Politika

KAKVA JE BUDUĆNOST ŠENGENA? Evroparlamentarac predlaže ukidanje bugarsko-rumunske granice

Autor Aleksandra Vrbica

U decembru su Austrija i Holandija blokirale ulazak Bugarske u zonu bezviznog režima, dok je Rumuniju zaustavila samo Austrija.

Izvor: EPA/ORESTIS PANAGIOTOU

Bugarska i Rumunija bi trebalo da ukinu graničnu kontrolu ako obe zemlje do Božića ne budu primljene u šengenski prostor, rekao je bugarski poslanik Andrej Novakov (EPP), a Austrija, koja blokira put dve zemlje ka zoni bez granica EU, insistira na svom stavu.

U decembru su Austrija i Holandija blokirale ulazak Bugarske u zonu bezviznog režima, dok je Rumuniju zaustavila samo Austrija. Ova odluka je čak izazvala razgovore u diplomatskim krugovima o mogućem "razdvajanju" slučajeva Rumunije i Bugarske, što Holandija podržava.

"Za svaki izgubljeni dan na granici, kamion izgubi 200 evra svom vlasniku. Mnogi vozači daju otkaz jer ne žele da vise na granici", rekao je Novakov za Novu TV u sredu. "Dnevno postoje hiljade pokušaja da se pređe granica ilegalno. Kada su korumpirani policajci uhvaćeni, treba da znaju da će izgubiti penziju i sve privilegije", dodao je on.

Međutim, prema njegovim rečima, među preprekama za Bugarsku i Rumuniju u Šengenu više nije samo holandski i austrijski veto.

"Biće izbora i nekome su potrebne poruke poput 'zaustavićemo ih da biste mogli mirno da spavate.' Miran san u Austriji ne zavisi od toga da li smo u Šengenu, naprotiv", prokomentarisao je Novakov.

Premijeri Bugarske i Rumunije, Nikolaj Denkov i Jon-Marsel Čolaku sastali su se u utorak u Atini da razgovaraju o zajedničkoj strategiji za prijem Bugarske i Rumunije u šengenski prostor.

Denkov je rekao da bi ukidanje graničnih kontrola između Bugarske i Grčke i između Bugarske i Rumunije oslobodilo resurse za još bolju zaštitu spoljne granice EU i Evropske unije između Bugarske i Turske.

Osim toga, nestaće redovi automobila na graničnim prelazima između zemalja članica EU, što će značajno smanjiti emisiju ugljenika.

Rumunska pogranična policija
Izvor: EPA/ROBERT GHEMENT

Dvojica premijera su takođe potvrdila interesovanje za izgradnju novog mosta preko Dunava, pokretanje trajektne linije između Rusa u Bugarskoj i Đurđua u Rumuniji i ubrzanje radova na projektu Fast Danube.

Kopredsednik Saveza liberala i demokrata za Evropu (ALDE) Ilhan Kjučuk je u aprilu na konferenciji koju je organizovala EURACTIV Bugarska izjavio da on i njegov rumunski kolega Vlad Botoš imaju ideju da naprave veliku zajedničku kampanju podrške o prijemu obe zemlje u Šengen.

Tokom debate o Šengenu u Evropskom parlamentu prošlog meseca, on je rekao da bugarski i rumunski građani nisu manje građani EU. Kritikovao je Evropski savet što je dozvolio dvema zemljama da blokiraju pridruživanje Bugarske i Rumunije Šengenu.

"To nije fer i niko to ne treba da podržava! Vreme je da Evropski savet pokaže političku zrelost i konačno da dve zemlje, koje su najveća prepreka pristupanju Bugarske i Rumunije Šengenu, daju zeleno svetlo", rekao je Kjučuk.

Evropski parlament je prihvatio rezoluciju, naglašavajući da su obe zemlje već ispunile neophodne uslove za prijem u Šengen, iako poslanici EP žale zbog odluke Saveta od 8. decembra 2022. kojom je odbijeno članstvo "bez predstavljanja bilo kakvog pravnog opravdanja u vezi sa kriterijumima za pristupanje".

