Šta nam donosi nastavak sukoba između Rusije i Ukrajine? Ima li svet dodatni razlog za strah? Da li je na pomolu mir? Na ova i druga pitanja odgovaraju analitičari za EURACTIV Srbija.
Ni godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, ne nazire se mir. Za to vreme ubijeno je na hiljade ukrajinskih civila, mnogi gradovi pretvoreni su u ruševine a ogromne gubitke pretrpele su i vojske sa obe strane. Napetost između Rusije i Zapada raste, a podrška ukrajinskom rukovodstvu je sve veća i ogleda se u vojnoj pomoći. Da li će ova godina doneti razrešenja ili eskalaciju sukoba za EURACTIV govore Dragomir Anđelković, analitičar i Dimitrije Milić, politikolog iz organizacije Novi treći svet.
"Godišnjica rata u Ukrajini predstavlja najbolji presek dosadašnjeg ratnog delovanja i spoljnopolitičkih promena koje je ovaj sukob izazvao, jer je u prethodnih godinu dana srušeno više mitova i pravila", rekao je Milić i pojasnio da su među njima mit o nepobedivoj ruskoj vojsci, čija se najavljena “brza pobeda” nije dogodila i da je od marta prošle godine Rusija izgubila preko 50% ukrajinske teritorije koju je kontrolisala.
"Na drugoj strani, u praksi se pokazalo da niz zapadnih ekonomskih sankcija Rusiji nije danas toliko opasno oružje i da ekonomija ove države još može da funkcioniše i finansira ratni pohod. Evropska unija se takođe nije suočila sa problemima grejanja stanovništva nakon prekida snabdevanja ruskim gasom, a politička neutralnost Švedske i Finske otišla je u istoriju. Značajan broj pretpostavki i pravila koja su važila pre početka invazije 24. februara nakon 365 dana je srušen. Po tome je ovaj rat definitivno specifičan", istakao je Milić.
Politikolog iz organizacije Novi treći svet objašnjava i da nakon godinu dana mirovni pregovori i konkretno rešenje ne deluju blizu, a najavljene nove mobilizacije u Rusiji, kao i dodatna pomoć Zapada Ukrajini, ukazuju upravo na suprotno - rat će potrajati.
"Očekivanja su da ćemo ovog proleća i leta svedočiti novim intenzivnim borbama dve strane, koje mogu stvoriti preduslove na terenu da naredne godine u ovo vreme imamo jasniju sliku finalnog ishoda. Nakon, verovatno tek prvih 365 dana rata, mir deluje maglovito i posledice napada od 24. februara ćemo definitivno osećati i narednih godina", smatra Milić.
O istoriji događaja koji su prethodili sukobu Anđelković kaže da je Prvi hladni rat završen krajem 20. veka na kontroverzan način. Zapad, na čelu sa SAD, bio je uveren da je u geopolitičkom nadmetanju pobedio Rusiju. S druge strane, Moskva je verovala da je sukob bio ideološki a ne primarno geopolitički, te da je sa odbacivanjem komunizma i raspadom SSSR-a, nastupila nova era u kojoj će Ruska Federacija biti ravnopravni partner Zapada.
"Taj nesporazum je postepeno doveo do izbijanja niza tenzija, a kada je došlo do velike evroatlantske akcije preuzimanja Ukrajine iz ruske sfere uticaja, otpočeo je 2014. godine takozvani Drugi hladni rat. On je, što se u prethodnom slučaju nije desilo, početkom 2022. prerastao u klasičan sukob između Zapada i Rusije, pri čemu je Ukrajina samo topovsko meso Vašingtona i njegovih ključnih partnera. Ne vodi se rat zbog nje, već je spletom nesrećnih okolnosti za tu zemlju, ona dobila ulogu globalne arene", naglasio je Anđelković i dodao da se Moskva “oseća prevareno i ugroženo” i da po bilo koju cenu pokušava da uspostavi odnos snaga koji je iz njenog ugla mnogo pravedniji od sadašnjeg.
"U tome ima podršku Kine i niza drugih vanzapadnih država, koje misle da je došlo vreme da se stavi tačka na doba globalne dominacije zapadnog bloka predvođenog SAD. Te zemlje, stoga, posredno pomažu Rusiji, što je bitan faktor opstanka njene ekonomije i vojno-političke otpornosti, u situaciji kada se susrela sa najvećim paketom sankcija u istoriji", smatra Anđelković.
On ističe da sada govorimo o nekoj vrsti postmodernog svetskog rata, u kome se vojne operacije odvijaju na istoku Evrope, a obaveštajna, ekonomska, propagandna i druga nadmetanja širom sveta, sa nizom asimetrično angažovanih učesnika. Anđelković je rekao da se može očekivati da će sukob još značajno vreme trajati, sa pojačanjima i smanjivanjima intenziteta ratnih dejstava, sve dok se ne steknu uslovi da velike sile sednu za konferencijski sto i pokušaju da definišu parametre globalnog poretka za nekoliko narednih decenija.