Zemlje, potpisnice dokumenta, zalažu se da se Zapadni Balkan nađe na visokoj mestu prioriteta za EU, kao i da se pruži puna podrška putu Zapadnog Balkana ka EU
Ministrima spoljnih poslova EU ponuđen je "non-pejper" za Zapadni Balkan, iza kojeg stoje Hrvatska, Slovenija, Austrija, Češka, Grčka, Italija i Slovačka. Ove države se zalažu da se Zapadni Balkan nađe na visokoj mestu prioriteta za Evropsku uniju, kao i da se pruži puna podrška putu pridruživanja Zapadnog Balkana.
Ističe se kako je ovaj region izložen raznim uticajima sa strane, ilegalnim migrantima, pa je potrebno uskladiti zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, kao i tešnje raditi na usklađivanju svojih stajališta sa EU standardima.
"Mi, ’Prijatelji Zapadnog Balkana’, delimo posebnu odgovornost za održavanje tog regiona visoko na političkoj agendi EU i kada je reč o podršci tim državama na evropskom putu", navodi se u non-pejperu s kojim su ministri unustrašnjih poslova država članica EU upoznati pre sastanka u Briselu.
Grupa poziva da se osnaži i ubrza pristupni proces, a na institucije EU apeluje se da predstave jasan program za postupnu i ubrzanu integraciju s konkretnim pravnim koracima do 2024. godine, koja će biti zasnovana na pravičnim i rigoroznim uslovima i principima.
Navodi se i da je Zapadni Balkan izložen "destabilizirajućim faktorima, poput zloćudnog uticaja trećih zemalja, hibridnih prijetnji i ilegalnih migracija", pa da EU treba da doda novi podsticaj u pogledu jačanja saradnje u području zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i da treba pojačati dijalog sa zemljama Zapadnog Balkana.
Od naših partnera očekujemo da se usklade sa spoljnom politikom EU
Dodaje sa da bi pojačana saradnja učinila zemlje Zapadnog Balkana efikasnijim u suočavanju sa spoljnim pritiscima i suprotstavljanju ruskim i drugim štetnim narativima u regionu koji nisu u skladu s vrednostima EU i međunarodnim poretkom zasnovanim na pravilima.
Grupa od sedam članica EU ističe i da treba povećati prisustvo, vidljivost i angažman EU u regionu, pored ostalog, i kroz redovnije i koordinisane posete visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, kao i kroz uključivanje članica EU u pripremama i unapređenju seminara o određenim temama.
Prema dokumentu, treba uspostaviti redovnu razmenu i stručne radionice o pitanjima ljudskih prava, pored tekućih aktivnosti u vezi sa sprovođenjem poglavlja 23, sa akcentom na jačanje učešća u tematskim oblastima i programima EU.
Prijatelji Zapadnog Balkana apostrofioraju i podsticanje obuke mladih diplomata i državnih službenika, u pogledu njihovog upoznavanja sa diplomatijom i institucijama Evropske unije.
Non-pejper podrazumeva i unapređenje spremnosti za rešavanje sajber incidenata, a pozivaju se partneri sa Zapadnog Balkana da posete Agenciju EU za sajber bezbednost (ENISA) u cilju daljeg upoznavanja sa sistemom sajber bezbednosti EU i promovisanja potpunog usklađivanja sa zakonodavstvom EU.
Dodaje se da treba unaprediti stratešku sposobnost partnera sa Zapadnog Balkana u pogledu komunikacije sa EU, kao i održavanje konsultacija pre sledeće runde pregovora o Konvenciji UN o sajber kriminalu i identifikovanju zajedničkih stavova.
Sedam članica EU napominju da treba ojačati redovne dijaloge na temu bezbednosti i odbrane, koje podrazumevaju procene izazova i potreba partnera. Dodaje se da treba razvijati i dalje mere pomoći partnerima u okviru Evropskog mirovnog fonda za Svetsku banku, kao i podržavanje razvoja njiihovih sposobnosti u domenu Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, pored ostlaog, i putem kurseva Evropskog koledža za bezbednost i odbranu.
Borelj okupio ministre EU i Zapadnog Balkana
Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost/potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel predsedavao je ministarskim sastankom EU-Zapadni Balkan koji je okupio ministre spoljnih poslova EU i njihove kolege sa Zapadnog Balkana.
Visoki predstavnik je u maju 2021. godine pokrenuo inicijativu za pojačani angažman sa Zapadnim Balkanom u vezi sa spoljnom i bezbednosnom politikom. Današnja diskusija bila je fokusirana na zajedničke bezbednosne izazove u pozadini stalnih globalnih i regionalnih bezbednosnih pretnji. Visoki predstavnik Borel je podvukao važnost jedinstva i snažne saradnje sa partnerima sa Zapadnog Balkana za izgradnju otpornosti i promovisanje mira i stabilnosti na kontinentu. U tom kontekstu, visoki predstavnik je podsjetio da Evropska unija računa na zemlje kandidate kao pouzdane partnere u vanjskoj, bezbjednosnoj i odbrambenoj politici, uključujući i kada je u pitanju usklađivanje sa odlukama EU u ovim domenima.
Sastanak je takođe pružio priliku za razmenu mišljenja o izazovima u regionu i njegovoj evropskoj budućnosti u trenutku kada je politika proširenja EU dobila novi zamah i nakon nedavnog usvajanja izveštaja Komisije o proširenju u kojima se ocenjuje napredak svakog partnera na putu ka EU.
Visoki predstavnik Borel je ponovio kontinuiranu snažnu podršku EU - političku, tehničku i finansijsku - svim kandidatima i potencijalnim kandidatima kako bi im pomogla da unaprede ključne političke, institucionalne, društvene i ekonomske reforme. S tim u vezi, novi Plan rasta usvojen prošle nedelje trebalo bi da omogući partnerima da ubrzaju reforme i investicije kako bi značajno ubrzali brzinu procesa proširenja i rast svojih ekonomija.
Sastanku su prisustvovali ministar za Evropu i spoljne poslove Albanije Igli Hasani, ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević, ministar inostranih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković, zamenik premijera/ministar spoljnih poslova i dijaspore Kosova*, Donika Gervalla-Schvarz, ministarka Sastanku su pored ministara inostranih poslova EU, ministar inostranih poslova Crne Gore Filip Ivanović, zamenik ministra inostranih poslova Severne Makedonije Fatmire Isaki.
(EURACTIV.rs)