U organizaciji Udruženja novinara Srbije i Ambasade Japana u Beogradu, održana je panel diskusija na temu praćenja izbora iz ugla medija: Kvalitetno izveštavanje i nepristrasnost.
Koliko je ova tema atraktivna u kontekstu predizborne političke kampanje, govori i činjenica da je dosta novinara učestvovalo u diskusiji i potražilo odgovore na konkretna pitanja.
U uvodnom delu, učesnicima se obratio Nj.E. Akira Imamura, ambasador Japana u Beogradu, koji je rekao da je kvalitetno i nepristrasno izveštavanje nešto što bi moralo da krasi novinarsku profesiju. I po ovom, i po drugim pitanjima, Japan kontinuirano, kako kaže, podržava napore Srbije na putu reformi iu sklopu evrointegracija.
„Srbija je dosta postigla u reformama, na mnogim poljima, ali ima tu još dosta posla, kako je nedavno ocenila i Evropska komisija. Što se tiče ove teme, ona dolazi u delikatnoj političkoj situaciji, jer Srbiji predstoje izbori 17. decembra a kvalitetno, fer i nepristrasno izveštavanje jeste temelj demokratije. Procvat demokratije u Japanu 1920-ih i prekid tog procesa porastom militarizacije 1930-ih godina prošlog veka koji je obustavio demokratske procese, a zatim i novo doba nakon rata koje je obnovilo ove temelje, dalo nam je ogromno iskustvo iz koga možemo izvući dosta pouka. I nakon toga, Japan se suočavao sa raznim problemima, pa ćemo vam preneti ta iskustva", kazao je ambasador Imamura.
Dr Keići Hašimoto, novinar i viši savetnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju, kao novinar se bavio političkim izveštavanjem iz baltičkih zemalja, Gruzije, za vreme Zalivskog rata. Pisao je o SSSR-u i raspadu ove zemlje. Nakon što je magistrirao na Fakultetu političkih nauka na Univerzitetu u Parizu, radio je za japansku ambasadu u Austriji kao specijalni pomoćnik za balkanska pitanja i u Kancelariji visokog predstavnika u Sarajevu, kao politički savetnik. Potom se pridružio Japanskoj agenciji za međunarodnu saradnju. Hašimoto je doktorirao na smeru Međunarodne javne politike na Univerzitetu u Osaki i napisao nekoliko publikacija o balkanskim pitanjima i demokratizaciji.
On je na panelu rekao da je uticaj i uloga masovnih medija u praćenju izbora od ogromnog značaja.
„Teme koje će obrađivati masovni mediji biće kurs kojim će se kretati kampanja, jer će oni pratiti s jedne strane, šta je vladajuća stranka za vreme svog mandata uradila na tom polju, a s druge strane, kandidati drugih političkih stranaka će imati priliku da na tu temu govore u okviru svojih programa. Jako je važno da izveštavanje bude nepristrasno, pre svega tačno i istinito i da se svim akterima da podjednaka šansa za predstavljanje. Ne bi trebalo da u toku predizbornih kampanja bude „navođenja" o mogućem ishodu, niti konstantnih predikcija i predviđanja o ishodu izbora jer bi to moglo da utiče na izbor glasača", kazao je Hašimoto.
On je naveo primer skandala koji je potresao Japan nakon parlamentarnih izbora 1993. godine, kada je Liberalna demokratska partija izgubila izbore prvi put.
„Direktor jedne uticajne medijske kuće je na sastanku nakon izbora priznao da je podstrekivao novinare da o liderima Liberalno demokratske partije pišu na negativan način i da izveštavaju tako da lDP izgubi izbore, što se i dogodilo. Izbio je skandal, a taj direktor je bio pozvan da pred parlamentom odgovara zbog ovog incidenta", ispričao je Hašimoto.
Prema njegovim rečima, taj novinar nije pretrpeo veće sankcije, osim javne osude i kritike parlamenta da je prekršio novinarski kodeks, ali je taj događaj na neki način bio prekretnica kada je izveštavanje o političkim procesima u Japanu u pitanju.
Hašimoto zato kaže da ne sme biti favorizovanja u izbornim procesima, te da novinari ne bi trebalo da ističu određene lidere ispred ostalih.
