Za EURACTIV o predstojećem sastanku u Briselu i predlogu EU za normalizaciju odnosa, Slobodan Zečević i Aljbinot Maljoku pojašnjavaju pozicije Beograda i Prištine.
Povodom predstojećeg sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija sa visokim zvaničnikom EU Žozepom Boreljom uz podršku specijalnog predstavnika EU Miroslava Lajčaka o predlogu EU za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, očekivanja EU i SAD su jasna. Od Beograda i Prištine očekuje se da budu konstruktivni ali i sa posebnim zahtevima i uslovima.
Crvene linije za Srbiju su osnivanje Zajednice srpskih opština i ulazak Kosova u Ujedinjene nacije, rekao je za EURACTIV profesor dr Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije i pojasnio da ono što je dogovoreno pre deset godina mora najzad biti sprovedeno u praksi.
Zečević je kazao da će sastanak u Briselu poslužiti posredniku Evropske unije da pokuša da privoli Beograd i Prištinu da usvoje plan u 11 tačaka o normalizaciji odnosa. Evropska unija smatra da će se time relaksirati odnosi Beograda i Prištine i stvoriti osnove za buduće zaključivanje sporazuma o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa dve strane, dodao je Zečević.
"Pozicija Srbije polazi od pretpostavke da treba ostvariti Briselske sporazume iz 2013. i 2015. godine o uspostavljanju Zajednice srpskih opština. O toj temi više ne treba da se pregovara jer je status ZSO jasno definisan Briselskim sporazumima. Ovo je do sada bio preduslov za Srbiju za nastavak pregovora o normalizaciji odnosa", naglasio je Zečević i dodao da se Vlada Kurtija do sada protivila osnivanju ZSO, pravdajući se unutrašnjim ustavnim razlozima. Međutim, kazao je Zečević, za Kosovo sporazum o ZSO je međunarodnog karaktera te ima jaču pravnu snagu od kosovskih unutrašnjih normi.
"Perspektiva odnosa zavisiće umnogome od pitanja uspostavljanja ZSO i postizanja sporazuma o normalizaciji odnosa. Sam plan Evropske unije, koji je nezvanično izašao u javnost, za Srbiju je problematičan utoliko što implicitno tretira Kosovo kao ravnopravnog partnera, tj. nezavisnu državu. Crvene linije za Srbiju su osnivanje ZSO i ulazak Kosova u Ujedinjene nacije", naveo je Zečević.
Za kosovskog analitičara Aljbinota Maljokua današnji sastanak sigurno će biti odlučujući za put kojim će krenuti međusobni odnosi jer, kako je rekao, Kosovo pa i Srbija smatraju da je francusko-nemački predlog dobar.
"Ostaje na liderima ovih zemalja da daju svoje zvanične stavove. Bazirajući se na do sada viđenom, može se smatrati da će rasprava suštinski biti usmerena na 11 prezentovanih tačaka, koje još uvek nisu zvanične za javnost. Pismo francuskog predsednika Emanuela Makrona, nemačog kancelara Olafa Šolca i italijanske premijerke Đorđe Meloni, premijeru Kosova je dokaz namere međunarodne zajednice da se navedeni plan prihvati", objasnio je Maljoku i dodao da ne vidi mogućnost niti prostor da se oko toga manevriše.
"Istini za volju, mišljenja sam, pa i ubeđen da francusko-nemački predlog nije ono što bi trebalo odnosima Kosova i Srbije. Predlog neće okončati sagu u odnosima između strana, jer nije zasnovan na međusobnom priznanju", nagalsio je Maljoku.
“Sve dok se ne potpiše sveobuhvatni sporazum, koji bi imao kao centralnu tačku priznavanje koje bi bilo zakonski obavezujuće za obe strane, ne možemo kazati da je proces završen kako bi trebalo. Međutim, današnji sastanak daje orijentaciju kojim putem idu učesnici procesa”, zaključio je Maljoku.
(EURACTIV.rs)