EURACTIV je istraživao kakvi su odnosi Srbije i Crne Gore? Gde su putevi dve zemlje otišli u suprotnom smeru, a gde se ukrštaju? Ima li naznaka poboljšanja odnosa, i pre svega, šta je kamen spoticanja u bilateralnoj diplomatiji?
U okviru projekta "Plenum" nedavno je sprovedeno istraživanje o crnogorsko-srpskim odnosima. Istraživanje je je sproveo Centar za građansko obrazovanje (CGO) u saradnji sa Regionalnom akademijom za razvoj demokratije (ADD), a uz podršku Ambasade Švajcarske u Beogradu.
Samo neka od pitanja u anketi bila su:
- Da li priznajete nezavisnost Crne Gore kao konačnu i neupitnu?
- Da li bi, po Vašem mišljenju, trebalo ponoviti referendum o nezavisnosti Crne Gore?
- Da li bi, po Vašem mišljenju, referendumi o ujedinjenju dve zemlje trebalo da budu održani u Crnoj Gori i Srbiji?
- Kako ocenjujete odnose između Srbije i Crne Gore
- Šta je, po Vašem mišljenju, glavni problem u odnosima Crne Gore i Srbije?
Odgovori ispitanika i u Srbiji, i u Crnoj Gori su se negde gotovo podudarli, negde potpuno razlikovali.
Daliborka Uljarević, izvršna direktorak Centra za građansko obrazovanje smatra da je ono najvažnije što je istraživanje pokazalo je preovlađujući stav da je nezavisnost Crne Gore konačna i neupitna u obe države, kao i da građani izražavaju potencijal da ti odnosi budu bolji nego što jesu.
"Loše je što trenutno u obe države zapadni partneri gube uticaj, iako u različitom obimu. Istraživanje ukazuje i da su razlike ozbiljne, kako u percepciji oko nivoa umešanosti zvanične Srbije u unutrašnjo-politička pitanja u Crnoj Gori, preko odnosa prema važnim karakteristikama crnogorskog identiteta, spoljne politike dvije države do vrijednosnog okvira, i to su uzročnici složenosti i osetljivosti odnosa između dve države koji se ne smeju ignorisati prilikom oblikovanja tih odnosa", kaže Uljarević.
Balša Božović, predsednik Regionalne akademije za razvoj demokratije, o istraživanju kaže da ga je pozitivno iznenadio jedan momenat.
"To je da se jedan paternalistički narativ iz režimskih medija Srbije prema Crnoj Gori nije u potpunosti primio među građanima Srbije. Naravno, takav nacionalistički narativ preti da dugoročno uruši odnose istorijski dve bliske zajednice, srpske i crnogorske, ako ne budemo ukazivali na njegove štetne posledice. Dakle, u percepciji građana postoje problemi između dve države na različitim nivoima i na to treba obratiti posebnu pažnju", kaže Božović.
Očekivano, rezultati su pokazali (da je za obe strane) najveći problem u odnosima Srbije i Crne Gore - pitanje Kosova. Jasno je što Srbija to ne može da „oprosti" Crnoj Gori, ali šta tu Crna Gora vidi kao kamen spoticanja?
Daliborka Uljarević na ovo pitanje odgovara:
"Percepcija da je priznanje Kosova najveći problem u odnosima između dve države u Crnoj Gori se ne veže samo za nacionalnu ili političku pripadnost ispitanika, već je izvan toga i uključuje i ono što je javno pozicionirano kao problem, a Kosovo se kao takvo naglašava i od strane Srbije i od strane aktera bliskih Vučiću u Crnoj Gori. Ukratko, nije to kamen spoticanja za Crnu Goru ali jeste jedna od međa između dvije države".
Balša Božović smatra da je to veoma važno pitanje.
"Čini mi se da su građani Crne Gore svesni da je Kosovo najveći problem za Srbiju. Ali je isto tako istraživanje pokazalo da građani Crne Gore u velikoj većini priznaju tu kosovsku nezavisnost. Hoću da kažem da su sa jedne strane svesni da je to priznanje problem u odnosima sa Srbijom ali i da zadržavaju svoje suvereno pravo da Crna Gora ima sopstveni odnos sa Kosovom. I Srbija bi to trebala da poštuje", smatra on.
Prema istraživanju javnog mnjenja, gotovo identično, u obe zemlje, rezultati su bili da je po 18% bilo da bi Srbija i Crna Gora trebalo da budu u zajednici. Kakve rezultate je dalo prethodno istraživanje? Da li je procenat porastao ili opao, i zbog čega?
Daliborka Uljarević kaže da ranije nisu radili ovakvo istraživanje niti joj je poznato da je to neko drugo radio, tako da nema komparativni presek.
