O nastavku dijaloga Beograda i Prištine i u kom smeru će on dalje ići, kao i o drugim važnim pitanjima za Kosovo i Metohiju i srpski narod koji tamo živi, razgovarali smo sa predsednikom skupštinskog Odbora za KiM, Milovanom Drecunom.
Ta važna pitanja svakako su izbori na severu Kosova i Metohije, formiranje ZSO, suživot Srba i Albanaca na Kosmetu... Prvo pitanje, i ono najvažnije, jeste, međutim, kako žive Srbi u južnoj pokrajini i kako ih zaštititi.
Na pitanje EURACTIV -a - kakva je trenutna situacija na severu KiM i kako srpski narod živi na Kosovu i Metohiji, predsednik skupštinskog odbora za KiM rekao je da to znamo, kao i da bi pitanje trebalo uputiti Srpskoj listi ili Kancelariji da oni to ocene, kako ljudi žive dole, te da će odgovarati na ono što je aktuelno.
O bezbednosti Srba na Kosmetu i instrumentima države Srbije da zaštiti svoj narod na KiM, s obzirom da se konstantno dešavaju napadi na Srbe, Drecun je rekao:
„Imajući u vidu da je kontinuirana politika privremenih institucija u Prištini na čelu sa Aljbinom Kurtijem da se sprovodi teror nad Srbima, posebno na severu Kosova, da bi Priština uspela da okupira taj deo naše južne pokrajine i to da uspostavi institucionalnu vlast, ali i fizičku kontrolu, što radi preko specijalizovanih, militarizovanih policijskih jedinica, onda je jasno da je manevarski prostor da se zaštiti srpski narod, veoma skučen. Kad nemate politiku Prištine koja je usmerena ka tome da Srbe tretira kao ravnopravne građane, da im omogući poštovanje svih tih ljudskih prava i bezbedan život, nego naprotiv, sve čine da im otežaju i onemoguće život, da ih terorišu, onda Beograd nema mnogo mogućnosti da nešto uradi", navodi on i dodaje:
"Beograd stalno pomaže srpski narod, svakodnevno, obezbeđujući ono što je neophodno za život. Tu je snabdevanje hranom i lekovima, plate, penzije, socijalna pomoć, jačanje naših ekonomskih kapaciteta kod srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Sve što može da čini, država čini i pruža podršku i ona je zapravo činilac koji omogućava da srpski narod opstane na Kosovu i Metohiji. Bez države Srbije, toga ne bi bilo. S druge strane, Beograd snažne aktivnosti preduzima na međunarodnom planu ukazujući na teror koji Kurti sprovodi i zahtevajući od onih koji mogu da izvrše uticaj na Prištinu, koji imaju uticaj na događaje na Kosovu i Metohiji da preduzmu određene aktivnosti. Ono što je svakako u vrhu prioriteta kada se radi o zaštiti srpskog naroda od strane Beograda, jeste dijalog."
Šest meseci nakon što su u Ohridu Beograd i Priština dogovorili primenu Sporazuma o putu ka normalizaciji, lideri Srbije i Kosova ponovo su prošle nedelje razgovarali u Briselu, ali dogovora nema ni na vidiku. Razgovori su neuspešno završeni.
