Politika

ŠTA ZA POLJSKU ZNAČI POVRATAK TUSKA NA VLAST? Postoji zabrinutost po pitanju migracija i ekonomske politike

Autor Milena Antonijević

Većina stranih medija opisala je moguće svrgavanje konzervativne vladajuće Pravo i pravda (PiS) kao vetar demokratskih promena u poljskoj politici. U javnosti se ipak špekuliše o nekim pitanjima ukoliko Tusk dođe na vlast.

Izvor: EPA-EFE/Piotr Nowak

U javnosti se smatra da će Građanska platforma (PO) Donalda Tuska, ako se vrati na vlast, stati na kraj sukoba zemlje sa EU i vratiti u mejnstrim EU po većini pitanja.

Ipak, šarm bivšeg predsednika Evropskog saveta može se pokazati varljivim.

„Dolazak sadašnje opozicije na vlast ne znači da će se pozicija Varšave o nekoliko ključnih pitanja promeniti toliko dramatično koliko Brisel očekuje", rekao je za Euractiv.pl Słavomir Domaradzki, politički analitičar sa Varšavskog univerziteta.

Jedno pitanje je pitanje migracija, pošto su Poljska i Mađarska bile dve zemlje koje su se žestoko protivile reformi migracije i azila koju je predložila Komisija. PiS je odbio da prihvati tražioce azila, niti je pristao da finansijski doprinese upravljanju finansijskim teretom.

„Da li je to još uvek Donald Tusk ili možda Donald Tramp?"

Tokom predizborne kampanje, PiS je pretio poljskom narodu da će Tusk podleći pritiscima EU i pustiti hiljade neregularnih migranata u Poljsku ako dođe na vlast.

„PO u suštini kaže „da" na sve predloge institucija EU", rekao je za Euractiv.pl poslanik PiS-a Zdzisłav Krasnodebski, dodajući da očekuje da će opozicija odobriti EU migracioni pakt ako formira vladu.

Međutim, Tuskova stranka je to demantovala.

„Svakako nećemo pristati ni na kakva rešenja koja bi dovela do povećanja broja migranata u Poljskoj", rekao je portparol PO Jan Grabiec za Euractiv.pl.

Kako je Poljska primila milione ratnih izbeglica iz Ukrajine, od kojih su mnogi ostali tamo, ne treba je prisiljavati da prihvati još više migranata, rekao je on.

Poljska politička scena ima prilično jedinstven pogled na migracije, pri čemu se sve parlamentarne stranke, od ultrakonzervativne partije Konfederacije do levice, protive preseljavanju. Ipak, poslednjih meseci Tusk je iznenadio većinu svojih kolega opozicionih političara svojim oštrim tonom o migracijama.

U julu je objavio video koji je osudio konzervativnu vladu prava i pravde (PiS) zbog toga što je pustila hiljade migranata „iz islamskih zemalja", dok se protivi šemi preseljenja iz EU kao navodnoj pretnji bezbednosti Poljske.

„Poljaci moraju da povrate kontrolu nad svojom zemljom i njenim granicama", navodi se u naslovu videa.

Poljska mora da zbaci vladu PiS-a kako bi sprečila pretnju iza ugla, rekao je Tusk, misleći na muslimanske imigrante koji dolaze u Poljsku.

Nakon objavljivanja video snimka, druge opozicione stranke su ga optužile za podsticanje rasističke pristrasnosti.

„Da li je to još uvek Donald Tusk ili možda Donald Tramp? upitao je poslanik Levice Maciej Konieczni, nazvavši Tuskovu izjavu „ludilom".

Neizvesnost po drugim pitanjima

Iako bi Tusk mogao iznenaditi institucije EU svojim stavom o migracijama, isto se može reći i za njegovu ekonomsku politiku, pošto su neke nepopularne odluke zasenile njegovo nasleđe kao premijera između 2007. i 2014. godine.

Kada je PO bio na vlasti sa Tuskom kao premijerom, podigao je starosnu granicu za odlazak u penziju u Poljskoj na 67 godina, dok ju je PiS spustio na 65 za muškarce i 60 za žene kada je došao na vlast 2015.

Tokom predizborne kampanje, PiS je zaista ciljao na Tuska, tvrdeći da će on ponovo podići starosnu granicu za odlazak u penziju i prodati većinu državnih kompanija stranim firmama.

Uprkos Tuskovoj harizmi i popularnosti, zabrinutost oko njegove ekonomske politike ostaje.

Te strahove podstakla je izjava liberalnog ekonomiste Boguslava Grabovskog, koga je Tusk imenovao u svoj ekonomski savet 2010. kada je bio premijer. U intervjuu ranije ove godine, Grabovski je pozvao na duže radno vreme, privatizaciju državnih energetskih kompanija i da Poljska usvoji evro.

Portparol vlade PiS-a Pjotr Miler izjavio je da bi, ako bi Tusk došao na čelo vlade, „stajao ispred kancelarije premijera sa natpisom 'Poljska na prodaju'".

Tusk se, međutim, ogradio od „privatnih stavova" Grabovskog, rekavši da oni „nemaju nikakve veze sa programom PO", navodi poljska novinska agencija (PAP). On je obećao da neće povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju nakon pobede na izborima.

„Mediji povezani sa PiS-om pokušaće da vas ubede da pobeda PO na sledećim izborima znači podizanje starosne granice za odlazak u penziju. Ne, nije. Nećemo povećavati starosnu granicu za odlazak u penziju nakon pobede na izborima", rekao je on.

Dok Tusk nije ostavljao sumnju u svoje planove u vezi sa starosnom granom za odlazak u penziju, njegov stav o privatizaciji ostaje nejasan. Upitan o tome tokom predizborne debate, on je samo ukazao na primere prodaje državnih preduzeća od strane PiS-a stranim gigantima, uključujući Saudi Aramco.

Euractiv.pl nije dobio odgovor političara PO o stavu stranke o privatizaciji velike državne imovine i njenim planovima za upravljanje ključnim privrednim sektorima.

(EURACTIV.rs)