Eksperti za EURACTIV o polarizaciji društva, kao pretnji demokratiji, i ekstremistima koji će sve češće napadati državu.
Hiljade ekstremnih desničara na silu je upalo u Kongres Brazila i Vrhovni sud 8. januara kako bi svrglo s vlasti novog predsednika Lulu da Silvu, inače levičara. Cilj im je bio da na njegovo mesto vrate bivšeg lidera Žaira Bolsonara, koji je upravo izgubio izbore, a opravdanje za pokušaj prevrata našli su u teorijama zavera o pokradenim, nelegitimnim izborima, kao i "dubokoj državi", deljenim preko društvenih mreža.
Po istom modelu
Događaji u Brazilu kao da su prepisani iz Sjedinjenih Američkih Država, koje su se pre dve godine, 6. januara 2021, suočile s napadom pobunjenika na zgradu američkog Kongresa u očajničkom pokušaju da održe tada odlazećeg predsednika Donalda Trampa na vlasti. To i ne čudi ako se zna da su Žaira Bolsonara nazivali "Tropskim Trampom". I da je tokom celog svog mandata demonstrirao oduševljenje bivšim američkim predsednikom i njegovom populističkom politikom. Nije iznenađenje ni to što je, poput Trampa, rešio da ne prizna rezultate izbora na kojima je izgubio.
Nijedan od ova dva pokušaja državnog udara nije urodio plodom - zaustavljeni su, a deo napadača završio je iza rešetaka. Ipak, oba događaja pokazala su da opasne podele u društvu, koje podgrevaju političari, mogu da dovedu do haosa čak i u relativno stabilnim demokratijama. Dovoljno je da se u već polarizovanim društvima dospe "ulje na vatru" - da jedna strana proglasi regularne izbore neregularnim, da legitimno izabranog predsednika okarakteriše kao uzurpatora, da za sve političke poraze okrivi neku nedefinisanu, pomalo mističnu i bezgranično zlu "duboku državu"... - i za tu stranu svaki vid borbe protiv vlasti postaje ne samo legitiman, već moralan.
Po tom receptu delovala je i teroristička grupa Rajhsbirger ili "Građani Rajha", razbijena u Nemačkoj 7. decembra. Uhapšeno je 25 ljudi, među kojima su bili princ Hajnrih XIII od Rojsa, bivši komandant specijalaca nemačke vojske Rudiger von Pescatore, nekadašnji poslanik ekstremno desničarske Alternative za Nemačku (AfD), jedan sudija... Oni su odlučili da je Nemačka kao država nelegitimna, pa su pripremali oružani napad na Bundestag i vladu, kao i krvavo preuzimanje vlasti.
"Policajci su u akciji otkrili pancirne prsluke, samostrele, puške i municiju. Imamo opasnu mešavinu ljudi sa iracionalnim uverenjima, od kojih neki imaju mnogo novca a drugi oružje, pa su skovali plan napada i širenja svojih struktura", opisao ih je tada za ARD Holger Minh, šef nemačke federalne policije.
Nije mnogo različita od njih ni grupa Les Barjols iz Francuske, kojoj je upravo započelo suđenje zbog pripreme atentata na predsednika zemlje Emanuela Makrona. Tužioci su saopštili da je ova nacionalistička i antimigrantska grupa sa oko 5.000 članova u jednom trenutku razmatrala i otmice članova parlamenta i zbacivanje vlade.
Spremnost na nasilje
Te tajne ili javne organizacije, a ima ih širom Evrope i sveta, jasno ukazuju na sve veći stepen podela u društvu i sve veći jaz između levičara i desničara, globalista i suverenista, liberala i nacionalista, vaksera i antivaksera... Zbog toga su teroristički napadi iz ideoloških razloga postali sve češći u zapadnom svetu, a biće ih još više, upozorili su autori istraživanja Globalni teroristički indeks 2022.
"Ekstremno desničarske grupe koje su inspirisane teorijama zavere o političkoj realnosti, odbacuju izborne rezultate i spremne su na nasilje ili pretnje nasiljem predstavljaju opasnost po demokratiju gde god da se pojave", kaže za EURACTIV analitičar Tomas Karoters (Thomas Carothers), kodirektor i stariji istraživač demokratije, sukoba i programa vladavine u Karnegi zadužbini za međunarodni mir.
Međutim, dodaje, to ne znači nužno da će takve grupe jačati u budućnosti i organizovati još veće napade na vlade.
"U Brazilu i SAD, neuspešni napadi na kongrese doveli su do suđenja mnogim članovima tih grupa i podigle svest javnosti o opasnostima koje one predstavljaju. To smanjuje opasnost od budućih pobuna takvih grupa, barem neko vreme", naglašava Karoters.
Robert M. Dover, profesor kriminologije specijalizovan obaveštajnu i nacionalnu bezbednost Univerziteta Hal u Velikoj Britaniji, za EURACTIV kaže da postoji velika šansa da će biti češćih i nasilnijih napada na vlade, uglavnom kao odgovor na osporavane izborne rezultate, čak i kada su oni veoma jasni.
"Postoje znaci da političari sve više shvataju da je način da poraze populističke političare, koji su često povezani sa ovom vrstom nasilja, jeste da poraze individualnog političara, a ne ceo pokret. To je trenutno slučaj u SAD, gde opada privlačnost Donalda Trampa, a slično je i sa Brazilom, Borisom Džonsonom u Britaniji, u ponovljenim porazima ekstremne desnice u Francuskoj... Ipak, to će biti stalna pretnja u narednih 20 godina", rekao je on.
Političari snose krivicu
Na pitanje ko je ili šta kriv za ovu vrstu društvene i političke nestabilnosti, Tomas Karoters odgovara:
"Političari poput Donalda Trampa i Žaira Bolsonara, koji koriste političke strategije polarizacije, demonizacije opozicije i stalnog širenja laži o osnovnim političkim realnostima, nose značajnu odgovornost za pojačanu polarizaciju u njihovim zemljama. Istovremeno, prisutne podele o osnovnim društvenim i kulturnim pitanjima, podele između gradova i sela, kao i druge linije podela predstavljaju dublje temelje na kojima polarizacija raste tokom vremena."
I profesor Dover za polarizaciju u svetu krivi određenu grupu političara.
"Političari zavedeni potrebom da krive identifikovane grupe, tj. 'njih', da ubede glasače da su oni deo iste grupe, tj. 'nas', i da 'oni' izazivaju probleme koje samo političari mogu da reše. Zavedeni ovim pristupom, oni su pojačali ili bar nisu ublažili podele u društvu i polarizaciju politike. Kada je reč o drugim razlozima, u digitalnom svetu post-istine erodiralo je poverenje u stručnjake, čemu pandemija nije pomogla, pa zbog toga mnogi ljudi veruju da su njihova mišljenja i verovanja jednako naučno vredna kao naučno prikupljeni podaci" kaže on za naš portal.
(EURACTIV.rs)