Geolozi upozoravaju da bi još jedan veliki zemljotres mogao da pogodi industrijski severozapad Turske. Opozicija insistira na kompleksnoj pripremi jer bi u suprotnom posledice bile katastrofalne.
Broj poginulih u Turskoj u prošlomesečnom razornom zemljotresu porastao je na 45.089, saopštila je Uprava za katastrofe i vanredne situacije (AFAD), dok su geolozi upozorili da bi još jedan veliki zemljotres mogao da pogodi industrijski severozapad Turske.
U zemljotresu i snažnim potresima koji su usledili povređeno je više od 108.000 ljudi u Turskoj, a milioni su se sklonili u šatore ili su tražili da se presele u druge gradove. Zajedno sa žrtvama u Siriji, broj poginulih je dostigao oko 51.000.
Redžep Tajip Erdogan, turski predsednik, obećao je da će obnoviti domove u roku od godinu dana, ali će proći mnogo vremena pre nego što hiljade ljudi budu mogle da napuste šatore ili kontejnere i dnevne redove za hranu i usele se u stalne stanove.
Zemljotresi u jugoistočnoj Turskoj naveli su vlasti da ponovo razmotre kako bi se zemlja sklona zemljotresima mogla nositi sa sličnim potresom u gusto naseljenom, severozapadnom industrijskom srcu Turske.
Pažnja se okreće Istanbulu
Istanbul, najveći grad u Turskoj sa populacijom od 16 miliona i komercijalnim motorom u zemlji, nalazi se u blizini rasednih linija koje prelaze zemlju. Dva zemljotresa u razmaku od tri meseca ubili su skoro 20.000 ljudi na severozapadu 1999.godine. Geolozi kažu da bi još jedan zemljotres mogao da pogodi ovaj region.
Zemljotres od 6. februara izazvao je oko 34 milijarde dolara direktne fizičke štete, procenila je Svetska banka, I dodala da bi ukupni troškovi rekonstrukcije i oporavka mogli biti dvostruko veći. Jugoistočni region ima značajan proizvodni sektor, iako manji od severozapada Turske.
Potres u razmerama februarskog zemljotresa u Istanbulu, jednom od svetskih mega gradova koji leži na strateškom plovnom putu Bosfora, mogao bi da izazove pustoš i da zahteva dodatne pripreme.
„Ovo je turski industrijski centar. Uništenje takvih razmera ovde bi moglo da ima mnogo teže posledice koje bi mogle da dovedu do uništenja zemlje", rekao je Bugra Gokče, zamenik generalnog sekretara istanbulske opštine koju vodi opozicija.
„Država bi ovo trebalo da posmatra kao problem nacionalne bezbednosti i da ovde odredi prioritete i dodeljuje resurse", rekao je Bugra, odgovoran za upravljanje rizikom od zemljotresa u Istanbulu.
Ovomesečni zemljotresi i pitanje spremnosti za veliki zemljotres u severozapadnom regionu Marmara oko Istanbula biće ključna pitanja na predsedničkim i parlamentarnim izborima koje bi Turska trebalo da održi do juna.
Erdoganova vladavina od dve decenije definisana je građevinskim bumom. Očekuje se da će se na tim glasanjima suočiti sa svojim najvećim političkim izazovom ikada i obećao brzu kampanju za obnovu desetina hiljada domova nakon što je više od 180.000 zgrada uništeno u poslednjim potresima.
Prema podacima Turskog instituta za statistiku,regija Marmara je dom za 25 miliona ljudi i čini nešto više od 40 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje od 2021. godine.
Brza urbanizacija
U njemu se nalaze mnoge fabrike koje proizvode robu poput cementa, tekstila, automobilskih proizvoda i nafte. To je tranzitni kanal za međunarodnu trgovinu sa brojnim komercijalnim i putničkim lukama i istanbulskim moreuzama koji povezuju Crno more i Mediteran.
Turska se nalazi preko nekoliko aktivnih linija raseda, zbog čega je podložna velikim zemljotresima. Ogranak linije raseda Severne Anadolije prolazi kroz Mramorno more, južno od Istanbula.
Stručnjaci kažu da pažnju treba još jednom usmeriti na spremnost Istanbula za veliki zemljotres, nešto o čemu se povremeno raspravlja od katastrofe 1999. godine.
„Standardi izgradnje su se mogli poboljšati u proteklih 25 godina da su koraci preduzeti sistematski, ali to se nije dogodilo", rekao je Bugra, upozoravajući da priprema za zemljotres u Istanbulu ili blizu njega nije zadatak ni jedne vlade i zahtevao je inicijativu širom zemlje.
„Potrebna nam je mobilizacija svih državnih institucija. Moramo da transformišemo politike i to uradimo u narednih 5-6 godina", rekao je Bugra.
Od 1999. Istanbul je prošao kroz brzi talas urbanizacije, veći deo pod Erdoganovom vlašću. Vlada je 2018. uvela takozvanu zonsku amnestiju širom Turske kako bi legalizovala neregistrovane građevinske radove, za koje su inženjeri i arhitekte upozorili da bi mogli da ugroze živote.
Vlada poriče kritike da je sistematski omalovažavala bezbednosne standarde, ali je prošle nedelje turski ministar pravde, Bekir Bozdag, priznao da Turska više ne bi trebalo da sprovodi amnestiju i da bi trebalo da preispita kazne za podstandardne gradnje.
Opštinom Bugra upravlja gradonačelnik Ekrem Imamoglu iz glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP), koji se u prošlosti sukobljavao sa Erdoganom i koji je viđen kao njegov potencijalni protivkandidat na predsedničkim izborima. On će u sredu objaviti „plan mobilizacije" za Istanbul.
Pripreme za zemljotres koji bi pogodio Istanbul ne bi trebalo da budu ograničene na procenu i jačanje zgrada, već bi trebalo da se prošire i na infrastrukturne radove kako bi se obezbedio protok energije i vode, rekao je Bugra.
Od zemljotresa na jugoistoku, opština Istanbul je primila više od 100.000 prijava za procenu otpornosti, što je dovelo do pada veb stranice, rekao je on.
(EURACTIV.rs)