Švajcarska beleži jačanje desnice nakon nedeljnih parlamentarnih izbora, budući da je zabrinutost oko imigracije nadjačala strahove vezane za klimatske promene ili otapanje glečera.
Vodeća stranka Zelenih je na parlamentarnim izborima u Švajcarskoj izgubila svoje ubedljivo vođstvo. Švajcarski javni emiter saopštio je da je desničarska Švajcarska narodna partija na putu da prikupi 29 odsto glasova na nacionalnom glasanju, što je povećanje od skoro 3,5 odsto u poređenju sa poslednjim takvim glasanjem pre četiri godine.
Socijalisti su porasli za skoro 0,5 odsto, dok su Zeleni izgubili više od 4 odsto i pali ispod 10 odsto, prema izlaznoj anketi.
Izbori za popunjavanje donjeg doma od 200 mesta, Nacionalnog saveta i Saveta država od 46 mesta, gornjeg doma, mogli bi da opredele bogatu alpsku zemlju jer bi se prilagodila sliku o Švajcarskoj kao "neutralnoj" zemlji izvan Evropske unije – ali skoro okružen njom – koja se bori sa pitanjima poput klimatskih promena, rastućih troškova zdravstvene zaštite i migracije.
Nakon izbora održanih u Poljskoj prošle nedelje, glasanje u Švajcarskoj pokazalo je još jedan deo evropskog biračkog tela koji razmišlja o tome kako da uravnoteži privlačnost desničarske populističke politike i potrebu da se troše novac i resursi za borbu protiv globalnog zagrevanja u vreme rastuće inflacije. To je uticalo na mnoge džepove — čak i u dobrostojećoj Švajcarskoj.
Predizborne ankete su sugerisale da će Švajcarska narodna partija nadoknaditi izgubljeno 2019. godine, kada su Zeleni dobro prošli usred sve veće zabrinutosti, u to vreme zbog uticaja klimatskih promena.
Činilo se da su ovog puta problemi sa džepom imali prednost nad zabrinutošću oko globalnog zagrevanja.
Švajcarska narodna partija već ima najviše mesta u parlamentu, sa više od jedne četvrtine mesta u donjem domu, a slede je socijalisti sa 39.
Debi na parlamentarnim izborima
Novi politički savez koji sebe naziva Centar, nastao fuzijom demohrišćanskih i buržoasko demokratskih partija desnog centra 2021. godine, debitovao je na parlamentarnim izborima u nedelju. Činilo se da će zaseniti Liberalnu partiju slobodnog tržišta u podršci glasača, prema izlaznoj anketi koju je sprovela agencija gfs.bern.
Ankete pokazuju da Švajcarci imaju na umu tri glavne stvari: povećanje naknada za obavezno zdravstveno osiguranje zasnovano na slobodnom tržištu; klimatske promene, koje su erodirale brojne švajcarske glečere; i brige o migrantima i imigraciji.
Glasanje za zakonodavnu vlast će na kraju oblikovati budući sastav izvršne vlasti alpske zemlje: sedmočlano Savezno veće — koje uključuje predsednika Alena Berseta, koji je odlučio da napusti vladu krajem godine. Zameniće ga potpredsednica Viola Amherd, centrista.
Švajcarska se našla u blizini dva ključna elementa: zapadnih demokratskih principa poput onih koje zastupa Evropska unija i njene toliko hvaljene "neutralnosti" u svetu.
Švajcarci su se usaglasili sa EU u uvođenju sankcija Rusiji zbog njenog rata u Ukrajini. Savezni savet razmatra da li da se pridruži EU i Sjedinjenim Američkim Državama u označavanju palestinske grupe Hamas terorističkom organizacijom.
Glasanje u parlamentu je jedan od dva glavna načina na koje 8,5 miliona ljudi u Švajcarskoj vodi svoju zemlju. Drugi je putem redovnih referenduma — obično četiri puta godišnje — o bilo kojoj političkoj odluci, prema kojem se postavljaju smernice koje parlament mora da sledi dok sastavlja i usvaja zakone.
(EURACTIV.rs)