"Međutim, ono što treba istaći jeste da u obe zemlje imamo dominantan stav da je pitanje nezavisnosti Crne Gore konačno i neupitno, i da referendumi o ujedinjenju dvije države predstavljaju manjinski izraz jedne radikalnije petine oko koje gravitiraju i ideje o drugačijem uređenju tih odnosa. No, imajući u vidu kakve se sve intenzivne kampanje vode proteklih nekoliko godin, čini se da one u smislu promjene ove konstelacije nisu urodile plodom ili da su njihovi efekti bili vrlo mali, a to je pozitivno", smatra ona.
Božović kaže da je Srbiji taj procenat još veći, kada saberete one koji bi pravili zajednicu što sa Crnom Gorom, što sa Crnom Gorom i republikom Srpskom procenat je oko 30%, što je, kako kaže, prilično veliki procenat.
"To upravo govori, iako se najveći broj građana 61% pomirio sa nezavisnošću Crne Gore nakon referenduma 2006. da se ipak jedan deo građana nije pomirio sa crnogorskom nezavisnošću i da su pod uticajima medijskim narativa o menjanju granica na Balkanu i velikodržavnih nacionalističkih politika koji neminovno udaljavaju ove dve države od dobrosusedskih odnosa. Do sada je bilo pravilo da su takvi narativi ne samo nacionalistički već i antievropski", podvlači on.
Takođe se u anketi približan procenat ispitanika izjasnio da odnose Srbije i Crne Gore ocenjuje kao „ni dobre, ni loše"( oko 30%). Kakvi su odnosi dveju zemlja realno?
Uljarević smatra da su odnosi između dve države determinisani odnosima među vlastima.
"A te vlasti su fokusirane primarno na svoje partijske i partikularne interese. Procena građana obe zemlje ukazuje da se to prepoznaje, odnosno nema dominantne većine koja je na stanovištu da su ti odnosi dobri i odlični, a oni bi da imamo odgovornije političke strukture mogli biti takvi", pojašnjava ona.
Božović smatra da su već više godina unazad ti odnosi su poljuljani.
"Podsetiću samo na neke važne situacije. Naravno, na prvom mestu je mešanje zvaničnog Beograda u referendum 2006. ali zatim i priznanje Kosova 2008. kada su ti odnosi loši do 2012. Zatim ide period od nekoliko godina izuzetnog razumevanja dve države i čak značajnih poseta crnogorskih zvaničnika Beogradu, da bi se nakon pokušaja državnog udara 2016. u Crnoj Gori, u kojem su učestvovale ruske službe i delovi srpskih službi, ti odnosi ponovo pokvarili do danas. Tu bih izdvojio i crnogorski ulazak u NATO koji je u suprotnosti sa bezbednosnom i spoljnom politikom Srbije. Danas su ti odnosi samo nominalno dobri, na nivou predsednika, ali dubinski u društvu građani Crne Gore su nezadovoljni mešanjem Srbije u unutrašnja pitanja Crne Gore", naglašava Božović.
Anketa je uključivala i pitanja o pristupanju EU i NATO-u Srbije i Crne Gore, a istraživanja su pokazala da je Srbija više skeptična i anti EU, naročito NATO raspoložena od Crne Gore. Zašto je to tako?
Božović kaže da je to zato što Srbija, prema njegovim rečima, i dalje nije usaglasila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa EU.
"Ključ leži u takozvanoj politici neutralnosti koja je okrenuta interesima Rusije na Zapadnom Balaknu. Kada se to spusti na građane onda zapravo vidite da su političke elite u Crnoj Gori približavali građanima spoljnopolitički kurs Crne Gore koji je okrenut Zapadu, dok su elite u Srbiji promovisale antievropsku spoljnu i bezbednosnu politiku", kaže on.
Pitanje genocida u Srebrenici dalo je zanimljive rezultate ankete. Zbog čega je gotovo identičan procenat mišljenja - ali suprotnih?
Daliborka Uljarević kaže da je to je jedno od pitanja koje ukazuje da su Srbija i Crna Gora danas vrednosno prilično različite države.
