Lideri devet mediteranskih i južnoevropskih zemalja, uključujući Francuza Emanuela Makrona i Đorđa Melonia iz Italije, sastaju se na Malti radi razgovora koji bi trebalo da budu fokusirani na migracije.
Samit dolazi dan nakon što je organizacija UN za izbeglice saopštila da je više od 2.500 migranata stradalo ili nestalo pokušavajući da pređu Mediteran do sada ove godine, što je znatno više nego u istom periodu 2022. godine.
Takođe dolazi kada su ministri unutrašnjih poslova EU konačno napredovali 28.septembra u pogledu novih pravila o tome kako blok postupa sa tražiocima azila i iregularnim migrantima, a dogovor se očekuje u narednim danima.
Dugo se radilo, postojao je novi podsticaj za postizanje dogovora nakon naglog porasta broja migranata koji su sleteli na italijansko ostrvo Lampeduza ranije ovog meseca.
Tvrdo desničarska koaliciona vlada Đorđe Meloni, izabrana na osnovu liste protiv migranata, sukobila se i sa Francuskom i Nemačkom dok ona vrši pritisak na druge zemlje EU da podele teret. Do sada je ove godine broj dolazaka na Lampeduzu već premašio 133.000.
Međutim, Meloni i Makron su poslednjih dana nastojali da smanje tenzije i sastali su se u 26.septembra u Rimu, na marginama državne sahrane bivšeg italijanskog predsednika Đorđa Napolitana.
„Postoji zajednička vizija upravljanja pitanjem migracije između Francuske i Italije", rekao je izvor iz francuskog predsednika.
Pariz se nada da će takozvani samit „Med9" poslati „jasnu poruku" da migracija zahteva odgovor na evropskom nivou, rekao je izvor.
EU je spremna da dogovori rekonstruisani Pakt o migraciji i azilu, koji će nastojati da ublaži pritisak na zemlje prve linije kao što su Italija i Grčka, premeštanjem nekih dolazaka u druge zemlje EU.
Od zemalja koje se protive prihvatanju tražilaca azila, među njima i Poljske i Mađarske, bi se tražilo da plate one koje primaju migrante.
Neslaganja unutar 27-članog bloka oko predloženih revizija sada su uglavnom prevaziđena, rekla je komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johansson posle sastanka ministara unutrašnjih poslova.
Formalni dogovor se očekuje „za nekoliko dana", rekla je ona.
I Meloni i Makron takođe žele da spreče polazak brodova iz Severne Afrike tako što će bliže sarađivati sa Tunisom, uprkos pitanjima o standardima ljudskih prava u zemlji i tretmanu migranata.
Evropska komisija saopštila je prošle nedelje da je spremna da pusti prvu ratu sredstava Tunisu, jednom od glavnih polaznih tačaka za čamce, u okviru plana za jačanje obalske straže i borbu protiv trgovaca ljudima.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Pjantedosi sastao se 28. septembra na Siciliji sa svojim kolegama iz Tunisa i Libije radi razgovora o zaustavljanju čamaca, saopštilo je ministarstvo.
Nestabilnost
Rim i Pariz takođe žele da pojačaju kontrolu EU na moru.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja će biti na samitu na Malti, uključila je moguće proširenje pomorskih misija u Sredozemnom moru u akcioni plan od 10 tačaka ovog meseca na Lampeduzi.
Postoji bojazan da bi dolasci mogli dalje da rastu ako nestabilnost u Sahelu utiče na severnoafričke zemlje.
Očekuje se da će „Med 9", koji okuplja Hrvatsku, Kipar, Francusku, Grčku, Italiju, Maltu, Portugal, Sloveniju i Španiju, pozvati na veća ulaganja bloka u takozvano južno susedstvo.
Dodatna sredstva mogu biti namenjena zemljama širom južne obale Mediterana u reviziji dugoročnog budžeta EU za 2021-2027, rekao je evropski diplomatski izvor za AFP.
Lideri će takođe razgovarati o regionalnim izazovimakoje predstavljaju prirodne katastrofe - nakon razornog zemljotresa u Maroku, poplave u Libiji i ekstremnih vremenskih prilika u južnoj Evropi.
(EURACTIV.rs)