U organizaciji Ministarstva pravde Republike Srbije, održana je konferencija o reformi pravosuđa “Ustavni amandmani, novi pravosudni zakoni, efikasanija implementacija”, kao deo zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope ".
Konferenciju je otvorio je Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu.
Maja Popović, ministarka pravde, istakla je da konferencija predstavlja nastavak širokog, inkluzivnog i transparentnog procesa prezentacije i rasprave o Aktu o promeni Ustava i pravosudnim zakonima.
"Ovo je još jedna prilika da se šira stručna, kao i druga zainteresovana javnost upozna sa rešenjima koja su sadržana u novim propisima. Promene koje se događaju u pravosuđu, a koje imaju za cilj jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti u Republici Srbiji kroz uspostavljanje nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva, će doneti pravni ambijent u kome će svaki građanin brzo, lako i u razumnom roku moći da ostvari i zaštiti svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno uticaja politike. Takav pravni ambijent biće stvoren kroz uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca. Izbor novih sudija i javnih tužilaca biće zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti", pojasnila je Popović.
NJ.E. Emanuel Žiofre, ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, rekao je da je reforma pravosuđa počela u februaru 2022. usvajanjem ustavnih amandmana. Godinu dana kasnije Srbija ima pet zakona kojima se oni sprovode, usvojenih u konsultaciji sa Venecijanskom komisijom i kroz participativni proces.
"Ovi zakoni, koji ustavne amandmane prevode u praksu, predstavljaju prekretnicu u jačanju vladavine prava i korak napred u procesu evropskih integracija Srbije. Zakoni odražavaju promene koje treba da povećaju nezavisnost i odgovornost pravosuđa, veoma važnu reformu za građane Srbije, koja, ako se bude sprovela slovom i duhom, ima potencijal da unese značajne pozitivne promene u srpsko pravosuđe. Vladavina prava je osnovna vrednost EU i stub evropskih integracija. Spremni smo da i dalje pomažemo Srbiji u reformi pravosuđa", naglasio je Žiofre.
Kristof Poarel, direktor za ljudska prava Saveta Evrope, naveo je da iako je rad na usklađivanju zakonodavnog okvira sa evropskim standardima fundamentalan, to je samo prvi korak ka istinskoj promeni.
"U suštini, primena novih zakona i pravila je ono što će biti odlučujuće. To podrazumeva stvaranje i održavanje ambijenta koji svakodnevno obezbeđuje nezavisnost i efikasnost pravosuđa", istakao je on.
NJ.E. Anika Ben David, ambasadorka Švedske, trenutno predsedavajući Savetom Evropske unije, navela je da je ovaj događaj prilika da se prepoznaju i sagledaju sveobuhvatni reformski napori koji su postavili osnov za dalje promovisanje vladavine prava u Srbiji.
"Biće nam drago da vidimo konkretne rezultate ustavnih amandmana. Međutim, važno je napomenuti da se ne radi samo o usvajanju novih zakona i politika. Suština je u društvenom dijalogu. Radi se o učešću, inkluzivnosti i transparentnosti, kao i stvaranju dobre osnove srpskog pravosuđa za buduću efikasnost u očuvanju osnovnih prava građana", kazala je švedska ambasadorka u Srbiji.
Jasmina Vasović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva naglasila je ključni značaj sudija za reformske procese.
„Od nas, sudija, najviše zavisi obezbeđenje nezavisnosti sudske vlasti i jačanje poverenja u sudsku vlast i ako budemo istrajni i dosledni u tome, usvojene ustavne promene i novi pravosudni zakoni, ostvariće svoju svrhu", istakla je Vasović.
Branko Stamenković, zamenik Republičkog javnog tužioca i zamenik predsednika Državnog veća tužilaca izjavio je da je reforma pravosuđa od izuzetnog značaja za dalji napredak našeg društva, s obzirom da je usko povezana sa pravnom sigurnoću, a time i sa razvojem investicija i ekonomskim razvojem.
"Na svima nama je odgovornost da ovu reformu najbolje moguće sprovedemo u praksi, u skladu sa Ustavom i pravosudnim zakonima, kao i najboljim međunarodnim i domaćim iskustvima, kako bi se ne samo rečima već i delom ostvarili ciljevi ove reforme", podvukao je Stamenković.
Republika Srbija je izmenila Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe kako bi ga uskladila sa evropskim standardima. Ministarstvo pravde je od aprila 2022. godine radilo na izmenama i dopunama sudskih i tužilačkih zakona kako bi ih uskladilo sa izmenama Ustava i evropskim standardima, uz pomoć zajedničkog projekta EU i Saveta Evrope „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji".
Nakon javnih konsultacija od septembra 2022. do januara 2023. godine, novi Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, kao i Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Narodna skupština je usvojila 9. februara ove godine.
(EURACTIV.rs)