Politika

ČLANSTVO U EU ĆE SRBIMA POBOLJŠATI KVALITET ŽIVOTA: Srbija ima punu podršku nordijskih zemalja na evropskom putu

Autor Milena Antonijević

Ambasadori Švedske, Finske, Norveške i Danske o godišnjici ruskog napada na Ukrajinu, rešavanju kosovskog pitanja,i evropskoj perspektivi država Zapadnog Balkana.

Izvor: Kurir/Nenad Kostić/Zorana Jevtić

Ekluzivno za Kurir o ovim temama govorili su ambasadorka Švedske, Anika Ben David, ambasador Finske, Kimo Lahdevirta, ambasador Norveške, Jorn Eugen Jelstad i ambasadorka Danske, Suzan Šajn. 

Oni su saglasni da rat u Ukrajini mora odmah da prestane, da je taj sukob pokazao određene slabosti Rusije, ali i snagu Zapada. Govoreći o kosovskom pitanju, oni ističu da je potrebno naći kompromisno rešenje, ističući pritom da Priština mora poštovati svoje ranije obaveze, uključujući, pre svega, formiranje Zajednice srpskih opština. Kad je reč o evropskoj perspektivi ovog regiona, sagovornici Kurira ističu da je budućnost Zapadnog Balkana u EU, što će, kako ocenjuju, doneti znatan boljitak građanima.

O rusko-ukrajinskom ratu: Ovo nije napad samo na Ukrajinu već na sve nas

Godišnjica rata označava sudbinski trenutak u evropskoj istoriji. Na jednoj strani je nuklearna sila koja je neopravdano i brutalno napala svog slovenskog, pravoslavnog suseda i demokratsku državu koja im nije bila nikakva pretnja. Ovo nije napad samo na Ukrajinu, već na sve nas. To je navelo Švedsku da napusti politiku vojne neutralnosti, koje smo se držali decenijama. To je prelomni trenutak, tektonski poremećaj i napad na nacionalni poredak i vladavinu međunarodnog prava, pravo država da izaberu svoje sopstvene bezbednosne principe. Veoma je važno da Ukrajina pobedi u ovom ratu. Mi ćemo biti uz nju dokle god je potrebno i zato je Švedska kao predsedavajuća Evropskoj uniji stavila evropsko jedinstvo i podršku Ukrajini na prvo mesto liste prioriteta. Moramo ostati ujedinjeni i podržati je u svakom smislu, ekonomskom, političkom, diplomatskom, vojnom, kako bi pobedila u ovom ratu po sopstvenim uslovima. Kao što sam već rekla, ovo nije napad samo na Ukrajinu, već na evropske vrednosti.

O kosovskom dijalogu: Ispoštovati sve prethodno dogovoreno

Švedska kao predsedavajuća Evropskoj uniji podržava veoma intenzivan napor u okviru normalizacije dijaloga dirigovanog od predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka i podržanog od naših američkih prijatelja i partnera. Postoji predložen okvirni sporazum, u kojem nisam učestvovala, te ne mogu da komentarišem sve njegove stavke, ali ono što mogu istaći jeste da je veoma važno da se prethodni ugovori poštuju. Smatram da je od velike važnosti i za Beograd i za Prištinu da se normalizacija odnosa nastavi i da se pronađe način za zajednički život, jer to je od krucijalne važnosti za poštovanje evropskog puta obe države, a s obzirom na to da se suočavamo s ratom na evropskom tlu, za Evropu je trenutno veoma bitno da se ne rasplamsa još neki front nestabilnosti.

O evropskoj perspektivi: Članstvo u EU će Srbima poboljšati kvalitet života

Kao što sam već istakla, geopolitički razvoj Evrope dostigao je određen nivo hitnosti u okviru proširenja evropske zajednice, te sada članice kandidati imaju mogućnost da napreduju u reformskim procesima. Podsetila bih da je Srbija jedan od apsolutno najvećih primalaca EU sredstava i donacija u svetu. Srbiji je Evropska unija najveći investitor, trgovinski partner i donator, i to već sada. Mogućnost proširenja Evropske unije leži upravo u rukama kandidatskih zemalja. Uvedena su revidirana merila za ono što zemlja mora da ispuni ne bi li se približila eventualnom članstvu. Srbija poseduje kriterijume i merila, ali postoji i dodatni element od većeg značaja, a to je usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije. Veoma je važno da Srbija zauzme stav i distancira se od Rusije. Ovaj zahtev je podržan tragičnim događajima na evropskom tlu i Srbija će morati da napravi izbor. Svesni smo da je to bolan izbor, ali to je pitanje kom tipu države težite. Evropska unija nije samo politički savez, već zajednica vrednosti zasnovana na međunarodnom pravu, demokratiji, ljudskim pravima i slobodi. Evropska unija je dosta angažovana ovde u Srbiji, a Švedska je veoma naklonjena proširenju već decenijama. Mi čvrsto verujemo da Srbija ima koristi od članstva u Evropskoj uniji. To će Srbima poboljšati kvalitet života. Sigurna sam da je model budućnosti koji Evropska unija nudi građanima Srbije najbolji. Najbolji kada je reč o sigurnosti, ekonomskom razvoju, slobodi, demokratiji i vladavini prava, a to je sve ono što građani Srbije zaslužuju. Međutim, to zahteva jaku političku volju i naporan rad, ali ponavljam, merila i kriterijumi su prisutni.