„Izveštavanje o anketama može imati uticaj na birače. Na primer, u SAD je slučaj da ukoliko se jedan od lidera profiliše kao apsolutni favorit, i to pokažu istraživanja i ankete, on će i dobiti podršku naroda, dok je u Japanu obrnuta situacija, narod će pre podržati onoga ko je slabiji protivnik. Mnoge opasnosti vrebaju tokom izveštavanja u političkim procesima, pre svega u toku predizbornih kampanja. Još jedna je slučaj ukoliko postoji više kandidata, da se dvojica ili trojica favorizuju i da im se da više prostora i pažnje, dok se dešava da ostali budu zapostavljeni", kaže on.
Dodaje da bi novinari morali vešto da izbegnu te zamke i da podjednaku šansu daju svim kandidatima.
„NHK je vodeća medijska kuća u Japanu i postavlja standarde izveštavanja. Ukoliko se desi neka pritužba za neistinitost i neobjektivnost u izveštavanju, samoregulatorno medijsko telo koje su osnovali svi emiteri i koje je postavilo standarde će reagovati, opomenuti ili sankcionisati emitera. Do sada se nije desilo da nekom bude oduzeta dozvola za emiitovanje, a zakoni za tv i radio emitere se nešto razlikuju", pojašnjava Hašimoto.
On je spomenuo i primer lokalnih izbora u Tokiju, 2020. godine kada se desilo da se od ukupno 22 kandidata, profilisalo pet kao vodećih, dok su, kako je rekao, ostalih 17 bili na neki način zapostavljeni u kampanji.
„Jedan od njih se pobunio i ukazao na pristrasnost i neprofesionalnost novinara. Sličan slučaj, pogodio je Francusku na predsedničkim izborima 2007. godine kada je treći kandidat bio „prepoznat" kao neko ko je imao najmanje šanse da pobedi, te su ga mediji na neki način diskriminisali. Nakon istinskog poraza on je ukazao na to, rekavši da su mediji izvršili njegovo 'političko ubistvo'. Francuska CSA je potvrdila njegovu optužbu i naložila medijima da na sledećim izborima moraju da promene ovaj princip izveštavanja i da svima daju podjednaku prostor u medijima", kazao je Hašimoto.
Prema njegovim rečima, jako je važno da novinari imaju samosvest, da ne smeju iznositi lažne informacije ili dezinformacije, da se klone uticaja ili zbližavanja sa političarima i da istinu serviraju uz objektivnost i nepristrasnost.
Na pitanje moderatorke, novinarke Ljubice Gojgić, da li u današnjem podeljenom svetu i složenoj geopolitičkoj situaciji, možemo govoriti i pre svega verovati u nepristrasno izveštavanje, Hašimoto je rekao da ne veruje potpuno, ali da je uloga medija da nude istinu i da nikako ne smeju da se služe lažima i dezinformacijama.
Kako kaže, i sam je kao novinar bio izložen pritiscima i čak pretnjama jednog ministra, ali je smatrajući da radi nepristrasno i da piše istinito, nastavio svojim putem bez straha.
Govoreći o društvenim mrežama i informacijama koje se sa njih serviraju, rekao je da u Japanu one dosta utiču naročito na mlađu populaciju, ali da se i mladi prilikom odluke o izboru kandidata, rukovode informacijama koje dobijaju na vodećoj NHK.
Hašimoto je za EURACTIV na temu aktuelne predizborne kampanje u Srbiji rekao da nije uspeo da proprati dosadašnji tok kampanje, kao i da nije upoznat sa situacijom. Na temu cenzure i autocenzure, kazao je da i jedno i drugo apsolutno postoje, ne samo u Japanu ili Srbiji, već svuda u svetu, te da je zato jako važno da se novinari ne zbližavaju sa političkim liderima, kako bi mogli objaktivno i nepristrano da izveštavaju.
„To je veoma važno i ozbiljno pitanje i smatram da se te zamke moraju vešto izbegavati. Nekada se novinari uzdržavaju da kritički govore o potezima vlasti u strahu da će biti kritikovani. S druge strane, ukoliko se zbližite sa nekim političarem ili njegovom strankom, izbegavaćete da objektivno izveštavate o njemu ili stranci. Dakle, trebalo bi sa distance objektivno i nepristrasno izveštavati", kazao je Hašimoto.
On je dodao da „ukoliko izveštavate istinito i objektivno, nemate zbog čega da se plašite da ćete biti kritikovani, ili da ćete imati neki problem, unutar medija, ili spolja, sa političkom strankom koja je predmet pitanja".
(EURACTIV.rs)