Povodom godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, Kijev i njegovi zapadni saveznici traže način da zadrže trajnu dugoročnu podršku.
Održavanje ukrajinske borbe i jedinstva EU uz istovremeno sprečavanje eskalacije rata u potencijalno katastrofalan globalni sukob, jedan je od najvećih spoljnopolitičkih izazova bloka do sada.
Ukrajina je saopštila da su njene snage odbile ruske napade duž linije fronta uoči godišnjice rata, dok je ruski predsednik, Vladimir Putin, praznih ruku nakon krvave zimske ofanzive, govorio o ruskom nuklearnom arsenalu.
„Nastavićemo da činimo sve što je potrebno da odbranimo slobodu Ukrajine", rekao je šef diplomatije EU Žozep Borelj za EURACTIV početkom ove godine.
„Predsednik Rusije, Vladimir Putin, potcenio je snažnu reakciju EU i naših partnera i jedinstvo koje smo pokazali nakon njegove invazije, a ovo jedinstvo je jedno od naših glavnih prednosti", rekao je Borelj.
Ali dok se čini da je EU sada na čvršćim nogama, evropski zvaničnici i diplomate brinu da je jedinstvo krhko.
Sankcije i kako ih zadržati
Od kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, države članice bloka počele su sistematski da prekidaju sve ekonomske veze putem devet paketa sankcija koje su usvojili lideri EU.
Predloženi paket za „desetu godišnjicu" uključuje trgovinu u vrednosti više od 11 milijardi evra, prema Evropskoj komisiji, zabranjujući izvoz iz EU u Rusiju tehničke opreme i rezervnih delova koji bi se mogli koristiti na bojnom polju.
Dok su zemlje članice EU pokazale jedinstvo bez presedana u svojoj politici sankcija prema Rusiji, iako sa nekolicinom zadrški, ostaje pitanje kada bi blok mogao da postigne „vrhunac jedinstva" po tom pitanju.
Oružje i municija: „Kada i kako?
Ako postoji pitanje koliko dugo Rusija može da nastavi sa ratom u Ukrajini, takođe je nejasno koliko brzo Ukrajina može da dobije ono što joj je potrebno.
Za ukrajinsku stranu problem će biti dostupnost materijala kao što su oklopna vozila i municija.
Sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u januaru razbio je tabu zemalja članica NATO-a o isporuci teških kopnenih borbenih sposobnosti, ali do sada je broj tenkova zapadne proizvodnje koji su stigli na ukrajinsko tlo i dalje nizak.
Kako su Evropljani krenuli od rušenja odbrambenih tabua bloka, jedan za drugim, prvo uz korišćenje Evropskog mirovnog fonda za Ukrajinu, podrška zajedničkoj kupovini municije dobija na snazi među državama članicama EU.
Sada se zvaničnici i diplomate EU slažu da je više pitanje kada i kako, a ne da li će Komisija dobiti ovlašćenja da pregovara o ugovorima o municiji u ime država članica bloka.
Prema predlogu Estonije, blok bi trebalo da udruži resurse za ubrzanje proizvodnje i isporuke municije Ukrajini u mehanizmu koji je sličan onom koji je korišćen tokom pandemije COVID-19 za zajedničku nabavku vakcina.
Ministri spoljnih poslova EU koji su raspravljali o toj ideji rekli su da je malo vremena za gubljenje.
„Naš neposredni prioritet ostaje isporuka Ukrajini. Vreme je od suštinske važnosti", napisao je šef diplomatije EU Žozep Borelj u pismu zemljama članicama EU, koje je EURACTIV video dan kasnije, pozivajući ih da odmah pošalju Kijevu municiju iz svojih, trenutnih zaliha.
Borelj je potvrdio da EU radi na predlozima za zajedničku nabavku municije, povećanje proizvodnih kapaciteta i dopunu zaliha. Jedna opcija na stolu je European Peace Faciliti, međuvladin instrument za oružje EU, koja se trenutno koristi za nadoknadu državama članicama za njihovu vojnu podršku Ukrajini.
Paralelno, EU takođe razmatra uspostavljanje zajedničkih projekata nabavke, uključujući i municiju, preko Evropske odbrambene agencije (EDA).
Dokument o opcijama očekuje se kada se ministri odbrane Unije sastanu za dve nedelje u Stokholmu, a visoki zvaničnici EU ističu da se to pitanje „tretira krajnje hitno" i da „treba da se reši za nekoliko nedelja".
Sa porastom potreba i evropskom podrškom u smislu „koliko god je potrebno", neke evropske diplomate su počele da predlažu promenu kada je u pitanju odgovornost Zapada.
„Sa sve većom količinom sofisticiranijeg zapadnog oružja koje ćemo dugoročno isporučivati Ukrajini, moraće da se razgovara o tome kako će se ovaj rat završiti", rekao je jedan zapadnoevropski diplomata EURACTIV-u u Minhenu, govoreći pod uslovom anonimnosti.
