Nemačka levičarska partija Die Linke (GUE/NGL) je na ivici raskola, a harizmatična bivša liderka grupe Sara Vagenknet preti da će se kandidovati sa sopstvenom strankom na evropskim izborima.
Nakon godina sukoba sa nekoliko partijskih lidera, Vagenknetova iz nemačke levičarske partije Die Linke (Levica) je ove godine potvrdila da bi mogla da najavi osnivanje nove stranke do decembra.
Die Linke je već na prelomnoj tački jer nije uspeo da osvoji nijedno mesto na regionalnim izborima prošlog vikenda, za šta je ko-liderka Janin Visler okrivila tenzije sa Vagenknetom. Nekoliko članova tražilo je njeno isključenje iz stranke.
Eksperti veruju da bi raskol, za koji se očekuje da će uskoro biti ozvaničen, imao duboke posledice po levicu u Nemačkoj i Evropski parlament, jer bi nova Vagenknetova stranka mogla da ukrade glasove i levici i krajnje desničarskoj AfD na evropskim izborima sledećeg juna.
"Die Linke i levica u Evropskom parlamentu suočavaju se sa velikim izazovima", rekao je za Euractiv Ozlem Demirel, poslanik u Evropskom parlamentu i jedan od vodećih kandidata levice za Evropski parlament, ukazujući na unutrašnja previranja.
Die Linke je dugo uspešno pokrivao socijalističku, antiestablišmentsku nišu na nemačkom levom spektru, čak je i predvodio opoziciju 2013.
Međutim, on se zaglavio na oko četiri odsto u anketama od poslednjih opštih izbora.
Levica u krizi
Stručnjaci to objašnjavaju pomeranjem prioriteta birača u odnosu na tipične Linkeove teme vezane za ekonomsku preraspodelu.
"Nezadovoljstvo nakon finansijske krize 2007. pretočilo se u sukobe oko identiteta i vrednosti u Nemačkoj", rekao je za Euractiv Volfgang Šreder, politikolog sa Univerziteta u Kaselu.
Frustrirane glasače, posebno u uporištu levice na istoku, tako je lovio AfD, desničarska stranka protiv establišmenta, dok su Zeleni istisnuli levicu na socijalno levo, objasnio je Šreder.
Unutrašnje razmirice oko budućeg pravca stranke nisu pomogle.
"Međusobne borbe su skrenule pažnju sa naše političke poruke, a za to je uglavnom kriva Sahra Vagenknet i njeni saveznici", rekao je bivši lider stranke Bernd Riksinger za Euractiv.
Vagenknet, koja je bila nedostupna za komentare, okrivila je za probleme stranke njen navodni prelazak sa tema radničke klase na politiku zaštite životne sredine, roda i manjina.
Nakon njene uporne kritike, nije imala drugu opciju osim da stvori sopstvenu stranku kako bi izbegla gubitak kredibiliteta, tvrdi Riksinger.
Evropski izbori sledeće godine obećavaju povoljno okruženje za premijeru takve stranke, izjavio je za Euractiv Konstantin Vurtman, politikolog sa Univerziteta u Majncu.
"Na evropskim izborima ne postoji izborni cenzus, dok je za nacionalne izbore 5 odsto (...). Manja je i izlaznost. Dakle, Vagenknet mora samo da se mnogo trudi", rekao je on.
"Polovina glasačkog udela [Die Linke] mogla bi da ide sa njom", predvideo je Šreder, eliminišući Die Linke iz Bundestaga na sledećim opštim izborima.
Nova levičarska partija bi takođe predstavljala prevremeni izazov za levicu u Evropskom parlamentu (GUE/NGL) usred unutrašnjih previranja, jer Die Linke nije jedini član koji se bori.
Siriza, još jedna levičarska stranka, muči se da se oporavi od katastrofalnih izbora, dok bi njen novoizabrani lider mogao da pomeri stranku ka taboru levog centra.
U međuvremenu, nova španska levičarska partija Sumar gleda na uniju sa Zelenima, dok su njeni sunarodnici levičarski rivali unutar GUE/NGL ostali smanjeni.
Budući da je već najmanja partijska grupa, GUE/NGL bi bio na putu da izgubi skoro 15 odsto svojih mesta 2024. kada Vagenknet napusti Die Linke.
Pretnja krajnjoj desnici
Međutim, istraživanje Vurthmana i politikologa Sare Vagner i Jan-Filip Tomeček otkrilo je da bi nova levičarska partija pod vođstvom Sare Vagenknet takođe naškodila krajnjoj desnici.
"Naši podaci pokazuju da je njeno odobravanje veće među glasačima AfD-a nego među glasačima Die Linkea", rekao je Virtman za Euraktiv.
"[Ona] se sviđa (...) ljudima koji sebe smatraju konzervativnima, kritični su prema imigraciji i delimično dolaze sa istoka", rekao je on, ističući da je Vagenknet bina "socijalno-kulturno na desnoj strani".
Bila je prvi protivnik politike azila Angele Merkel. Ona je takođe glasno kritikovala NATO i dospela na naslovne strane organizujući "Demonstracije za mir" u Ukrajini za koje se smatralo da su proruski.
EU i "kapitalistička zavera"
Što se tiče njenog stava o EU, Ludger Volmer, bivši ministar zelenih koji je sa Vagenknet radio na međustranačkom levičarskom pokretu "Aufstehen", svedočio je da je ona "duboko antievropski orjentisana".
"EU je za nju kapitalistička zavera", rekao je on za Euractiv.
Pošto je saradnja između Vagenknehta i GUE/NGL malo verovatna – s tim da je ko-lider Linkea Martin Širdevan takođe zadužen za evropsku grupu – Vagenknet bi mogla da bude primorana da sledi primer italijanskog levičarskog populističkog Pokreta 5 zvezdica, kojima se povremeno pridružio i evroskeptični ekstremno desničarska grupa 2014.
Vurtman je takođe rekao da Vagenknetova nije sposobna da organizuje pokret, što su Riksinger i Volmer potvrdili, i da bi se mogla boriti da pokrene novu stranku.
Neke posledice bi, međutim, bile trenutne, jer bi Die Linke izgubio status partijske grupe u Bundestagu ako bi neki poslanici pratili Vagenknet.
Neizvesni izgledi
Čini se da je vrh levice svestan teške bitke koja je pred nama.
"Die Linke će morati da iskoristi narednih osam meseci da mnogo promeni stvari", priznao je Demirel.
Stranka se nada podizanju svesti o korporacijama i ulozi ekstremnog bogatstva u porastu krajnje desnice i rastućoj nejednakosti.
"Optimista sam da možemo da presečemo svu buku ako uspemo da stvorimo emotivnu poruku oko ove teme", rekao je Martin Širdevan, ko-lider levice i GUE/NGL, za Euractiv.
(EURACTIV.rs)