Čuvar britanske ambasade u Berlinu prikupljao je veoma osetljive informacije više od tri godine, uključujući „tajne" vladine komunikacije sa premijerom Borisom Džonsonom, izneli su tužioci sudu u Londonu.
Dejvid Balantajn Smit, 58, skenirao je kopije pisma dvojice ministara Džonsonu i druge dokumente koji se odnose na „osetljiva trgovinska pitanja", rekla je Alison Morgan, tužiteljka, za londonski "Old Bailey".
Smit, koji se izjasnio krivim po osam tačaka optužnice, navodno je prikupljao informacije od marta 2018. do svog hapšenja u avgustu 2021. dan nakon susreta sa "Irina", MI5 oficirom koja se predstavljala kao pripadnik ruske vojne obaveštajne službe.
Morgan je rekla da je pretresom Smitove kuće u Potsdamu, u Nemačkoj, nakon njegovog hapšenja, pronađen USB koji je sadržao nekoliko fotografija osoblja ambasade i diplomatskih pasoša.
Smit je takođe snimio niz osetljivih dokumenata koje je pronašao u fiokama, uključujući pismo tadašnje ministarke trgovine Liz Trus i tadašnjeg ministra privrede Aloka Šarme- Džonsonu iz novembra 2020, koje je klasifikovano kao „tajno", istakla je ona.
Morgan je rekla i da je Smit u novembru 2020. godine, ruskom vojnom atašeu u Berlinu, poslao pismo koje sadrži „veoma osetljive informacije o britanskoj ambasadi i onima koji su u njoj radili".
U pismu koje je napisano na papiru sa zaglavljem britanske ambasade, navedena su imena, kućne adrese i brojevi telefona osoblja ambasade i priložena dokumenta čiji je autor glavni službenik britanske ambasade koji se bavi Rusijom, rekao je Morgan.
Ona je dodala da je otkriće Smitovog pisma Čukrovu podstaklo zajedničku istragu britanskih i nemačkih vlasti.
Ovo je prvo uključivalo da se MI5 oficir predstavi kao „Dmitrij", ruski državljanin koji pruža pomoć Britaniji.
Tajno snimljeni materijal pušten je na sudu a vidi se kako Smit snima „Dmitrija" iz bezbednosnog kioska ambasade.
Smitu je kasnije prišla „Irina" koja mu je rekla da joj je potrebna pomoć jer je neko „prosledio informacije Britancima i informacije bi mogle da budu štetne za Rusiju".
Na snimku skrivene kamere, „Irina" pita da li Smit može da pomogne, a on odgovara: „Kako?
„Antizapadni pogledi"
Smit je u novembru priznao krivicu za osam krivičnih dela po Zakonu o službenim tajnama, uključujući i optužbu koja se odnosi na prenošenje informacija Čuhrovu.
On je priznao još sedam optužbi koje se odnose na prikupljanje informacija koje bi mogle biti korisne ruskoj državi.
Smit negira nameru da kompromituje Britaniju, rekla je Morgan sudu i dodala da se on izjasnio krivim jer je jednostavno želeo da izazove "neprilike i sramotu". Negirao da je primio bilo kakvu uplatu.
Međutim, tužilaštvo tvrdi da je Smit imao „jasnu nameru da izazove predrasude prema Velikoj Britaniji".
Morgan je rekla da je Smit kolegama izrazio "antizapadne i anti-NATO stavove" i govorio o svojoj podršci Rusiji i predsedniku Vladimiru Putinu.
„Izneo je stavove o ratu u Ukrajini koji su se protivili ukrajinskoj vladi i podržavali Rusiju", dodala je ona.
Očekuje se da će sudija Mark Vol u sredu doneti odluku na osnovu koje će Smitu biti izrečena kazna.
(EURACTIV.rs)