Zvaničnici Evropske unije razmatraju kako zaštititi sporazume od mogućih promena u trgovinskoj politici, strahujući da bi pobeda Donalda Trampa mogla doneti dodatne izazove, posebno u svetlu unutrašnjih političkih podela
Kako se bliži novembar 2024. godine i predsednički izbori u SAD, tako raste napetost širom sveta pa i u Evropi - šta će se desiti u slučaju pobede Donalda Trampa ili nekog drugog nepredvidivog kandidata? Zvaničnici Evropske unije razmatraju kako zaštititi sporazume od mogućih promena u trgovinskoj politici, strahujući da bi "pobeda nekog nepredvidivog kandidata" mogla doneti dodatne izazove, posebno u svetlu unutrašnjih političkih podela u Americi.
Bajdenova administracija i EU slažu se oko podrške Ukrajini i Izraelu, ali postoje "trgovinski nesporazumi". Na jačanju odnosa se radilo, ali Bajdenova politika i dalje podseća na stav "Amerika na prvom mestu" što drugoj strani ne odgovara.
Uprkos podršci Ukrajini i zajedničkim naporima protiv Rusije, "politička paraliza" u SAD može ometati pomoć saveznicima. Takođe, nedavni sukobi između Izraela i Hamasa doveo je u pitanje jedinstvo EU, a nedostatak koordinacije između članica izaziva kritike. Sve ovo otvara pitanje budućnosti odnosa zemalja sa obe strane okeana, pogotovo ako dođe do promene administracije u SAD 2024. godine.
Na nedavno održanom samitu EU-SAD, zemlje sa obe strane Atlantika su se nadale rešenju trgovinskih sporova, uključujući uvoz evropskog čelika, koji su bili meta tarifa uvedenih 2018. godine pod tadašnjim predsednikom Trampom. Iako ih je Bajden suspendovao 2021. godine, Evropljani strahuju da bi mogle biti ponovo aktivirane ako se do kraja godine ne postigne dogovor.
Takođe ističe i vreme za druge ključne ekonomske pitanje. Nije postignut ni dogovor o kritičnim mineralima - prema Bajdenovom Zakonu o smanjenju inflacije (IRA) kompanije moraju nabaviti određeni procenat kritičnih minerala za baterije električnih automobila iz SAD ili njegovih partnera u slobodnoj trgovini.
Evropa strahuje da bi njeni podsticaji za tehnologiju čiste energije omogućili američkim kompanijama da nadmaše svoje evropske konkurente. Kritičari do sada ukazuju da ne postoji sveobuhvatna evropska strategija da se suprotstavi američkom paketu podsticaja.
Šta će se desiti posle predsedničkih izbora u SAD u novembru 2024. godine nije jasno, jer se sve veći broj zvaničnika i diplomata EU ovih dana suočava sa strahom zbog onog što bi se moglo dogoditi kada se sledeće godine promeni administracija u SAD.
U proteklih nekoliko meseci, zvaničnici Evropske komisije i visoki trgovinski zvaničnici zemalja članica EU počeli su razgovarati o tome šta bi bilo potrebno da se aktuelni sporazumi zaštite od potencijalnih promena u trgovinskoj politici, prema informacijama ljudi koji su upućeni u tu temu. To bi takođe uključivalo pripremu za mnogo teže trgovinske pregovore ukoliko do kraja trenutne administracije ne dođe do dogovora, rekli su.
Brisel i Vašington slažu se u pružanju podrške Ukrajini u odbrani od Rusije i podršci Izraela u borbi protiv Hamasa. Takođe se donekle slažu i u želji da ograniče Kinu i pridruže se Globalnom jugu - barem trenutno.
Bajden je pozvao podeljeni američki Kongres da se obaveže da će podržati paket pomoći od 106 milijardi dolara, uključujući vojnu pomoć za Ukrajinu i Izrael.
EU i SAD "grade jedinstven front"
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da EU i SAD "grade jedinstven front". Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je održala govor na Institutu Hadson, rekla je da nema "mesta oklevanju ili polovičnim merama" u podršci Zapada Ukrajini i pozvala saveznike EU "da se dodatno angažuju - bilo finansijski ili pružanjem opreme".
Međutim, Kongres SAD već više od dve nedelje ne preduzima nikakve akcije niti deluje, jer podeljeni republikanci, koji imaju većinu u Predstavničkom domu, nisu uspeli po treći put da izaberu novog predsedavajućeg Doma. Kongres se takođe suočava sa rokom po kom do 17. novembra mora deluje po pitanju budžeta, kako bi izbegao moguće zatvaranje vlade.
EU se bori da predstavi jedinstven front od početka krize, pri čemu je fon der Lajen suočena s kritikama zbog nedostatka javnog poziva na uzdržanost od strane Izraela u odgovoru na napade Hamasa.
Prema mnogim članicama EU, nedostatak koordinacije i dve poslednje nedelje unutrašnjeg nereda EU u vezi sa porukama o sukobu Izrael-Palestina ozbiljno su oštetili jedinstvo bloka.
"Ako se suočimo s Trampom ili sličnima u Beloj kući sledeće godine, jednostavno ne možemo imati situaciju kao prethodne dve nedelje, gde šaljemo mešovite poruke našim partnerima širom sveta", rekao je jedan evropski diplomata.
Glavni diplomata EU, Žozep Borel, neočekivano se pridružio samitu EU-SAD u Beloj kući kako bi pokazao jedinstvo u spoljnoj politici Brisela. Iako nesuglasice između fon der Lajen i Mišela nisu nove i javljale su se i ranije zbog pitanja kao što su Kina, one bi mogle da potraju tokom njenog drugog mandata. Postoji prepoznata potreba da se reši pitanje ko tačno predstavlja Evropu u spoljnoj politici, kako bi procesi bili efikasniji i kako bi nas drugi ozbiljnije shvatali, izjavio je drugi diplomata EU.
(EURACTIV.rs)