U pokušaju da ubrza isporuku municije u Ukrajinu, glavni diplomata EU Žozep Borelj predlaže da se iskoristi dodatnih milijardu evra za povećanje proizvodnje municije u Evropi, navodi se u dokumentu upućenom državama članicama.
Zapadni saveznici Ukrajine pokušavaju da povećaju zalihe granata kalibra 155 milimetara dok upozoravaju da se Kijev suočava sa kritičnom nestašicom.
Proteklih nedelja, visoki zvaničnici EU naglašavali su da bi to pitanje trebalo „tretirati krajnje hitno“ i „ da bi trebalo da bude rešeno za nekoliko nedelja“.
Zvaničnici EU procenjuju da ukrajinske snage koriste do 7.000 granata dnevno, uz teške borbe haubicama oko Bahmuta, dok ruske trupe ispaljuju oko 50.000.
Dokument o opcijama za EU dolazi nakon pisma koje je Borelj poslao zemljama članicama prošle nedelje, a koje su izradile diplomatska služba EU (EEAS), Evropska komisija i Evropska odbrambena agencija (EDA). U njemu se predlaže plan u tri koloseka za rešavanje nedostataka, povećanje proizvodnje municije u celom bloku i podršku popunjavanju sopstvenih zaliha država članica, u šta je EURACTIV imao uvid.
Istaknuto je da su sva tri elementa ključna za održavanje podrške Ukrajini, kao i da sva tri koloseka treba da se prate paralelno i to pod hitno,
Kao prvi korak, predlaže se korišćenje dodatnih milijardu evra zajedničkih sredstava kako bi se zemlje članice navele da iskopaju svoje zalihe, posebno artiljerijskih granata od 155 mm, i da ih odmah dostave Ukrajini.
Novac bi dolazio iz Evropskog fonda za mir (EPF), koji je već posvetio 3,6 milijardi evra za naoružavanje Ukrajine od početka invazije prošlog februara.
U decembru su se zemlje članice složile da podignu finansijsku gornju granicu međuvladinog fonda za 2 milijarde evra 2023. godine.
Dokument takođe predlaže „povoljniju stopu nadoknade do 90 odsto“, navodeći „izuzetnu hitnost i iscrpljivanje zaliha država članica“.
Ovo dolazi nakon što se fond EU za oružje bori da pokrije većinu pristiglih zahteva za nadoknadu, posebno od najvećih donatora u vojnoj podršci Ukrajini.
U drugom koraku, plan predviđa da zemlje članice pošalju sporazum o zajedničkoj kupovini municije od 155 mm od strane odbrambene agencije bloka da bi potpisale prve ugovore već sledećeg meseca „u trajanju od sedam godina“.
Prema predlogu, ovo bi bila „ogromna porudžbina“, koja bi popunila praznine u nacionalnim zalihama i obezbedila snabdevanje Ukrajine na duži rok.
Zvaničnici EU kažu da bi takav pristup bio efikasniji od toga da zemlje članice daju narudžbine pojedinačno.
Ovo bi industriji poslalo „jasan signal potražnje, omogućavajući joj da trajno poveća svoje proizvodne kapacitete širom Evrope.
Treći korak ima za cilj da obezbedi dugoročno povećanje evropske proizvodnje municije i podstakne proizvodnju u njihovim odbrambenim industrijama.
Prema ideji, blok bi mogao da osnuje poseban fond za zajedničku kupovinu oružja za Ukrajinu ako se države EU slože da joj posvete više finansijskih sredstava, navodi se u predlogu.
Evropska komisija je rekla da je „ključno isporučiti više i brže gde je to moguće“.
„Možemo se nadovezati na rad koji su sproveli Evropska odbrambena agencija i Odbrambena Zajednička radna grupa za nabavke osnovana prošlog leta“, rekla je za EURACTIV Nabila Masrali, portparol EU za spoljne poslove.
„Evropska odbrambena agencija već radi na projektu posvećenom zajedničkoj nabavci municije“, dodala je ona.
O predlogu EU trebalo bi da raspravljaju ministri odbrane EU na svom neformalnom sastanku sledeće nedelje u Stokholmu, a formalno odobrenje se očekuje kada se ministri spoljnih poslova EU sastanu u Briselu kasnije ovog meseca.
Lideri EU bi tada mogli da potpišu planove na svom redovnom samitu 23-24. marta, smatraju diplomate EU.
Ovaj pritisak je suledio nakon što su Borelj i komesar za unutrašnje tržište Thierri Breton predložili zajedničku kupovinu municije u mehanizmu koji je sličan onom koji se koristio tokom pandemije COVID-19 za zajedničku nabavku vakcina.
Estonija je ranije prošlog meseca pozvala EU da izdvoji 4 milijarde evra za zajedničku kupovinu milion granata za Ukrajinu, pozivajući blok da udruži resurse kako bi ubrzao proizvodnju i isporuku municije Ukrajini.
(EURACTIV.rs)