"Kada se razgovara ipak postoji mogućnost da se smanji pritisak na Srbe, mada je Kurti u poslednje vreme pred izgleda svaku rundu razgovora pojačavao pritisak, stavljajući do znanja da on to može ukoliko Beograd ne ispuni neke njihove zahteve. Ali, dijalog je jedno moćno oružje u rukama Beograda da bi pokušao da ublaži taj pritisak i teror koji sprovodi Priština nad Srbima, što je prisutno uvek. Evo i sada tokom poslednje runde razgovora u Briselu, Vučić je insistirao na odlasku tih specijalnih militarizovanih jedinica jer one sprovode teror na osnovu političke direktive koje stižu iz Prištine. Insistirao je na tome da se oni povuku, ukazao je na to na koje sve načine Priština ugrožava bezbednost srpskog naroda. Takođe su jako bitni kontakti na bilateralnom nivou sa vodećim zapadnim državama koje evidentno imaju jak uticaj na Prištinu i tu sigurno on najviše nailazi na razumevanje SAD, najmanje Nemačke i Velike Britanije, Francuske, ali sa SAD ipak može da se razgovara. Oni su spremniji da mnogo više saslušaju našu stranu, da se založe za zaštitu interesa srpskog naroda i njegovog opstanka na Kosovu i Metohiji, tako da te bilateralne aktivnosti, naročito jačanje tog našeg strateškog partnerstva sa SAD, značajno mogu da doprinesu zaštiti i bezbednosti srpskog naroda", kazao je on.
Pitanjem KiM bavite se od osamdesetih godina prošlog veka, da li postoji konačno kompromisno rešenje, koje je moguće, a kojim bi naš narod bio zadovoljan, i koje?
„Kompromisno rešenje bi podrazumevalo da privremene institucije samouprave i Beograd i srpski narod dođu do nekog sporazuma koji bi bio prihvatljiv za sve ili podjednako neprihvatljiv, ali koji bi zaštitio interese srpskog naroda , ne samo interese Albanaca i njihovog rukovodstva u Prištini. Trenutno čini mi se ne postoje uslovi za postizanje takvog kompromisnog rešenja i to sada niko ne može da zna kakav bi to kompromis bio. Jasni su stavovi i Beograda i Prištine i mnogih međunarodnih činioca i tu nema nikakve dileme. Tu između tih stavova da li je moguće pronaći kompromisno rešenje, trenutno ne vidim mogućnost i zbog toga što je jasna ideja Prištine i njihov cilj, da nateraju Beograd da de facto u prvoj fazi prizna lažnu državu Kosovo, odnosno da se složi sa njihovim članstvom u međunarodnim organizacijama i da ima odnose sa Prištinom po principima teritorijalnog integriteta i suvereniteta, što je zapravo de facto priznanje. Beograd naravno to, niti želi, niti može, niti će učiniti, da li ova vlast ili bilo koja druga vlast - jer narod to jednostavno ne bi dozvolio i tu nema neke posebne mogućnosti za postizanje nekog kompromisnog rešenja. Ovaj takozvani Briselski sporazum, Ohridski aneks, gde mi zapravo ne znamo o čemu se radi, imamo neki papir o kome se razgovaralo, predsednik Vučić kaže da ništa nije potpisao što i jeste tako i jasno je rekao da ne može da prihvati ove dve tačke koje su apsolutno neprihvatljive za nas, a da Zapad isto kao i Priština tretira to kao postignuti sporazum i traže njegovu implementaciju. Tu imate jedno vrzino kolo gde nema mogućnosti za ostvarivanje nekog suštinskog kompromisa kada je u pitanju politički deo tih razgovora, odnosno konačno rešavanje statusa naše južne pokrajine. Jedino kompromisno rešenje bi moglo da bude zasnovano na osnovu Rezolucije 1244. To bi moglo da bude održivo, to bi moglo da bude prihvaćeno u UN. Ovo bi bilo sve polovično, kao što se vidi sada iz ovog navodnog Kurtijevog predloga mape puta za realizaciju, ovog po njemu sporazuma, a za nas predloga sporazuma, gde on zapravo insistira gde se nešto što se ne odvija pod okriljem UN, prebaci u UN, da se time poništi Rezolucija 1244 i to traži da Beograd uradi. Dakle, takve suicidne političke pokušaje ne može da očekuje od Beograda. Trenutno su vrata za postizanje kompromisa možda tek malo odškrinuta, samo u delu da se ipak održava nekakav dijalog. Druge mogućnosti trenutno ne vidim", kaže Drecun.
