Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da "ograde na granicama štite čitavu Evropu" uoči samita o migracijama i azilu.
Mađarski premijer Viktor Orban pozvao je Evropsku uniju da finansira izgradnju ograda na granicama, čime je oživeo ideju koja je dugo smatrana neprihvatljivom na evropskom nivou. Lideri EU imaće samit posvećen upravo merama protiv neregularne migracije.
Okupljanje lidera 27 zemalja članica sazvano je nakon što su Austrija i Holandija pokrenule pitanje sve većeg broja neregulisanih ulazaka u EU. U 2022. ih je prijavljeno ukupno 330.000 što je skok od 64 odsto u odnosu na godinu ranije.
Države EU podeljene su u stavovima o prihvatanju izbeglica i godinama se fokusiraju na ojačavanje spoljašnjih granica kako bi sprečili ljude da ulaze kroz nezvanične, i često smrtonosne rute.
Poljska, Mađarska i Slovenija podigle su ograde kako bi izbeglice i migrante sprečile da uđu, ali je Evropska komisija, koja upravlja zajedničkim budžetom bloka, do sada odbila da plati izgradnju takvih ograda. EK navodi i da je podizanje takvih barijera u neskladu sa liberalnim demokratskim vrednostima i ljudskim pravima.
Orban je uoči samita pozvao EU da finansira takve projekte, i naveo da "ograde štite celu Evropu", prenosi državna novinarska agencija MTI.
Predsednica EK, Ursula fon der Lajen, do sada je odbijala da finansira izgradnju "zidova ili ograda od bodljikave žice", iako komisija nudi novac za fizičku infrastrukturu na granicama kao što je oprema za nadzor.
Iz Sirije, Avganistana i Tunisa došlo je najviše ljudi u prošloj godini, a EU navodi da će samo trećina njih dobiti azil dok će ostali biti vraćeni u zemlje porekla. Evropa je prihvatila više miliona ljudi koji beže od ruske invazije na Ukrajinu, ali pokušava da vrati više njih sa Srednjeg Istoka, iz Severne Afrike i Južne Azije.
Podela među zemljama članica po ovom pitanju znači da će postizanje ujednačene politike o migracijama i azilu uoči evropskih izbora 2024. biti veliki izazov. Grupe za zaštitu ljudskih prava kritikuju sve restriktivniji pristup EU migraciji i nazivaju ga nehumanim i protivzakonitim, dok drugi kritičari smatraju da EU na ovaj način pokušava da se dodvori desno orijentisanim glasačima, ne uzimajući u obzir krizu tržišta rada u sve starijoj Evropi.
(EURACTIV.rs)