I dok su sve oči uprte ka Granadi i EU, čekajući dalje poteze, poznavaoci političkih prilika i javnost analiziraju - da li su sankcije Srbiji realan scenario i u koliko ekstremnom obliku?
Vest da je najmanje sedam država zahtevalo sankcije protiv Beograda "zbog dešavanja na Kosovu i Metohiji", odjeknula je i izazvala buru u javnosti. U tom raspoloženju na Samitu Evropske političke zajednice u Granadi, pojavila se i predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani koja je rekla da "razloga za sastanke i razgovore sa Beogradom nema sve dok se (pomenute) sankcije ne budu uvele, što će ponoviti i liderima EU".
I dok su sve oči uprte ka Granadi i EU, čekajući dalje poteze, poznavaoci političkih prilika i javnost analiziraju - da li su sankcije Srbiji realan scenario i u koliko ekstremnom obliku?
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ocenio je to kao nerealnu opciju trenutno uz objašnjenje da i kada bi se to ostvarilo "ne bi bilo ni nalik onome što smo doživeli pre 30 godina".
"Mislim da je perspektiva usvajanja bilo kakvih kaznenih mera protiv Srbije prilično nerealna u ovom trenutku, jer verujem da bi se više država unutar EU protivile tome. Razlog tome je i što EU izbaždarenu poziciju, koja podrazumeva da ne treba forsirati u ovom trenutku, nikakve tvrde mere koje bi dovele do pogoršanja poverenja između Beograda i Prištine", objašnjava Krstić, prenosi Kosovo online.
Vjosa Osmani uoči susreta sa zvaničnicima u Granadi, otvoreno je rekla da su sankcije "glavni razlog njenog dolaska", kako bi "tražila podršku evropskih saveznika za uvođenje sankcija Srbiji, jer tako više neće biti ohrabreni da ponavljaju dela protiv Kosova i njegovih suseda, iznova i iznova", kazala je ona, prenosi Gazeta Express.
Sve do tada, kaže ona – nema razloga da se sastane sa srpskim predsednikom. Štaviše, smatra da sankcije treba da se uvedu i njemu samom.
Na šta bi mogle da se odnose mere?
Ako bi i bilo nekih kaznenih mera pitanje je na šta bi one mogle da se odnose. Od diplomatskih sankcija do nekih konkretnih i ekstremnijih - šta je sve u igri?
Sankcije bi, smatra Krstić, mogle da se odnose na eventualno ukidanje nekih oblika pomoći, uz stavljanje do znanja da je pristupni put EU do daljnjeg zamrznut.
"Bilo kakve sankcije koje podsećaju na one iz devedesetih ili one koje se trenutno primenjuju prema Rusiji, apsolutno sam siguran da ne bi došle u obzir. Ove prve mere koje su ograničenije jesu moguće, ali tek ako dođe do nekih novih eskalacija", navodi on.
Smatra da je o ukidanju vizne liberalizacije, koja se takođe pominje kao moguća mere, izlišno govoriti u ovom trenutku.
"To je mera koja bi mogla da nastupi iz nekih drugih razloga. Bilo je situacija u kojima se govorilo da bi to moglo da dođe pod reviziju, ali iz drugih razloga, kao što je ulazak državljana trećih država u Srbiju, koje nisu na listi vizne liberalizacije sa zemljama EU, kao što su državljani Kube, Indije. Ta mera može da bude i zbog velikog broja tražilaca azila. Srbija je uskladila svoje propise, nemamo veliki broj tražilaca azila. To su teme uglavnom iz oblasti unutrašnjih poslova", smatra on.
Šolc potvrdio - razgovaraćemo, cilj je pronalaženje mirnog rešenja
Nakon nezvanične najave, da će nemački kancelar i francuski predsednik pokušati da Osmani i Vučića okupe u Španiji "usred tekućeg političkog neprijateljstva" između ove dve strane – Olaf Šolc je samo potvrdio da će se u Granadi, između ostalog, razgovarati o situaciji na Kosovu, odnosno pronalaženju mirnog rešenja za trenutnu situaciju.
Iz Granade se danas nakratko oglasio i Vučić, uz poruku da ga očekuju teški razgovori tokom ovog samita.
Ipak, već prvi razgovor sa britanskim premijerom, Rišijem Sunakom – Vučić je ocenio kao odličan. Tema im je bila i situacija na Kosovu.
(EURACTIV.rs)