Sjedinjenje Američke Države uvele su sankcije bivšim bugarskim ministrima finansija i energetike, kao i dvojici bivših direktora nuklearne elektrane i čoveku koji je od Putina dobio orden.
Amerika je uvela sankcije bugarskim ministrima, bivšim direktorima nuklearne elektrane i predvodniku pokreta "Rusofili", pozivajući se na akt Magnjicki.
Bivši ministar finansija Vladislav Goranov, bivši ministar energetike Rumen Ovčarov, bivši direktori nuklearke "Kozlodoj" i Nikolaj Malinov bili su, po saopštenju američke Uprave trezora, "duboko umešani u korupciju u Bugarskoj".
Sankcije su objavljene u Sofiji uz prisustvo Džima O'Brajena, načelnika Kancelarije za koordinaciju sankcija pri Stejt departmentu.
"Amerika podržava svog NATO saveznika, Bugarsku, u borbi protiv duboko ukorenjene korupcije i podrivanja demokratskih institucija od strane ruskih uticaja. Neophodno je da se razbiju mreže koje su godinama sprovodile ilegalne aktivnosti, korupcija uzima stotine miliona dolara od bugarskog naroda, smanjuje investicije i ekonomski rast zemlje", rekao je Brajan Nelson, podsekretar za terorizam i finansije Uprave trezora.
Goranov je, saopštile su američke vlasti, koristio poziciju ministra finansija da bi podržao podmićivanje vlade od strane bugarskih oligarha. Smatra se da su od sektora kockanja na taj način dobijene desetine miliona dolara.
Ovčarov je imao korumpirane kontakte sa ruskim energetskim kompanijama, kako bi fiksirao cene ruskog gasa i nuklearnog goriva za "Kozlodoj". Dvojica bivših direktora u toj kompaniji, Aleksander Nikolov i Ivan Genov, preusmeravali su ugovore ka "sopstvenim poslovnim interesima". Malinov je, navodno, podmitio sudiju kako bi ga pustio da otputuje u Rusiju i primi Orden prijateljstva od predsednika Vladimira Putina, zajedno sa nagradom od 2,5 miliona rubalja.
Šta je akt Magnjicki?
Akt Magnjicki usvojen je u Americi u decembru 2012. sa ciljem kažnjavanja ruskih zvaničnika odgovornih za smrt advokata Sergeja Magnjickog u moskovskom zatvoru 2009. godine.
Magnjicki je istraživao prevaru ruskih poreskih zvaničnika, a potom je lično optužen za nju i zatvoren. U zatvoru je imao više zdravstvenih problema i nije mu ukazivana pomoć, a nakon skoro godinu dana u ćeliji, prebijen je na smrt.
Globalno, ovaj akt od 2016. omogućava američkoj vladi da uvede sankcije stranim zvaničnicima za koje se proceni da su kršili ljudska prava, zamrzne im imovinu i zabrani im ulazak u SAD.
(EURACTIV.rs)