U zajedničkoj Deklaraciji navodi se da je na neformalnom sastanku u Atini podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja
Zaokruživanje vizije EU obogaćene Zapadnim Balkanom, Ukrajinom i Moldavijom - ovo je ukratko zaključak neformalnog sastanka u Atini, gde su se sastali predstavnici Evropske unije, lideri Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije.
U zajedničkoj Deklaraciji navodi se potreba za fokus na proces proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu grčke vlade.
Navodi se da je izražena posvećenost Ukrajine i Moldavije u preduzimanju narednih koraka u njihovom procesu pridruživanja nakon što završe neophodne reforme.
"Čvrsto verujemo da je 20 godina nakon samita u Solunu i u svetlu nove geopolitičke realnosti, vreme da se usvoji hrabar i ambiciozan krajnji cilj koji će poslužiti kao vodič, inspiracija i okvir. Ruska invazija na Ukrajinu je ključni momenat za Evropu, koja stvara novi nivo svesti o zajedničkim principima, jedinstvu i zajedničkoj budućnosti unutar EU - piše u saopštenju.
Navodi se d aje ovo kritičan trenutak za bezbednost, mir i stabilnost evropskog kontinenta. Srušeni su zakoni i principi koji su dugo doprinosili stabilnom i predvidivom evropskom bezbednosnom poretku te smo ponovo svedoci ispoljavanja destruktivnih efekata revizionizma.
Dalje se izražava "nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava".
"U našim današnjim razgovorima u Atini, izrazili smo podršku i zahvalnost za iskrene napore predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da postavi principe mira u skladu sa Poveljom UN, u svojoj formuli mira. Takođe smo pozdravili napore Generalne skupštine UN da promoviše sveobuhvatan, pravedan i trajni mir u Ukrajini. Složili smo se da ne može biti nekažnjivosti za ratne zločine i druge zločine kao što su napadi na civile i uništavanje infrastrukture i svi odgovorni moraju odgovarati", navodi se u tekstu deklaracije.
Ističe se da je Solunski samit pre 20. godina priznao da Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. "Eskalirajući agresorski rat protiv Ukrajine otkrio je hitnu potrebu za snažnom, otpornom i inkluzivnom EU kao kamenom temeljcem mira i prosperiteta između naših naroda u ovim teškim vremenima.
Naglasili smo da Zapadni Balkan, Ukrajina i Republika Moldavija, koje su geografski susedne državama članicama EU, imaju zajedničko evropsko nasleđe, istoriju i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima. Kao strateško ulaganje za mir, bezbednost i stabilnost u Evropi, važno je da ovi regioni budu prihvaćeni kao punopravni članovi evropske porodice", zaključak je teksta zajedničke Deklaracije.
Na neformalnom sastanku u Atini, na poziv grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednica Moldavije Maja Sandu, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, premijer Rumunije Jon-Marsel Čolaku, predstavnik privremene vlasti u Prištini Aljbin Kurti, premijerka Borjana Krišto, premijer Dimitar Kovačevski, ministar Nikolaj Denkov i premijer Hrvatske Andrej Plenković.
Prisutni su bili i prednik Evropskog saveta i predsedncaa Evropske komisije Šarl Mišel i Ursula fon der Lajen.
"U Deklaraciji nema ničega što je protiv naših interesa"
Kada je reč o tekstu Deklaracije, predsednik Srbije poručuje da "nema ničeg protiv naših interesa" ali da su svi tražili oštar i jasan narativ kada je reč o sankcijama prema Rusiji.
On je, kako kaže, zamolio i uspeo da izdestvuje da se u tekstu ne nađe ono što se protivi interesima i politici naše zemlje.
"Postoje stvari za koje mi nismo spremni u ovom trenutku da se opredelimo, i ne želimo da se opredelimo. Mi ne možemo da govorimo o tome ko je zločinac, mi ne možemo da budemo tužioci i sudije. Koliko smo mogli da zaštitimo svoje interese, mi smo to uradili", rekao je Vučić.
On se jutros sastao i sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, sa kojim je imao "dobar i otvoren razgovor".
"Dobar i otvoren razgovor sa predsednikom Zelenskim o svim važnim pitanjima, kako za Srbiju i Ukrajinu, tako i za ceo region i svet. Osvrnuli smo se na dešavanja u Ukrajini i na KiM, a ja sam još jednom istakao da Srbija poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, što jasno i nedvosmisleno govorimo od početka sukoba...", navodi se.
(EURACTIV.rs)