Strana misija, uz učešće Austrije i Holandije, koja ima zadatak da ispita da li je Bugarska ispunila uslove za ulazak u šengensku zonu predstaviće svoje rezultate u septembru.

Insistiranje Beča

Početkom meseca austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner pozvao je na produženje veta na pristupanje Rumunije i Bugarske Šengenu radi održavanja granične kontrole sa tim zemljama.

Zvaničan stav Beča je da mnogi neregistrovani migranti i azilanti ulaze u Austriju preko tih zemalja. Međutim, Karner je priznao da je broj migranata koji traže azil u Austriji opao.

Karner je ponovio nepromenjen stav Austrije na sastanku u sredu sa svojim rumunskim kolegom Katalinom Predojuom.

"To je jasan signal da sistem u celini ne funkcioniše i ne mislim da proširenje nije prikladno u ovom trenutku", rekao je Karner.

"Zato nismo otvoreni za njegovo proširenje", dodao je ministar, podsećajući na granične kontrole šengenskog prostora na granicama Austrije sa Nemačkom, Mađarskom i Slovenijom.

Lusijan Bode i Gerhard Karner
Izvor: EPA-EFE/ROBERT GHEMENT

U Bukureštu u aprilu, Karner i bivši rumunski ministar unutrašnjih poslova Lusijan Bode potpisali su akcioni plan za borbu protiv neregularnih migracija, koji uključuje uspostavljanje zajedničkih mađarsko-austrijskih patrola na graničnom prelazu Nadlac II, konsolidovanu saradnju na kontaktnoj tački Oradea blizu mađarske granice i upravljanje iregularnim migracijama na istočno-mediteranskoj ruti.

Prema Karneru, prekogranična saradnja pokazuje "velike rezultate" u delovanju rumunskih, mađarskih i austrijskih vlasti.

"Izvršeno je 36 pretresa u Rumuniji, Mađarskoj i Austriji. Uhapšeno je šest osoba, jedna osoba u Rumuniji i jedna u Austriji, što pokazuje da pakt između nas funkcioniše", dodao je Karner, napominjući da ovaj model saradnje treba promovisati na evropskom nivou.

Katalin Predoju je, zajedno sa svojim austrijskim kolegom, najavio potpisivanje Dablinskog administrativnog sporazuma kojim se pojednostavljuju procedure azila.

"Verujem da smo danas postavili prvi kamen u temelje čvrstog partnerstva koje će i jedne i druge, što je pre moguće, dovesti do postizanja zajedničkih interesa i zajedničkih ciljeva svake zemlje", rekao je Predoju. On je istakao da su razgovori veoma dobar početak za "izgradnju puta" o svim pitanjima od interesa.

"Delimo iste evropske vrednosti i ideale, imamo mnogo ekonomskih interesa, zajedničkih ciljeva i mnogo toga da gradimo zajedno, dalje", rekao je Predoiu.

Katalin Predoju
Izvor: EPA/MIHAI BARBU

U međuvremenu, rumunski ministar je rekao da njegovo ministarstvo nastoji da Rumuniju učini "standardom za zaštitu granica", napominjući da je tokom sastanka predstavio napredak Rumunije u pogledu bezbednosti granica.

Evropski poslanik Euđen Tomak, predsednik Partije narodnog pokreta (PMP-EPP), poziva rumunsku vladu da se pridruži slučaju pred Sudom pravde EU, koji osporava "apsurdno odbijanje Austrije, opsesivno ponavljano oko lažnog argumenta".

"Nakon ovog apsurdnog odbijanja Austrije, opsesivno ponavljanog oko lažnog argumenta, Rumunija mora radikalno da promeni svoj pristup pitanju Šengena", rekao je Tomak.

"Sva retorika austrijskih zvaničnika prema Rumuniji puna je neistina", rekao je on posle sastanka u Beču.

Sredinom juna, socijaldemokratski premijer Marsel Čolaku je u intervjuu za EURACTIV rekao da će njegova vlada pokrenuti prošireni plan da natera Austriju da ukloni svoj veto u narednim mesecima.

Sledeći Savet za pravosuđe i unutrašnje poslove zakazan je za 28. septembar.

(EURACTIV.rs)