrekao vlasti. Nakon što je pobedio na reizboru 2018. godine, Putin je potpisao zakon 2021. koji mu je otvorio put da se kandiduje za još dva šestogodišnja mandata.
Promene zakona znače da bi Putin (71) potencijalno mogao da produži svoju vladavinu do 2036. godine, do kada će biti u srednjim 80-im godinama, a njegova vladavina će zaći u treću deceniju.
Opozicija u Rusiji
Očekuje se da će se Putin u martu suočiti sa samo simboličnim protivljenjem. Pod njegovom vladavinom, opozicioni političari su imali sudbine poput izgnanstva, zatvora ili smrti u sumnjivim okolnostima.
Ruski opozicioni lider Aleksej Navaljni, koji je predstavljao jedan od najozbiljnijih političkih izazova Putinu tokom njegove vladavine, osuđen je u avgustu na 19 godina zatvora pod optužbom za ekstremizam. Navaljni i njegove pristalice tvrde da je njegovo hapšenje bilo politički motivisano, sa namerom da ućutka njegovu kritiku Putina.
Navaljni je odmah priveden po povratku u Rusiju 2021. Iz Rusije je odveden u Nemačku 2020, nakon što je otrovan nervnim agensom iz sovjetske ere Novičok. Navaljni je stigao u komi u bolnicu u Berlinu, nakon leta medicinske ekipe iz sibirskog grada Omska. Zajednička istraga CNN-a i grupe Bellingcat umešala je rusku službu bezbednosti (FSB) u trovanje Navaljnog.
Rusija negira umešanost u trovanje Navaljnog. Putin je u decembru 2020. rekao da, kad bi ruske službe bezbednosti htele da ubiju Navaljnog, one bi “dovršile“ posao.
Putinov rat u Ukrajini, za koji je Rusija prvobitno očekivala da će trajati samo nekoliko nedelja, verovatno će ući u drugu godinu do predsedničkih izbora u martu. Iako je precizno određivanje javnog mnjenja u Rusiji teško, smatra se da rat i dalje ima široku podršku javnosti, uprkos troškovima koje je naneo ruskom društvu.
Kremlj pokušava da zadrži rusko stanovništvo izolovano od najgoreg konflikta, ali Ukrajina je više puta pokušavala da vrati rat u Rusiju, izvodeći udare na gradove širom zemlje – uključujući i sam Kremlj.
Rusija drži pod velom tajne brojeve žrtava iz svog rata u Ukrajini. U septembru 2022, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je u ratu ubijeno 5.937 vojnika. Ministarstvo od tada nije objavilo ažuriranje.
Ali procene zapadnih obaveštajnih službi objavljuju mnogo veće cifre. Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva saopštilo je u oktobru da je verovatno da je Rusija pretrpela između 150.000 i 190.000 trajnih žrtava, odnosno poginulih ili trajno ranjenih, od februara 2022.
Ranije ovog meseca, Rusija je najavila da će povećati svoj broj vojnika za 170.000, nastavljajući da privlači svoje stanovništvo dok njena invazija na Ukrajinu ulazi u 22. mesec.
(JA/EURACTIV.rs)