Amerika će morati da se pripremi za moguće istovremene ratove sa Rusijom i Kinom tako što će proširiti svoje konvencionalne snage, ojačati saveze i unaprediti svoj program modernizacije nuklearnog naoružanja.
Da Amerika mora da investira više u naoružanje rečeno je u četvrtak (12. oktobra) na dvopartijskom panelu koji je zakazao i podržao američki Kongres.
Izveštaj Komisije za strateško držanje dolazi usred tenzija sa Kinom oko Tajvana i drugih pitanja i pogoršanja odnosa sa Rusijom zbog njene invazije na Ukrajinu.
Visoki zvaničnik uključen u izveštaj odbio je da kaže da li su obaveštajni brifinzi komisije pokazali bilo kakvu saradnju Kine i Rusije u nuklearnom oružju.
"Brinemo se... možda će na neki način postojati konačna koordinacija između njih, što nas dovodi do ove dvoratne konstrukcije", rekao je zvaničnik pod uslovom da ostane anoniman.
Nalazi bi promenili trenutnu američku nacionalnu bezbednosnu strategiju koja poziva na pobedu u jednom sukobu dok bi odvraćala drugi i zahtevala bi ogromna povećanja izdataka za odbranu uz neizvesnu podršku Kongresa.
"Mi priznajemo realnost naših budžeta, ali takođe verujemo da nacija mora da ulaže u ovo", kaže predsednica demokrata Madelin Kridon, bivša zamenica šefa agencije koja nadgleda nuklearno oružje SAD, i potpredsednik Džon Kil, penzionisani republikanac senator, rečeno je u predgovoru izveštaja.
Veća potrošnja na odbranu je mala cena
Obraćajući se na brifingu održanom radi objavljivanja izveštaja, Kil je rekao da predsednik i Kongres moraju "da iznesu slučaj američkom narodu" da je veća potrošnja na odbranu mala cena koju treba platiti "kako bi se, nadamo se, sprečio" mogući nuklearni rat koji uključuje Sjedinjene Države, Kinu i Rusiju.
Izveštaj je u suprotnosti sa stavom američkog predsednika Džoa Bajdena da je trenutni američki nuklearni arsenal dovoljan da odvrati kombinovane snage Rusije i Kine.
Sastav arsenala "i dalje premašuje ono što je neophodno da bi se držao dovoljan broj protivničkih ciljeva u opasnosti kako bi se odvratio neprijateljski nuklearni napad", rekla je grupa za zastupanje Udruženja za kontrolu naoružanja u odgovoru na izveštaj.
"SAD i njihovi saveznici moraju biti spremni da odvrate i poraze oba protivnika istovremeno. Međunarodni poredak koji predvode SAD i vrednosti koje on podržava su u opasnosti od kineskog i ruskog autoritarnog režima", saopštila je Komisija za strateško držanje.
Kongres je 2022. godine stvorio panel od šest demokrata i šest republikanaca da proceni dugoročne pretnje Sjedinjenim Državama i preporuči promene u američkim konvencionalnim i nuklearnim snagama.
Panel je prihvatio prognozu Pentagona da će brzim proširenjem nuklearnog arsenala Kina verovatno dobiti 1.500 nuklearnih bojevih glava do 2035. godine, što će po prvi put suočiti Sjedinjene Države sa drugim velikim rivalom u nuklearnom oružju.
Vremenski okvir 2027-2035
Kineske i ruske pretnje postaće akutne u vremenskom okviru 2027-2035, tako da "odluke treba doneti sada kako bi se nacija pripremila", navodi se u izveštaju na 145 stranica.
U izveštaju se navodi da 30-godišnji program modernizacije nuklearnog naoružanja SAD, koji je počeo 2010. godine i procenjen je da će koštati oko 400 milijardi dolara do 2046. godine, mora biti u potpunosti finansiran za nadogradnju svih bojevih glava, sistema za isporuku i infrastrukture prema planu.
Druge preporuke su uključivale raspoređivanje više taktičkog nuklearnog oružja u Aziji i Evropi, razvoj planova za raspoređivanje nekih ili svih rezervnih američkih nuklearnih bojevih glava, i proizvodnju više stelt bombardera B-21 i novih nuklearnih podmornica klase Kolumbija iznad broja koji je sada planiran.
Sa panela je takođe pozvano na povećanje "veličine, tipa i položaja" američkih i savezničkih konvencionalnih snaga. Ako se takve mere ne preduzmu, Sjedinjene Države će "verovatno" morati da povećaju svoje oslanjanje na nuklearno oružje, navodi se u izveštaju.
(EURACTIV.rs)