Podele među državama članicama EU i nedostatak konvergencije institucija EU bili su u ponedeljak (9. oktobra) vrlo očigledne zbog planova da se zaustavi pomoć Palestini kao odgovor na subotnji napad Hamasa na Izrael.
Neslaganje u EU odražavaju dugogodišnje podele unutar bloka oko sukoba između Izraela i Palestine, čak i kada su njene države članice bile ujedinjene u osudi subotnjeg napada.
Komesar za susedstvo Oliver Varhelji rekao je da izvršna vlast EU stavlja u razmatranje svu svoju razvojnu pomoć Palestincima, u vrednosti od 691 milion evra, dodajući da je sva pomoć "odmah obustavljena".
Evropa je jedan od glavnih izvora pomoći palestinskim teritorijama koje je okupirao Izrael, gde Ujedinjene nacije procenjuju da je humanitarna pomoć potrebna oko 2,1 milion ljudi, među kojima je milion dece.
Najava je izazvala odbijanje nekoliko država članica – uključujući Irsku, Španiju, Portugal i Luksemburg – koje su upozorile da se ne može prekinuti pomoć na štetu palestinskih civila i postavila pitanje da li Komisija ima ovlašćenja da donese takvu odluku.
"Naše razumevanje je da ne postoji pravni osnov za jednostranu odluku ove vrste od strane pojedinačnog komesara, i mi ne podržavamo suspenziju pomoći", rekao je portparol irskog ministarstva spoljnih poslova.
Druge zemlje članice, poput Nemačke i Austrije, suspendovale su svu pomoć palestinskim teritorijama kao odgovor na teroristički napad militanata u Gazi protiv Izraela u ponedeljak, pojačavajući pritisak na EU da zamrzne svoju pomoć.
Taj potez je bio iznenađenje pošto su zvaničnici EU ranije tog dana rekli da će se o pomoći bloka Palestincima razgovarati na hitnom sastanku ministara spoljnih poslova EU u utorak popodne.
Koji delovi pomoći će biti redukovani?
Nakon Varhelijeve objave, Evropska komisija se trudila da razjasni koji će delovi palestinske pomoći biti smanjeni.
Komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčič rekao je, osuđujući napad Hamasa, da će humanitarna pomoć Evropske unije Palestincima kojima je potrebna "nastaviti koliko god bude potrebno".
Kasnije u ponedeljak uveče, Evropska komisija je izdala saopštenje u kojem potvrđuje da je započela hitnu reviziju pomoći.
"Cilj ove revizije je da se osigura da nijedno finansiranje EU indirektno ne omogući bilo kojoj terorističkoj organizaciji da izvrši napade na Izrael", navodi se u saopštenju.
"Komisija će podjednako razmotriti da li, u svetlu promenjenih okolnosti na terenu, njeni programi podrške palestinskom stanovništvu i palestinskim vlastima treba da se prilagode", dodaje se.
Međutim, izvršna vlast EU je takođe izjavila da "pošto nije bilo predviđenih plaćanja, neće biti obustave pomoći".
Naštetilo bi interesima
Ali, visoki diplomata EU Žozep Borelj tada je rekao da EU neće suspendovati "dospele pomoći", iako je izvršna vlast EU rekla da nisu predviđena plaćanja.
"Obustava plaćanja – kažnjavanjem celog palestinskog naroda – naštetila bi interesima EU u regionu i samo bi dodatno ohrabrila teroriste", dodao je Borelj.
Iako je Komisija odbila da dalje komentariše neslaganje, pojasnila je da će se humanitarna pomoć – odvojeno od fondova za razvoj – nastaviti.
Rečeno je da se razmatra kako bi se "osiguralo da nijedno finansiranje EU indirektno ne omogući bilo kojoj terorističkoj organizaciji da izvrši napade na Izrael".
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, posle kasnonoćnog razgovora sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom, takođe se oglasio, rekavši da EU "ne sme da prekine preko potrebnu razvojnu i humanitarnu pomoć za civilne Palestince".
"Ovo bi Hamas mogao da iskoristi i da pogorša tenzije i mržnju", dodao je on.
Nije samo do finansiranja
Podela unutar bloka, međutim, prevazilazi puke zabune u finansiranju.
U subotnjem saopštenju u ime EU, koje je izdao Borelj, osuđuje se "najoštrije moguće višestruke i neselektivne napade Hamasa širom Izraela" i poziva militantnu grupu da prekine "besmislene napade i nasilje".
Ali nekoliko zemalja — uključujući Irsku, Luksemburg i Dansku — tražilo je od EU da pozove na deeskalaciju nakon iznenadnog napada Hamasa na Izrael ovog vikenda.
Pokušaj je naišao na snažno protivljenje drugih zemalja članica EU, koje su smatrale da je jasna izjava solidarnosti sa Izraelom važnija nakon što je u napadima Hamasa ubijeno više od 800 ljudi, uključujući 260 na muzičkom festivalo, i zarobljeno na desetine talaca, saopštile su diplomate EU.
Jedan diplomata EU rekao je da se Austrija oštro protivila toj ideji i da je smatra crvenom linijom za potpisivanje izjave.
(EURACTIV.rs)