Švedska mora da dokaže da zaslužuje pristupanje NATO-u, rekla je predsednica Mađarske Katalin Novak u sredu, pozivajući nacionalne parlamentarce da potpišu kandidaturu te zemlje.
Stokholm je podneo zahtev za pridruživanje zapadnom vojnom savezu ubrzo nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 2022. godine, ali su Turska i Mađarska odložile odobrenje, dok su sve ostale članice NATO odobrile pristupanje prošle godine.
Ponuda čeka na odobrenje oba nacionalna parlamenta, što je poslednji korak koji je potreban u proceduri pristupanja, ali pošto nijedna zemlja nije odredila datum za glasanje, ostaje neizvesnost.
„Mađarski parlament treba da glasa za ratifikaciju bez daljeg odlaganja", rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima nakon sastanka sa komandantom mađarskih oružanih snaga, predsednicom Novak, ponavljajući svoje prethodne pozive.
Novak je odbila da da vremenski okvir i nije pokazala da je spremna da da zeleno svetlo, osim što je pozvala parlament da se odluči.
„Ono što bih sada želela je da apelujem na to da mađarski parlamentarci donesu brzu i mudru odluku", rekla je ona novinarima posle sastanka u sedištu NATO-a.
„Postoji više razloga za pristupanje Švedske nego protiv", dodala je ona.
Međutim, ona je rekla da članovi parlamenta misli da se Švedska nije trudila dovoljno i da nije pokazala interesovanje da ubedi parlamentarce u svoj stav, rekla je ona.
„Ne znam da li bi pomoglo da se švedska vlada obrati mađarskoj vladi, ili da švedski političari priđu mađarskim političarima, pokušavajući da ih ubede u neophodnost odluke", rekla je ona i dodala:
„Daću sve od sebe da donesem brzu odluku u Mađarskoj, pokušavajući da ubedim parlamentarce, ali to možda neće biti dovoljno", kazala je Novak.
NATO do sada nije preduzeo nikakve korake da posreduje u tom pitanju, a diplomate su više puta odbacivale pitanje da Mađari ometaju proces ratifikacije.
Umesto toga, izvršili su pritisak na Ankaru, koja je odložila poteze za ratifikaciju zbog tvrdnji da se Stokholm nije dovoljno borio protiv terorizma i da je delovao kao utočište za kurdske aktiviste koje Ankara smatra teroristima.
Pored toga, mađarska vlada optužila je Stokholm da se meša i kritikuje demokratiju i vladavinu prava u zemlji i iskoristila ovu tvrdnju da opravda odlaganje parlamenta.
Novak je rekla da razume da problem ostaje. „Čujem da mnogi ili neki od parlamentaraca tvrde da Švedska jeste, ili je bila prilično glasna u osudi funkcionisanja parlamenta ili je izjavila da postoji nedostatak demokratije u zemlji", podvukla je ona.
„Mađarska vlada je više puta govorila da neće biti poslednji saveznik u NATO koji je ratifikovao pristupanje Švedske, a sada računam da će Mađarska ispuniti tu obavezu", rekao je Stoltenberg posle sastanka sa Novakom.
Novak je na svojoj strani govornice rekla da će proces ratifikacije biti „suverena odluka poslanika mađarskog parlamenta".
Budimpešta je bila trn u oku NATO-a u pogledu podrške Ukrajini.
Poslednji potez mađarskog premijera Viktora Orbana na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prošlog meseca podstakao je reakcije među članicama NATO-a i Evropske unije.
Na pitanje štampe o uticaju sastanka na odnose Budimpešte sa zapadnim partnerima, Novak je kazala:
„Uveravam vas, ne može biti i ne bi trebalo da bude bilo kakvih odnosa između Mađarske i Rusije koji bi potkopavali našu posvećenost NATO-u ili EU."
Budimpešta se suočila sa kritikama zbog proširenja energetskih veza sa Moskvom dok je rat još uvek u toku, više puta pozivajući na mir u Ukrajini, držanjem Kijeva na visokim standardima zaštite manjina u zamenu za uspostavljanje Saveta NATO-Ukrajina i uskraćivanjem isplate novca EU za Ukrajinu .
(EURACTIV.rs)