Izbijanje rata između Izraela i Hamasa i nedavne sumnje u pogledu dalje američke vojne pomoći Ukrajini trebalo bi da baci senku na sastanak ministara odbrane NATO-a u Briselu u četvrtak, 11. oktobra.
S obzirom da ruski rat protiv Ukrajine nastavlja da besni na istoku, tenzije između Srbije i Kosova tinjaju, a azerbejdžanskoj ofanzivi na Nagorno-Karabah ne vidi se kraj, Evropa se suočava sa novim izazovom u svom susedstvu nakon što je Hamas pokrenuo „iznenadni" napad na Izrael preko vikenda.
U isto vreme, nova bezbednosna pretnja je pokrenula pitanje da li bi SAD mogle da ostanu u vrhu višestrukih sukoba, a da pritom ne ometaju sopstvenu vojnu spremnost.
Sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim koji će prisustvovati kao specijalni gost, ministri odbrane NATO-a pokušaće da prikažu stalnu podršku Ukrajini dok poslednja serija događaja u njihovom susedstvu pretenduje da im okupira pažnju, podstičući pitanja o obliku dugoročne pomoći Kijevu.
SAD obećavaju „stalnu podršku"
Za sada, zabrinutost da će pažnja SAD biti preusmerena sa jednog rata na drugi nije problem, ocenile su tri diplomate NATO-a.
Međutim, bilo bi zabrinjavajuće da Izrael od Amerikanaca počne da zahteva iste kapacitete kao Kijev, istakao je jedan od njih.
„Na pitanje da li bi američka podrška Izraelu mogla da dođe na račun američke podrške Ukrajini, ne očekujemo neke veće izazove u tom pogledu", kazala je američka ambasadorka pri NATO-u Džulijan Smit.
Vašington bi mogao da „ostane fokusiran na naše partnerstvo i posvećenost bezbednosti Izraela, istovremeno ispunjavajući naše obaveze i obećanje da će nastaviti da podržava Ukrajinu, jer brani svoju teritoriju i štiti sve vrednosti koje su nam svima drage ovde širom NATO saveza.
Pitanje će, ipak, biti u pozadini sastanka, priznalo je nekoliko NATO diplomata, jer kako su rekli, utiče na dugoročnu podršku Kijevu.
Ali to pitanje može ostati tema za razmišljanje nekih članica NATO-a dok gledaju kako su im zalihe oružja pri kraju.
Neki su već rekli da procenjuju količinu trupa i opreme koju mogu da žrtvuju i daju Ukrajini dok preduzimaju veliku reviziju svojih odbrambenih planova, rekao je drugi diplomata NATO-a.
Očekuje se da će članice NATO-a i druge zapadne zemlje na sastanku u Kontakt grupi za odbranu Ukrajine razgovarati o podsticanju domaćih industrija da pojačaju proizvodne kapacitete.
Priprema za zimu
Pored toga, očekuje se da će se dogovoriti novi paketi podrške Kijevu za suočavanje sa predstojećom zimom, rekli su zvaničnici koji su upoznati sa izgledima.
"Vazdušna odbrana „posebno će biti kritična tokom zimskih meseci, kada smo videli da se Rusi oslanjaju na neselektivne napade na civilnu infrastrukturu, kritičnu infrastrukturu, kako bi pokušali da gurnu ukrajinski narod u hladnoću i mrak", rekao je Smit.
Ministri odbrane NATO-a održaće i prvi Savet NATO-Ukrajina na ministarskom nivou, a razgovorima će prisustvovati ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov.
Razgovaraće se o aspiracijama Ukrajine da se pridruži zapadnom vojnom savezu i reformskom programu Kijeva pod nazivom „Prilagođeni godišnji program".
Međutim, zemlje NATO-a ostaju podeljene u postavljanju jasne linije koje uslove Kijev mora da ispuni pre pridruživanja vojnom savezu.
S jedne strane, neki veruju da bi proces trebalo da bude vođen merilima za ubrzavanje pristupanja, dok drugi, uključujući Nemačku, veruju da bi pristupanje bilo čisto politička odluka.
Pažnja će biti usmerena i na tursku delegaciju, jer Švedska još uvek čeka poslednje zeleno svetlo Ankare i Budimpešte za ulazak u NATO.
„Verujemo da je vreme da Mađarska i Turska ispoštuju svoje obaveze i završe proces ratifikacije kako bi se Švedska što pre pridružila Alijansi", rekao je Smit.
(EURACTIV.rs)