Poslednji pregovori u Briselu su neuspešno završeni a EU je prvi put rekla da je za to kriva prištinska strana. Da li mislite da će to uticati na poziciju Prištine u daljim pregovorima i politiku Zapada prema njoj?
„Očigledno da su na Zapadu shvatili da je Kurti nepouzdan politički partner i da ne ispunjava uvek ono što vodeće Zapadne zemlje od njega očekuju. Na to su ukazali i Gabrijel Eskobar i američki predstavnik u Prištini Hovenijer, i oni su rekli da što se dugoročnih strateških ciljeva tiče, tu ne postoje razmimoilaženja između Prištine i Beograda, ali za njih je Kosovo država, ona treba da bude priznata od strane Beograda i treba da uđe u NATO i neke druge evroatlantske strukture. Međutim, mimoilaze se u nekim taktičkim potezima kao što je bilo ovo nasilno ubacivanje gradonačelnika u četiri zgrade opštine. Amerikanci i Zapad su insistirali da Kurti ne radi to na silu. On je to uradio i oni kažu da će zbog toga biti kažnjen, samo da ga disciplinuju. Dakle, od tih silnih izjava, ništa do sada nismo videli. To da se prebacuje odgovornost na Prištinu i na Kurtija, to jeste konstantacija činjenica da je on odgovoran za neuspeh, ali mi ne vidimo da se njegovo ponašanje menja. EU i SAD konstantuju da je Kurti odgovoran za nešto što je trebalo da se desi, ali se on posle toga ne menja i to ponašanje ne trpi nikakve posebne kaznene mere. Tu ne možete očekivati da će doći do promene situacije. Dakle, on se već suočava sa nekim merama koje je EU preduzela, ali ga to izgleda ne pogađa. S druge strane, vidite rast njegove popularnosti među Albancima. Sada se dolazi u situaciju, da, ako bi neko na Zapadu hteo da primeni ono što je Ričard Grenel uradio, kad je prekomponovao političku scenu na KiM, da jednostavno sada to ne može da se uradi jer je pitanje da li bi Kurti izgubio naredne izbore ili bi poboljšao rezultat. On je sebe tu politički ojačao u antisrpskoj politici koju sprovodi i izazivanju mržnje nad Srbima, u nameri da pokaže Albancima kako je on odlučan, jak vođa, vođa svih Albanaca u regionu i da može da zauzme sever Kosova i da neće dozvoliti da se urušava, kako on kaže, teritorijalni integritet tzv Kosova. Onda imate situaciju da jednostavno Zapadu treba Aljbin Kurti. Treba im neko ko je u stanju da nešto dogovori i da sprovode. On može da sprovede, kada bi hteo, recimo ZSO. Sada je zapravo pitanje da li Zapad to zaista želi ili razvodnjava priču oko toga kako bi trebalo da izgleda ta zajednica. On se nešto opire, to pitanje stavlja negde pri kraju takozvane mape puta oko realizacije ovog nazovi sporazuma i ne dešava se ništa što bi moglo suštinski da promeni Kurtijevo ponašanje, da ono postane konstruktivno i otvori prostor za postizanje nekog rešenja", ističe Drecun.
Hoće li biti izbora na severu KiM? Da li će Srbi na njima učestvovati? Predsednik Vučić je rekao da će, ukoliko se ispuni zahtev srpske strane, dati sve od sebe da Srbe na KiM ohrabri da izađu na izbore...
