Obeležavajući godinu ruske invazije na Ukrajinu, Generalna skupština UN će sledeće nedelje glasati o nacrtu rezolucije u kojoj se naglašava „potreba da se što pre postigne sveobuhvatan, pravedan i trajni mir".
Zahtevaće od Moskve da povuče svoje trupe i pozvati na obustavu neprijateljstva. Generalna skupština od 193 člana će verovatno glasati sledećeg četvrtka nakon dvodnevnih govora desetina država povodom obeležavanja 24. Februara, godišnjice početka rata.
Ukrajina i njene pristalice nadaju se da će produbiti rusku diplomatsku izolaciju tražeći glasove za skoro tri četvrtine Generalne skupštine pa samim tim i još većoj podršci.
„Računamo na veoma široku podršku članstva. Ono što je u pitanju nije samo sudbina Ukrajine, to je poštovanje nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta svake države", rekao je ambasador Evropske unije Olof Skog, koji je pomogao u izradi rezolucije Generalne skupštine.
Dmitrij Poljanski, zamenik ruskog ambasadora u UN, odbio je da komentariše nacrt rezolucije, koji su zemlje članice dobile u sredu.
Generalna skupština je bila fokusirana na akcije UN prema Ukrajini pošto je Savet bezbednosti paralizovan zbog prava veta koja Rusija ima, pored SAD, Kine, Francuske i Britanije.
Umesto toga, Savet bezbednosti je održao desetine sastanaka o Ukrajini u protekloj godini i ponovo će razgovarati o ratu sledećeg petka na ministarskom skupu. Diplomate kažu da je malo verovatno da će ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otputovati u Njujork.
'Napad na komšije'
Rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali imaju političku težinu.
Ukrajina je želela da u nacrtu rezolucije Generalne skupštine bude sadržan mirovni plan od 10 tačaka koji je predložio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, ali diplomate su rekle da je nacrt pojednostavljen kako bi dobio što veću podršku.
Dok se Rusija i Zapad bore za diplomatski uticaj, neke države, posebno na globalnom jugu, brinu da su usred intenzivnog geopolitičkog rivalstva.
Rusija je bila diplomatski izolovana prošle godine, kada je 2. marta 141 država glasala za osudu njene invazije i zahtevala od Moskve da povuče svoje trupe. Samo nekoliko nedelja kasnije, 140 država glasalo je za traženje pristupa pomoći i zaštite civila i kritikovalo Rusiju zbog stvaranja strašne humanitarne situacije u susednoj Ukrajini.
Zatim su 143 zemlje glasale 12. oktobra za osudu ruskog „pokušaja ilegalne aneksije" četiri delimično okupirana regiona u Ukrajini i pozvale sve zemlje na nepriznavanje tog poteza.
Moskva je pokušala da otkloni svoju izolaciju. Uoči glasanja u aprilu koje je dovelo do suspenzije Rusije iz Saveta UN za ljudska prava, Rusija je upozorila zemlje da će se glasanje za tu meru smatrati „neprijateljskim gestom" i uzeti u obzir u razvoju bilateralnih odnosa.
Rusija kaže da je pokrenula, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju" za „denacifikaciju" Ukrajine i zaštitu onih koji govore ruski. Sada ponovo optužuje Zapad da vodi „rat" protiv nje naoružavanjem Ukrajine i uvođenjem sankcija Moskvi.
Sjedinjene Države i zapadni saveznici nazvali su invaziju ničim izazvanim otimanjem zemlje protiv suverene nacije.
U Ujedinjenim nacijama, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje radile su na održavanju diplomatske podrške Ukrajini fokusirajući se na osnivačku Povelju UN, čiji je ključni princip poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
„Ne možete biti neutralni kada postoji zemlja koja napada drugu zemlju", rekla je prošlog meseca Linda Tomas Grinfild, američka ambasadorka pri UN.
„To je napad na Povelju UN. To je napad na suverenitet nezavisne zemlje. To je napad na komšije."
(EURACTIV.rs)