Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU u intervjuu za EURACTIV o evropskim integracijama i mestu Srbije u porodici evropskih naroda.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konevnta o Evropskoj uniji smatra da je Srbiji mesto u porodici evropskih naroda pre svega u pogledu zajedničke vizije budućnosti, solidarnosti i zajedničkih vrednosti utemeljenih na slobodama. Jedini trenutni model koji to omogućava je Evropska unija, kazala je Selaković za EURACTIV i dodala da ankete o stavovima građana Srbije o Evropskoj uniji pokazuju nikad manji nivo poverenja u proces evropskih integracija.
„Čitavo društvo mora da pokaže istinsku posvećenost, odgovornost, doslednost ali i snažan otpor uticajima kojima uporno, već skoro 200 godina Srbiju pokušavaju da odvoje od Evrope u vrednosnom smislu. Srbija se ponovo nalazi na jednoj od prekretnica, poput nekoliko sličnih u svojoj istoriji. Cenu opredeljenja tokom prethodne takve prekretnice, svi zajedno plaćamo poslednjih 30 godina. S obzirom da to i nije tako dug istorijski period i da imamo generacijski kontinuitet, nadam se da smo kao društvo tu lekciju savladali i da ćemo biti u stanju da je mudro primenimo", istakla je Selaković. Ovaj scenario vidi kao jedini moguć iz dva osnovna razloga, prvi je taj što bez integrativnog procesa, praćenog finansijskom podrškom i ekspertizom, Srbija, a nijedna druga država Zapadnog Balkana nema nikakvu šansu da suštinski reformiše društvo u pravcu destinacije iz koje građani neće želeti da se iseljavaju, smatra Selaković.
„Drugi razlog je kompleksna zajednička prošlost balkanskih naroda, koja će bez suštinske integracije u vrednosnu EU porodicu, nastaviti da opterećuje nove generacije. Naša je generacijska odgovornost sada da tu spiralu konačno prekinemo. Ovaj talas globalnih geopolitičkih promena, koliko god one izgledale izazovno u ovom trenutku, nova je prilika za jasno određivanje u tom smislu. Dodatno, za razliku od poruka koje smo dobijali prethodnih desetak godina, od strane Evropske unije sada se demonstrira fokus na integrativne procese čitavog regiona, tako da ni političke elite, a ni drugi akteri više nemaju izgovora za oklevanje i nedoslednost", naglasila je Selaković.
Ankete o stavovima građana Srbije o Evropskoj uniji pokazuju nikad manji nivo poverenja u proces evropskih integracija, potvrđuje Selaković smatrajući da je tome sa jedne strane doprinela višegodišnja nedosledna politika Evropske unije prema celom regionu, ali i dinamika i narativ unutrašnjih aktera, posebno nekih od najviših državnih funkcionera.
„Proces evropskih integracija je umesto okvira za suštinsko reformisanje društva od strane skoro svake Vlade od 5. oktobra 2000. korišćen isključivo kao PR sredstvo za održavanje na vlasti, a svaka stranka koja je pobeđivala na izborima u Srbiji, imala je evropsku perspektivu visoko rangiranu među obećanjima biračima. Sa druge strane, EU podrška, posebno finansijska, od strane institucija promovisana je takoreći ravnopravno sa svim ostalim spoljnopolitičkim akterima. Zato građaninima nije objašnjeno da se ne mogu na isti način tretirati EU donacije institucijama praćene zahtevima za reformama u različitim oblastima, kineski krediti i niža cena ruskog gasa", kazala je koordinatorka Nacionalnog konventa o EU. Bez obzira na podatke iz anketa, činjenica da najveći broj građana, čak i onih koji kažu da Srbija treba da digne ruke od evropske perspektive, ipak i dalje za sebe, svoju decu i unuke želi ono što dobijaju i građani EU država članica", istakla je Selaković.
