Moskvi je očajnički potrebno oružje, posebno municija i artiljerijske granate, za rat u Ukrajini, a Pjongjang ima dosta i jednog i drugog. S druge strane, Severnoj Koreji, izgladnjenoj sankcijama, očajnički su potrebni novac i hrana.
Planovi severnokorejskog lidera Kim Džong Una da poseti Rusiju ovog meseca izazvali su zabrinutost među SAD i njihovim saveznicima. On i predsednik Vladimir Putin nameravaju da razgovaraju o mogućnosti da Severna Koreja obezbedi Moskvi oružje da podrži njen rat u Ukrajini, kažu američki zvaničnici.
Moskvi je očajnički potrebno oružje, posebno municija i artiljerijske granate, za rat u Ukrajini, a Pjongjang ima dosta i jednog i drugog.
S druge strane, Severnoj Koreji, izgladnjenoj sankcijama, očajnički su potrebni novac i hrana. Više od tri godine zatvaranja granica, uz prekid pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama 2019. godine, ostavili su zemlju izolovanom više nego ikada pre.
Ali ispod površine, to otvara potencijal za Pjongjang i Moskvu da počnu bliže da sarađuju. SAD već neko vreme upozoravaju na mogući sporazum o oružju između dve zemlje, a sastanak na nivou lidera između Kim Džong Una i Vladimira Putina šalje ovo na sledeći nivo.
Dok se čini da je prioritet za SAD, svakako kratkoročno gledano, da spreče severnokorejsko oružje da dođe do fronta u Ukrajini, u Seulu su zabrinuti oko toga šta bi Severna Koreja dobila zauzvrat ako proda oružje Rusiji.
Sa Rusijom u očajnoj situaciji, Kim će moći da izvuče visoku cenu. Možda bi mogao da zahteva povećanu vojnu podršku Rusije. U ponedeljak (4. septembar) je južnokorejska obaveštajna služba obavestila da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu predložio Rusiji, Kini i Severnoj Koreji da održe zajedničke pomorske vežbe, slične onima koje izvode SAD, Južna Koreja i Japan, koje Kim Džong Un toliko mrzi.
Daleko najzabrinjavajući zahtev koji bi Kim mogao da uputi jeste da mu Putin obezbedi naprednu tehnologiju oružja ili znanje, kako bi mu pomogao da unapredi program nuklearnog oružja. On se još uvek bori da savlada ključno strateško oružje - špijunski satelit i podmornicu sa nuklearnim oružjem.
Međutim, zvaničnici u Seulu smatraju da je saradnja na ovom nivou malo verovatna, jer bi mogla da bude strateški opasna za Rusiju.
Jang Uk, naučni saradnik na Azijskom institutu za političke studije, primetio je da čak i ako Rusija ne proda oružje Severnoj Koreji zauzvrat, ipak bi mogla da finansira svoj nuklearni program. "Ako Rusija plaća naftu i hranu, može da oživi privredu Severne Koreje, što bi zauzvrat takođe moglo da ojača severnokorejski sistem naoružanja. To je za njih dodatni izvor prihoda koji nisu imali."
Jang, stručnjak za vojnu strategiju i sisteme naoružanja, dodao je: "15 godina smo gradili mrežu sankcija protiv Severne Koreje, kako bismo je sprečili da razvija i trguje oružjem za masovno uništenje. Sada bi Rusija, koja je stalna članica Saveta bezbednosti UN, mogla da izazove kolaps celog ovog sistema".
Kako su sankcije pojačane, Severna Koreja je sve više zavisila od Kine da zatvara oči pred onima koji krše sankcije i da joj pruži pomoć u snabdevanju hranom. Proteklih godinu dana Peking je odbijao da kazni Severnu Koreju zbog njenih testova oružja u Savetu bezbednosti UN, što znači da je uspela da razvije svoj nuklearni arsenal bez ozbiljnih posledica.
Severna Koreja obezbeđuje Pekingu korisnu tampon zonu između njega i američkih snaga stacioniranih u Južnoj Koreji, što znači da joj se isplati da zadrži Pjongjang na površini.
Ali Pjongjang je oduvek bio nelagodan jer previše zavisi samo od Kine. Pošto je Rusija u potrazi za saveznicima, to daje Kimu šansu da diverzifikuje svoju mrežu podrške.
A pošto je Rusija toliko očajna, severnokorejski lider možda oseća da može da se bori za čak i veće ustupke od Moskve nego što to može od Pekinga. Putin bi možda pristao da ćuti pred severnokorejskom nuklearnom probom, dok bi se to moglo pokazati kao korak predaleko za kineskog predsednika Si Đinpinga.
"Tokom Hladnog rata, Severna Koreja je izigrala Ruse sa Kinezima, veoma slično kao što deca izigraju roditelje međusobno", rekao je dr Bernard Lu iz S Radžaratnam škole međunarodnih studija u Singapuru.
Ali još uvek postoji znak pitanja da li će se sastanak održati. Kim ne napušta Severnu Koreju često, ni olako. Paranoičan je u pogledu svoje bezbednosti i gleda na putovanja u inostranstvo kao na opasnost. Za svoja poslednja međunarodna putovanja - u Hanoj kako bi se susreo sa Donaldom Trampom u februaru 2019. i u aprilu iste godine zbog sastanka sa Putinom u Vladivostoku - vozio se oklopnim vozom. Put do Hanoja trajao je dva duga dana kroz Kinu.
Nejasno je koliko su dvojica lidera nameravali da njihov sastanak bude privatan, ali je moguće da se SAD nadaju da bi objavljivanjem toga uplašile Kima i stoga osujetile i okupljanje i potencijalni dogovor o oružju.
Dr Lu, međutim, ne misli da bi Kim imao mnogo prostora za pomeranje: "S obzirom na izveštaje o trosmernim vojnim vežbama, bilo bi teško otkazati ovakve događaje, a da svi ne ispadnu glupi ako se to ne desi".
Deo američke strategije od početka ruske invazije na Ukrajinu bio je objavljivanje obaveštajnih podataka kako bi se sprečilo postizanje dogovora. Severna Koreja i Rusija su do sada negirale svaku sugestiju da traže trgovinu oružjem. Ni jedni ni drugi verovatno neće želeti da ovaj dogovor bude javna stvar.
(EURACTIV.rs)