Mirovni planovi se množe
Postoji nalet diplomatskih aktivnosti i u Rusiji i na Zapadu, sa posebnim fokusom na isporuku oružja, koji počinje da se pomera ka razmatranju posleratnog poretka.
Zelenski je prvi put najavio svoju formulu mira od 10 tačaka, koju je podržala EU, na samitu G20 na Baliju prošlog novembra, pozivajući svetske lidere da održe Globalni mirovni samit zasnovan na njoj.
Drugi se takođe bave posleratnom mirovnom raspravom.
Riši Sunak, britanski premijer, iznenadio je neke od svojih kolega prošlog vikenda na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji hrabrim, ali nejasnim predlogom za novu „povelju" koja bi osigurala dugoročnu bezbednost Ukrajine.
Kina je najavila podršku mirovnim pregovorima, koji će doći u obliku dokumenta o političkom rešavanju rata.
Ukrajina kaže da ne može biti govora o miru dok ruske trupe okupiraju njenu teritoriju.
Za Ukrajinu je jasno da neće pristati ni na kakav mirovni plan „po svaku cenu", jer je prošlo iskustvo pokazalo da sa Rusijom nisu mogući kompromisi.
„Nikakvi ustupci, nikakvi kompromisi nisu mogući, ni oko najmanjeg kvadratnog metra", rekao je Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova u Minhenu, dodajući da bi bilo u interesu Ukrajine da Kina igra ulogu u potrazi za mirom.
Posle Minhena, pekinški šef diplomatije Vang Ji sastao se u Moskvi sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, u prvoj poseti visokog kineskog zvaničnika od ruske invazije.
„Razlog je interesantan jer se u Minhenu Ji sastao sa nizom zapadnih visokih zvaničnika, uključujući Blinkena, Borelja i Kulebu, koji je u Moskvu otišao tek nakon toga", istakao je jedan diplomata EU, koji je prisustvovao Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.
Portparol Evropske komisije rekao je da EU „neće imati sve elemente za procenu kineskih mirovnih planova".
Pristupni razgovori sa smislom
Za Ukrajinu, napori za pristupanje EU idu paralelno sa ratom. Za EU, ova godina će se odnositi na odluku koliko će se teško boriti da zadrži Ukrajinu u svojoj sferi.
Po pitanju kandidature za članstvo u EU, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izrazio je nadu da bi Kijev ove godine mogao da počne da otvara „dijalog o ukrajinskoj budućnosti u EU".
„Ovde ne počinjemo od nule", rekao je Igor Žovkva, savetnik Zelenskog za spoljnu politiku, za EURACTIV posle samita.
„Veliki delovi Sporazuma o pridruživanju su implementirani, a sada imamo akcioni plan EU i Ukrajine o integrisanim sektorima i ekonomskom rastu. Reč je o konkretnim stvarima, i to je nepovratno", rekao je Žovkva.
„De fakto, svi razumeju da Ukrajina već pripada EU. Ukrajinci rade u EU, ekonomije su integrisane, postoji bezvizni režim", dodao je on.
„Posle pobede Ukrajine, geopolitičke okolnosti će se ozbiljno promeniti, a samim tim i političke odluke", zaključio je Žovkva.
Ali dok je Zelenski ranije ovog meseca dočekan kao heroj u Briselu, lideri EU i dalje su oprezni kada su u pitanju obećanja o pristupanju. Istina je da za EU proširenje više nije jednosmerna ulica, ali mnogi u Briselu to ne vide ni kao autoput.
Evropska komisija treba da objavi svoju procenu napretka Ukrajine kasnije ove godine, sa usmenom prezentacijom sedam reformskih preporuka izvršne vlasti EU koja se očekuje na proleće, i formalnog paketa proširenja na jesen. Pod uslovom da se u tim izveštajima zabeleži pozitivan napredak, neki zvaničnici i diplomate EU kažu da bi mogla biti dva ključna samita.
Jedan u oktobru, koji bi prvi put formalno mogao da razgovara o pitanju pristupanja, a drugi u decembru, gde bi lideri EU mogli da donesu odluku.
„Postoje dva faktora koji idu u korist Ukrajine", rekao je nedavno za EURACTIV visoki zvaničnik EU koji poznaje portfelj proširenja.
„Prvo, čini se da su najviši lideri EU, a posebno Fon der Lajen, vezali svoje nasleđe za proces pridruživanja Ukrajine", rekao je zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.
„Drugo, ako napredak ide ruku pod ruku sa pobedom na bojnom polju, biće teško reći 'ne' Kijevu, da li je to kratkoročno, to treba da se vidi, ali to definitivno važi za dugoročni mandat", dodao je zvaničnik.
(EURACTIV.rs)