O rusko-ukrajinskom ratu: Niko ne bi želeo da vidi novu gvozdenu zavesu u Evropi

Verujem da smo svi šokirani brutalnim napadom i agresivnim ratovanjem koji sprovodi Rusija na zemlji koja je ničim nije isprovocirala, stavljajući stanovništvo te zemlje u bezizlaznu situaciju. Ovo je zaista brutalnost u razmerama koje do sada nismo videli još od Drugog svetskog rata. Moramo biti svesni da je ovo, pored toga što je katastrofa za ukrajinski narod, katastrofa za Rusiju. Zašto? Pre svega zato što drastično slabi sopstvenu vojsku, ometa ekonomiju, kalja reputaciju i duboko menja geopolitičku sliku, zbog čega će biti veoma teško, ukoliko je to uopšte moguće, vratiti se u pređašnje stanje nakon što se rat između nje i ostatka sveta završi. Niko ne bi želeo da vidi novu gvozdenu zavesu u Evropi. Isto kao što i niko neće biti svedok potpunog kolapsa principa vlasti. To je razlog što su sve zemlje Zapada sa svojim internacionalnim partnerima koordinisano odlučile da sankcionišu Rusiju, kako bi joj se smanjile finansijske mogućnosti da produži ovaj rat.

O kosovskom dijalogu: Nadam se da će preovladati racionalnost i konstruktivan dijalog

U potpunosti poštujem značaj koji Kosovo ima za Srbe, jer to je istorijski važna oblast u kojoj su stvorili svoje kraljevstvo u srednjem veku. Znamo i da postoji velika emotivna povezanost Srba s Kosovom. Sa te tačke gledišta, razumem situaciju. Međutim, u određenom trenutku moramo sagledati ovu krizu i s racionalne tačke gledišta, u cilju prevazilaženja izuzetno teške situacije i sprečavanja da ovaj konflikt kulminira i da kao takav nikome ne ide u korist. Vodimo beleške o nemačko-francuskoj inicijativi, koja se sada zove evropska inicijativa, da bismo razvili određene korake i procedure s ciljem da dođe do razgovora, a potom i pregovora o konačnom rešenju. Norveška to u potpunosti podržava. Vidim racionalnost predsednika Vučića u ovoj situaciji, kao i mudar pogled Srbije na ovaj problem. Siguran sam da će, ukoliko ovaj problem bude rešen, to doprineti napretku i boljitku oba naroda. Osim toga, doprineće da Kosovo bude aktivnije uključeno u regionalnu saradnju, što verujem da je ključno za budućnost i napredak ljudi koji žive na tom prostoru. Zaista se nadam da će racionalnost i konstruktivan dijalog preovladati.

O evropskoj perspektivi: U potpunosti podržavamo ulazak država Zapadnog Balkana u Evropsku uniju

Videli smo posledice nesaradnje država Zapadnog Balkana. To je deo Evrope i zaista ne vidim razlog što Brisel ne bi bio uveren da ovaj region ima predispoziciju da bude deo Evropske unije u nekom trenutku. Smatram da bi to donelo benefite ne samo Zapadnom Balkanu već i celoj Evropi. Iako Norveška nije deo Evropske unije, imam običaj da kažem da je neformalna članica jer su njeni stavovi duboko integrisani u strukturu Unije, i mi u potpunosti podržavamo ulazak država Zapadnog Balkana u EU. Istupili smo s programima, projektima, inicijativama, stručnjacima, kako bismo doprineli olakšavanja procesa dobijanja članstva u Evropskoj uniji zemljama Zapadnog Balkana.

