Dok Aljbin Kurti tvrdi da je reč o nameri rešavanja zločina počinjenih tokom rata na Kosovu”, poznavaoci političkih prilika tvrde da se iza svega krije namera da se “utvrdi albanska verzija rata” i zastraše Srbi
U istom danu kada je ministarka pravde Aljbuljena Hadžiu saopštila da se protiv Srbije priprema tužba za genocide, Vlada u je početkom novembra formirala Institut za ratne zločine, na čije čelo je raspoređen Atde Hetemi kao izvršni direktor.
Dok premijer privremenih institucija Aljbin Kurti tvrdi da je reč o nastavku "institucionalnog opredeljenja za rešavanje svih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu", poznavaoci političkih prilika i dešavanja na Kosovu tih godina tvrde da se iza svega krije namera da se "utvrdi albanska verzija rata, relativizuju suđenja nekadašnjim vođama OVK, ali i da se institualizuje zastrašivanje Srba čime će se okončati etničko čišćenje".
"Institut je osnovan bez ikakvih pravnih osnova", objašnjava bivši istražni sudija Danica Marinković, inače jedan od svedoka u slučaju Račak.
Cilj im je jasan, složni su analitičari, zastrašivanje Srba koji žive na Kosovu ili planiraju da se tamo vrate, a tek će se tek videti da li je formiranjem ovog Instituta, Kurti želeo da dobije poene kod svojih glasača ili će to biti produžena ruka Specijalnog suda u Hagu koji sudi pripadnicima nekadašnje OVK za zločine koje su počinili u periodu 1998 - 1999.
Ocenjujući da "nema pravnog osnova", Marinković je podsetila da "1998. godine nije bilo nikakvog rata na Kosovu", navodeći da je u tom periodu dosta vremena provodila širom Kosova radeći kao istražni sudija i da su albanski teroristi preduzimali akcije, odnosno da su ubijali i činili zločine nad Srbima i Albancima koji nisu bili lojalni teroristima.
"Tada je država Srbija, preko svojih institucija funkcionisala i preduzimala sve potrebne radnje na osnovu svojih ovlašćenja da pronalazi počinioce takvih krivičnih dela, da ih procesuira. Čak je bilo i slučajeva da su donete presude koje su bile pravno okončane osuđujućim kaznama", naglašava Marinković.
S njenim stavom saglasan je i dr Milan Gulić, viši naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, koji ovaj potez vidi kao "politički cilj" da se prištinska verzija sukoba iz 1998. i 1999. godine "institualizuju".
Nije, kaže, sasvim siguran da li će Institut imati naučno obeležje ili je zamišljen kao dokumentacioni centar.
"Svaki pokušaj da se sva ta zaostala pitanja reše bio bi vredan hvale, međutim osnivanje Instituta u Prištini prema svim najavama od strane privremenih institucija, ne deluje kao želja da se prošlost bolje osvetli", kaže Gulić za Kosovo onlajn.
(EURACTIV.rs)