"Taj vrednosni okvir u Crnoj Gori podsticajniji je za ono što su dalji neophodni procesi demokratizacije i evropeizacije države. Suočavanje sa novijom i kontroverznom prošlošću nije lako, a nije ni tema koja donosi većinske glasove. Ipak, napori dela NVO sektora, medija i slobodomislećih građana i građanki, kako kroz ono što su bile inicijative i zalaganja u zemlji, tako i kroz regionalne okvire, na primer kroz REKOM, uticalo je i da prethodna, višedecenijska vlast u Crnoj Gori formira jasan stav da se u Srebrenici desio genocid. Takođe, treba podvući da je i nakon promena u avgustu 2020. godine, u crnogorskoj Skupštini, u junu 2021. godine usvojena, dvotrećinskom većinom, Rezolucija o zabrani negiranja genocida u Srebrenici. Protiv ili uzdržani su bili poslanici koji su pripadali koaliciji tadašnjeg Demokratskog fronta (DF). Nešto manjom većinom, bez poslanika onih koji su bili u tadašnjem klubu DF-a i uz uzdržane Demokrate, izglasano je nepoverenje ministru pravde koji je relativizirao genocid u Srebrenici. Ukratko, preovlađujući stav priznanja genocida u Srebrenici od strane crnogorske javnosti rezultat je sinergije različitih strana. Međutim, brine što je sada na čelu Skupštine neko ko nikada nije priznao genocid u Srebrenici lično niti je to uradila politička grupacija koju predstavlja, a koja sad ima značajan udeo i u kolaču izvršne vlasti. To poziva na budnost kako bi izbegli pokušaje revizije istorije i relativizacije sudski utvrđenih činjenica, a što je očito, i na žalost, prevlađujuće u Srbiji", smatra Uljarević.
Balša Božović tvrdi da se na pitanju Srebrenice vidno oseća dominantan narativ vlasti i SPC da je priznanje genocida u Srebrenici, kako je rekao, zapravo priznanje da su Srbi genocidan narod.
"To nije istina i to je podmukla zamena teza. Niko ne okrivljuje ni u jednoj presudi srpski narod već isključivo pojedince koji su bili na visokim državnim funkcijama tih godina i koji na ovaj podmukli način zapravo štite sebe pred istorijom sakrivajući se iza čitavog srpskog naroda. Presude postoje i one su međunarodno priznate. Što se pre suočimo sa tim da su to uradile političke elite Srbije iz devedesetih pre će građani Srbije živeti u pomirenju sa svojim susedima i u miru sa sobom", naglašava Božović.
U kom smeru će nova Vlada Crne Gore raditi na odnosima sa Srbijom?
Daliborka Uljarević kaže da je nova Vlada Crne Gore po volji zvaničnog Beograda.
"To unapred otvara sumnju u njenu rezistenciju na one uticaje iz tog centra koji nisu u interesu države Crne Gore. Za nama su već dve takve Vlade, a posebno je u tom aspektu bila štetna Vlada Dritana Abazovića, što se konstatuje i u poslednjem Izveštaju Evropske komisije i Rezoluciji Evropskog parlamenta. Ti odnosi treba da budu zasnovani na uvažavanju činjenice da se radi o dve nezavisne i suverene države koje treba da imaju bliske odnose, ali bez paternalističkog pristupa Beograda ili podaničkog pogleda iz Podgorice. Kako sada stvari stoje, cenim da ti odnosi neće biti stavljeni u te okvire, a samim tim da neće doći do suštinskog i održivog poboljšanja", zaključuje ona u razgovoru za EURACTIV.
Nezavisno od ovog istraživanja, o odnosima dve zemlje EURACTIV je razgovarao i sa Jakšom Šćekićem političkim komentatorom.
On kaže da će izborom nove vlade u Crnoj Gori odnosi dveju zemalja biti poboljšani, ali kako je naglasio, ne u stepenu u kom bi to srpski nacionalisti voleli.
"Srpski nacionalisti ili crnogorski Srbi bi voleli da Crna Gora izađe iz NATO pakta, da Crna Gora otprizna Kosovo i da se prisajedini sa Srbijom, odnosno da se jedno oko vrati u glavu. To je balon, a u ovom trenutku najveći zagovornik je Milorad Dodik koji je izjavio da Republika Srpska, Srbija i Crna Gora treba da budu jedna država. Mislim da će od njih svih Andrija Mandić imati najveći problem, jer ako se vrati svojim korenima, njega će smeniti u skupštini. Zato on uopšte ne spominje nikako otpriznavanje Kosova, kao što je za Srbe veliko razočarenje italijanska premijerka jer su svi očekivali da će ona pokrenuti referendum za izlazak iz EU, tako da će Andrija Mandić za krajnje desničarske Srbe biti veliko razočarenje. S druge strane, Crna Gora je u NATO paktu, oni ih drže na kratko, već sutra mogu da prime Crnu Goru u EU i niko živ to ne bi primetio. Crna Gora će sad biti stavljena na test. Što se tiče NATO pakta i eventualnih trajnih veza, biće odsečeni od svih važnih i bitnih informacija jer se smatra da je kompromitovana zbog proruskih lidera što se tiče njihovih vrednosti, tako da ćemo videti kako će se to novo rukovodstvo snaći. Ono što je interesantno je kako se istorija ponavlja. Kako su pre bili Bulatović i Đukanović, tako su sada predsednik i premijer, različitih stavova za neke stvari. Ako počne pad standarda u Crnoj Gori, koji ionako nije maestralan, DPS će se u nekom drugom obliku vratiti na vlast".
(EURACTIV.rs)