„Što se tiče održavanja novih izbora na severu KiM, Kurtiju to ne odgovara, zato što on želi da na severu uspostavi punu administrativnu kontrolu, da ima vlast na severu, a to se postiže tako što će imati vlast, odnosno nazovi gradonačelnike i odbornike u četiri opštine na severu Kosova i što će imati fizičku kontrolu nad tim delom naše južne pokrajine preko tih paravojnih militarizovanih formacija koje su sada prisutne samo na KiM. On ne želi da izgubi tu kontrolu nad severom. Ako bi se odlučio da ide na izbore, i Srbima i recimo Srpskoj listi prepusti jednoglasnu podršku srpskog naroda, ako bi njima dopustio vlast, izgubio bi administrativnu kontrolu. Onda ne bi završio posao koji je započeo i neće da se vrati na prethodno stanje. Kurti neće da napravi korak unazad i da kaže - u redu ja ću sada da prepustim vlast u četiri opštine i povučem pripadnike specijalnih paravojnih jedinica, i šta sam uradio - ništa -. On hoće da sačuva ovo postojeće stanje, punu kontrolu nad severom. On preti ljudima iz Srpske liste da će snositi posledice zbog njihovih poteza, govori o tome da Srbi koji su se, kako kaže integrisali, žive mnogo dobro. Da, Srbi baš mnogo dobro žive na Kosovu i Metohiji, gde ih svakodnevno napadaju, biju, otimaju im imovinu, prebijaju, upucavaju i gde su građani drugog reda! On šalje potpuno jasnu poruku. Proceduru koju je raspisao, koja je potpuno suprotna postojećim zakonima na KiM i nemaju zakonsko utemeljenje, on se na severu kobajagi bori za utemeljenje vladavine prava, a ovde na najgori način nju i krši tako što donosi nekakvu odluku, i uputstvo kako da se sprovedu ti novi izbori. U stvari situacija je jednostavna. Takozvani gradonačelnici podnesu ostavke, i naravno odbornici koji su tu i koji su s ulice negde dovedeni i kao formiraju nekakvu Skupštinu opštine i donose jednostrane odluke, kao što su o eksproprijaciji srpske zemlje, i onda imate zakonski osnov i čistu situaciju. Odmah može da se to uradi. Ovako je on stvorio proceduru po kojoj do raspisivanja izbora treba da prođe jedno četiri meseca. U međuvremenu, on traži podobne Srbe, pojedince koji formiraju nekakve strančice koje nemaju nikakvu značajniju podršku među srpskim narodom. To radi američki predstavnik u Prištini Hovenijer, koji je nedavno imao sastanak sa četvoricom Srba koji imaju kao nekakve strančice, tražeći mogućnost kako da eliminišu eventualno otpor Srpske liste i bojkot Srba na tim izborima. Da onda možete da kažete - evo četiri srpske stranke su učestvovale na ovim izborima, dobile su određeni broj glasova i evo sad imate Srbe u tim lokalnim samoupravama, koji mogu da nose vlast u tim opštinama. U stvari, u tom slučaju bi ih nosila Priština preko njih. Čini mi se da on pokušava da odigra, da napravi jedan politički manevar, gde se navodno nalaže za održavanje izbora, a u stvari ako bude prinuđen, da u konačnom eliminiše Srpsku listu pritiscima i postavljanjem raznoraznih uslova i da uspostavljanjem nekih neravnopravnih i neregularnih uslova za izbore, praktično prinudi Srpsku listu da bojkotuje izbore da bi ubacio ove podobne. Onda bi rekao - evo Srbi su učestvovali, Srpska lista instruisana od Beograda ne učestvuje i ništa, čitava priča zaokružena, evo deeskalirali smo situaciju a u stvari ništa nismo uradili nego smo učvrstili kontrolu Prištine nad severom i onda idemo u realizaciju onoga što on naziva sporazum. Tako da, održavanje tih izbora je jako problematično čak i ako Kurti u jednom trenutku bude to organizaovao. Mislim da je zaista problematično da Srbi učestvuju na tim izborima u krajnje neregularnim uslovima, u krajnjoj liniji i zbog toga što bi verovatno pripadnici tih specijalnih paravojnih jedinica sa puškama na gotovs sprovodili Srbe na biračka mesta", smatra on.
Ukoliko se formira ZSO, šta će to značiti za Srbe na KiM i zašto se Kurti tome protivi?