Statistika o migracijama državljana Srbije neuomoljiva je u pokazivanju tih tendencija. Ne iseljavaju se čitave porodice u Rusiju ili Kinu već u Nemačku, Austriju, Norvešku.
Selaković poručuje da ovim podacima treba odgovorno da pristupe svi akteri u javnom prostoru i da imaju na umu da, ako se zalažu za prekidanje procesa evropskih integracija, građanima moraju da objasne baš sve moguće posledice takvog pristupa.
Infografika objavljena na sajtu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku prikazuje narativ o civilnom društvu koji, kako piše, karakteriše dihotomija i međusobna isključivost.
„Dok sa jedne strane dominira diskurs o najznačajnijim akterima civilnog društva kao "izdajnicima i stranim plaćenicima", sa druge strane se veoma jasno izražava spremnost vlasti za saradnju sa civilnim društvom i ističe se njegov značaj pre svega u procesima evropskih integracija, i jačanju vladavine prava u zemlji", piše na sajtu BCBP.
Sa ovim se slaže koordinatorka Nacionalnog konventa o EU iznoseći stav da zahvaljujući takvom narativu o tome da su organizacije civilnog društva strani plaćenici dobijaju novac da bi radili protiv interesa Srbije, rasprostranjeno mišljenje da najveću pomoć civilni sektor od Evropske unije dobija kroz finansijske grantove, to nije tačno.
„Tačno je da Evropska unija delom finansira aktivnosti civinog sektora u Srbiji kroz različite programe. Na nivou ukupnih donacija, država, odnosno institucije, apsorbuju novac iz istih tih fondova i nekoliko desetina puta više. Istina je da iz istih izvora novac u Srbiji dobijaju ministarstva, lokalne samouprave, bolnice, škole, sudovi i oni koji se na primer zalažu za proces odgovornog suočavanja sa prošlošću. Kada Evropska unija novac daje prvima, to je u redu, ali je anti-državna delatnost kada to isto radi i za organizacije civilnog društva", kazala je Selaković.
Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU smatra da je od najvećeg značaja za rad civilnog sektora njegovo uključivanje u brojne procese kojim upravljaju bilo različite EU institucije, bilo Delegacija Evropske unije u Srbiji. Govoreći o organizacijama iz Srbije koje u skladu sa svojom ekspertizom, imaju mogućnost da učestvuju u konsultativnim sastancima i da šalju svoje pisane komentare i predloge, kao i da na druge načine utiču da se njihove zagovaračke pozicije i njihovi stavovi nađu u različitim EU dokumentima i politikama koje se odnose na Srbiju i Zapadni Balkan. Ona objašnjava da su organizacije iz Srbije veoma dobro umrežene, kako na regionalnom, tako i na evropskom nivou sa srodnim organizacijama, ili su članice različitih regionalnih i međunarodnih mreža i inicijativa, što takođe efikasno koriste u nametanju svojih stavova i mišljenja koji se tiču reformskih procesa u Srbiji i agende evropskih institucija.
Selaković kaže da se generalno može reći da zbog nedostatka sistemske komunikacije i direktnog uticaja na institucije u Srbiji, organizacije civilnog društva preko procesa evropskih integracija koriste zaobilazne putanje da bi došle do onih koji odlučuju. Koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji smatra velikim uspehom i to da su ove teme uspele da nađu mesto u razgovorima sa predstavnicima Vlade i da je primetno da se na mišljenje te organizacije obraća pažnja.
Ipak, dodaje Selaković, neretko se dešava da kada iste stavove i preporuke kažu aktivisti i organizacije na srpskom ili EU institucije i zvaničnici na engleskom, predstavnici vlasti u Srbiji reaguju tek na ovo drugo.
Zato se može reći da je proces evropskih integracija trenutno najefikasniji okvir za institucionalni uticaj građanskog društva na rad institucija u Srbiji, zakljičila je Selaković.
(EURACTIV.rs)