O rusko-ukrajinskom sukobu: Duh i istrajnost Ukrajinaca su impresivni i inspirativni

Dozvolite mi da počnem tako što ću reći da Danska u potpunosti stoji iza Ukrajine. Nema sumnje da Rusija mora odmah zaustaviti rat. Danska zajedno s partnerima i saveznicima u EU, NATO i globalno, snažno osuđuje protivpravnu agresiju Rusije. Ona ne samo da je promenila evropsku bezbednosnu arhitekturu već je izazvala međunarodni poredak zasnovan na vladavini prava - s dugoročnim efektima za Ukrajinu, Evropu i svet. Brutalan rat Rusije protiv Ukrajine sada traje već godinu dana. I svi smo videli neopisivu patnju koju je doneo narodu Ukrajine. Duh i istrajnost Ukrajinaca pred takvim teškoćama su impresivni i inspirativni. I to daje nadu da je Ukrajina sposobna da okonča rusku agresiju. Takođe, ohrabreni smo snažnom podrškom Ukrajini koju je pružila Generalna skupština Ujedinjenih nacija, koja je zahtevala bezuslovno povlačenje Rusije.

O kosovskom dijalogu: Kosovo mora da formira ZSO

Danska u potpunosti podržava dijalog Beograda i Prištine, a EU blisko sarađuje sa Srbijom i Kosovom kako bi krenuli napred na putu normalizacije. Stoga je važno da se sve obaveze i sporazumi prethodno postignuti u dijalogu moraju sprovesti. To takođe znači da Kosovo treba da ispuni svoje obaveze iz Briselskog sporazuma i formira Zajednicu srpskih opština. EU će nastaviti da radi na ovom cilju. Snažno podržavamo velike napore svih uključenih, uključujući specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka.

O evropskoj perspektivi: Članstvo u EU znači da niste sami, već u porodici evropskih zemalja

Danska je članica Evropske unije već 50 godina. Kao danski državljanin, vidim koliko je članstvo bilo važno za Dansku i razvoj danskog društva. Članstvo u EU znači da niste sami, već u porodici evropskih zemalja. Danas mogu da kažem da sam ponosna Dankinja i ponosna Evropljanka. Kao i u svim porodicama, naravno da se ne slažemo u svemu. Postoje rasprave, a ponekad čak i nesuglasice. Ali ono najbitnije je da se slažemo oko fundamentalnih vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava, transparentnost i solidarnost. Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale na ove vrednosti i mislim da je važno istaći da je EU čvrsto uverena da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju svoju budućnost u EU. Današnja geopolitička realnost sa ruskim ratom protiv Ukrajine učinila je proširenje EU još važnijim i naglasila važnost strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana. EU je prošle godine otvorila pregovore sa Albanijom i Severnom Makedonijom i dodelila status kandidata Bosni i Hercegovini, ali naravno, ima još mnogo toga da se uradi na putu koji je pred nama. Mnoge reforme u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana moraju biti sprovedene. Veoma je važno da razmišljamo u kom pravcu ide budućnost Zapadnog Balkana. Kada razmislite o tome, mislim da će svi građani Srbije, a naročito mlađe generacije imati koristi od pridruživanja EU, a time i uniji slobodnih i demokratskih država članica.

O rusko-ukrajinskom ratu: Vreme nije na ruskoj strani

Oružani napad na Ukrajinu pokazao nam je određene slabosti Rusije, ali i jačinu Ukrajine i Zapada. Kad to kažem, mislim na odlučnost i sposobnost Ukrajinaca da brane svoju zemlju. Mislim da vreme nije na ruskoj strani, iako se oni nadaju da jeste. Iako je nemoguće znati koliko će još ovaj rat trajati, verujem da nas očekuje još teških trenutaka u narednom periodu. Zaista je neophodno da Ukrajina pobedi u ovom ratu, jer ukoliko se ruska vojska ne povuče iza međunarodno priznate granične linije, taj potez će zapretiti Evropi i naoružati je.

O kosovskom dijalogu: Mora se pronaći kompromis

Smatram da lideri moraju pronaći kompromis, ukoliko zaista misle na budućnost svog naroda. Ključne reči za ovaj problem su normalizacija odnosa i čuvanje prava svih etničkih zajednica na Kosovu, ali i poštovanje i stupanje na snagu svih prethodno zaključenih ugovora. Mislim da je trenutno najbolje rešenje upravo poslednji predlog Evropske unije. To je put kojim obe strane treba da idu.

O evropskoj perspektivi: Razviti novu metodologiju

Izuzetno je važno što se na dnevnom redu za proširenje Evropske unije nalaze i zemlje Zapadnog Balkana. Smatram da je ovaj momenat veoma važan za čitav proces i to sve strane moraju da shvate. Evropska unija se mora potruditi da razvije novu metodologiju koja će biti kamen-temeljac za nastavak pregovora. S druge strane, države koje su podnele zahtev za ulazak u Evropsku uniju moraju u celosti i u praksi ispuniti sve reforme neophodne za to. Ovo je ključan trenutak za obe strane.


(EURACTIV.rs)