Prema najavama, francuski predsednik Emanuel Makron danas (24. oktobra) će posetiti Tel Aviv gde će razgovarati sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom. Pariz inače pokušava da definiše ulogu francuske diplomatije u sukobu.
Makronov dvodnevni put u Izrael održaće se dve nedelje nakon što su izbili sukobi između islamskih militanata Hamasa i Izraela. U sukobu je poginulo više od 1.400 ljudi, uključujući 30 francuskih državljana. Među taocima koje je uzeo Hamas nalazi se i nekoliko francuskih državljana.
Tokom protekle dve nedelje, Makron je pažljivo izbalansirao poziciju Pariza između pokazivanja solidarnosti sa Tel Avivom nakon terorističkih napada koje je pokrenuo Hamas i naglašavanja potrebe da se poštuje međunarodno humanitarno pravo i zaštite životi civila u Pojasu Gaze.
Pariz je do sada ostao po strani u izraelsko-palestinskom sukobu.
„Cilj posete je takođe da se razgovara sa izraelskim vlastima da vidimo šta možemo da uradimo, da otvorimo kredibilnu političku perspektivu koja zadovoljava potrebe svih u regionu za mir i bezbednost", rekao je novinarima izvor iz Jeliseja uoči puta.
Makron je takođe upozorio na regionalno prelivanje sukoba, kako bi se izbegla „tragična spirala za region".
Izbegavanje regionalnog rata
Tokom protekle dve nedelje, francuski predsednik je pozvao Iran, Hezbolah i druge grupe povezane sa iranskim režimom da se „uzdrže od povećanja tenzija i bilo kakve operativne podrške Hamasu".
Pariz je bio u kontaktu sa nekoliko regionalnih lidera, uključujući Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Egipat, Liban i Bahrein.
Kako saznaje EURACTIV, ključno pitanje o kojem se razgovaralo bilo je kako izbeći regionalni rat velikih razmera, upravljati pregovorima o oslobađanju talaca i pronaći način za pokretanje mirovnog procesa.
„Postoji potreba da se sačuvaju civili i da se otvori perspektiva saradnje i nastavka dijaloga kako bi se izbegao regionalni požar koji niko ne bi mogao da kontroliše", rekao je izvor iz Jeliseja.
Umesto toga, sagovornici su rekli, „svi mi moramo ponovo izgraditi politički niz koji će nam na kraju omogućiti da postignemo cilj bezbednosti Izraela i stvaranje palestinske države".
Hamasovi teroristički napadi i odmazda Izraela bili su „lekcija" da „nema načina da se postigne normalizacija na Bliskom istoku uz ignorisanje rešenja palestinskog pitanja", dodao je izvor.
Sada, „postoji potreba da se uspostavi kontinuitet ili otvori politička perspektiva koja daje suštinu jedinoj validnoj poziciji: stavu dve države koje žive jedna pored druge u miru i bezbednosti", rekli su oni, dodajući da bi razgovori trebalo da uključe druge zemlje iz regiona.
Implikacije za unutrašnju bezbednost
Nedavna eskalacija ima „mnoge implikacije na mir i stabilnost EU", rekao je jedan zvaničnik EU prošle nedelje, u vezi sa pretnjama terorizma u Evropi, mogućim prilivom novih migranata i opštom nestabilnošću u slučaju da izbije regionalni rat.
Pošto je pretrpela više terorističkih napada u protekloj deceniji nego bilo koja druga država članica EU, uključujući napad prošle nedelje, Francuska je tokom godina bila snažno uključena u borbu protiv terorizma u Sahelu i na Bliskom istoku.
Tradicionalno francuski lideri su „bili veoma oprezni", rekao je za EURACTIV Michel Duklo, francuski stručnjak za geopolitiku na Institutu Montaigne.
„Francuska je domaćin najveće jevrejske zajednice na svetu posle Izraela i Sjedinjenih Država i najveće muslimanske zajednice u Evropi", rekao je on.
Makronova uravnotežena pozicija je stoga „suština francuskog stava o izraelsko-palestinskom sukobu", rekao je Erik Moris, šef kancelarije Šuman fondacije u Briselu.
Do sada ga je pratila cela francuska politička klasa, sa izuzetkom krajnje levičarske partije La France Insoumise.
Makron je ostao oprezan nakon što je u islamističkom terorističkom napadu život izgubio profesor srednje škole u Arasu, za koji je ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin rekao da „sigurno ima veze" sa sukobom.
Francuska je rasporedila 7.000 vojnih oficira kao odgovor na napad nožem, podigla bezbednosnu uzbunu na najviši nivo i prvobitno zabranila, baš kao i 2021, propalestinske skupove „koji bi mogli izazvati javni nered", rekao je Darmanin.
Oprez Francuske ostavlja prostora Evropi
Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona putuje ove nedelje u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, po pozivu da se podrži rešenje o dve države i da se ulože svi napori da se izbegne regionalni rat.
Izvor iz Jeliseja je rekao da „u kontekstu Ujedinjenih nacija, želimo da izbegnemo sukob Sever-Jug, gde je Sever zadužen za odbranu Ukrajine i Izraela, dok Jug stoji uz sve ostale, a to nije istina".
Oprezniji pristup Pariza sukobu mogao bi ostaviti više prostora za Evropu, smatraju stručnjaci.
Do sada se Makronova pažnja više fokusirala na Siriju, Bagdadsku konferenciju, Libiju i Liban, gde su stacionirane trupe, za razliku od Nemačke, Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva, koje su dale vojnu podršku Izraelu.
„On je promenio kurs prema Rusiji, kao i prema Africi, mogao je da uradi isto prema Izraelu i Palestini", dodao je Duklo.
Za Morisa, francuska solo inicijativa je malo verovatna, iako bi zemlja mogla biti „glavni igrač u borbi protiv terorizma". Verovatnije je da će Pariz insistirati na EU ili međunarodnoj inicijativi, na primer, preko Ujedinjenih nacija.
Duklo je rekao da će svaka francuska inicijativa "biti u sprezi sa evropskim silama, ili čak evropskim institucijama i regionalnim igračima, sa SAD i Egiptom".
On je dodao da bi „Evropa mogla biti korisna" u ponovnom pokretanju posredovanja u sukobu, ako dođe do promene rukovodstva u Izraelu i Palestini.
„Ključno je znati da li će izraelski premijer Netanjahu ostati na vlasti nekoliko meseci, koje su lekcije naučene iz ovih užasnih događaja i da li će Hamas izaći ojačan ili oslabljen?"
(EURACTIV.rs)