„ Kada je u pitanju formiranje ZSO tu su stavovi potpuno jasni. Kurti ne želi da je formira, on samo pravi privid toga da bi stvorio uslove za nekakvu kao samoupravu Srba na KiM. On je jasno i glasno rekao da za njega ne postoje Briselski sporazumi iz 2013 i 2015, odbacio je nacrt statuta, govori o tome da ta zajednica ne može da bude suprotna tzv Ustavu Kosova i da to ne treba da bude nekakav treći nivo vlasti, kako je to sve krstio. Kada pogledate te njegove stavove i izjave nekih američkih i evropskih zvaničnika o tome da ta zajednica treba da se formira, ali da mora da bude u skladu sa tzv Ustavom Kosova, onda vidite da ne postoji iskrena želja da se ta zajednica formira na način koji bi zaista bio sto posto u interesu srpskog naroda, nego samo da bude pro forme da bi se vršio pritisak na Beograd kako je formirana ZSO i da onda kaže - hajde sada vi da priznate Kosovo pa ćemo onda da idemo ka tom de jure priznanju, poslednjoj fazi, odnosno kako oni kažu, postizanju konačno pravnoobavezujućeg sporazuma. Što se nas tiče, zajednica mora da se formira u skladu sa Briselskim sporazumom, sve drugo ne bi poboljšalo ni položaj, ni kvalitet života srpskog naroda i onda bi bilo besmisleno postojanje takve jedne zajednice. Dug je put do te zajednice , pogotovo što vidimo da sada u četiri opštine na severu, vlast imaju Albanci koji sigurno ne bi glasali za priključenje toj zajednici. Moraju da se dogovore koraci koji bi doveli zaista do formiranja, ali tu su suštinska razmimoilaženja kako treba ta zajednica da izgleda i na koji način bi trebalo da se oformi. Trenutno, ne vidim mogućnost za formiranje ZSO jer jednostavno Kurti to ne želi. Njegovi suštinski ciljevi u ovoj fazi su da natera Beograd na de facto priznanje Kosova, da bi se otvorio put za članstvo u evroatlantskim organizacijama, gde je prioritetno pitanje članstva u Partnerstvu za mir, što je program NATO-a, a zatim u NATO. On zatim želi da izbegne formiranje ZSO po svaku cenu i da zadrži kontrolu nad severom Kosova, i administrativnu i fizičku. Dok god on ima takve stavove, niti će biti ZSO, niti ćemo imati deeskalaciju na severu.
Da li je moguć normalan suživot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji?
„To je pitanje od milion dolara... Uvek je moguć suživot, ali prvo mora da postoji politička volja glavnih političkih subjekata i u Prištini i u Beogradu. U Beogradu postoji. Postoji volja i u srpskom i u albanskom narodu da se postepeno zatvori taj ogroman ponor između Srba i Albanaca i da se postižu neki dogovori koji bi nas približavali a ne dodatno udaljavali. U ovom trenutku nažalost, ovakvom politikom Aljbina Kurtija, ne da nismo započeli taj proces, već se udaljavamo mnogo više. To se vidi po rekacijama mladih Albanaca posebno na fudbalskim utakmicama, gde vidite jedan strahovit izliv mržnje prema Srbima i svemu onome što je srpsko. Takođe vidite i ovde porast jednog neraspoloženja mladih ljudi prema bilo kakvom postizanju kompromisnog rešenja za KiM i izražavanju stava da sa njima ne treba ništa da se dogovara, što bi bilo suprotno Rezoluciji 1244. Mi imamo tu Rezoluciju, to je naša tapija za KiM i mi ćemo braniti naš teritorijalni integritet. Daleko smo od tog puta, ali treba raditi. Otvoreni Balkan je možda na najbolji način pokazao kako je moguće da se odnosi između srpskog i albanskog naroda uvedu u jedan stabilan kolosek koji bi omogućio prijateljstvo, saradnju i otvorio budućnost i Srbima i Albancima.
(EURACTIV.rs)