Dok Kremlj oštro demantuje da ruski predsednik nije odustao od dolaska na samit zbog straha od hapšenja po nalogu Međunarodnog suda za razne zločine, u javnosti su sve glasninje priče o tome
U nedeljama koje su prethodile ruskoj invaziji na Ukrajinu, svetski lideri su se smenjivali u Moskvi kako bi pozvali Vladimira Putina da se "povuče sa ivice" i odustane od svih planova za napad.
I pored osude Zapada i dela svetskih lidera, Putin ipak ima podršku, otvorena vrata za Peking, Centralnu Aziju, Iranu i, naravno, Minsk, koji je obezbedio lansirnu rampu za invaziju, a Aleksandar Lukašenko mu je već bio domaćin.
Ipak, i pored podrške koju ima, on ove nedelje neće prisustvovati ključnom globalnom forumu (BRIKS) u Johanezburgu, iako je jedna od pet članica, što govori o izolaciji Rusije i smanjenju Putinovih horizonata.
Očekuje se da će tamo biti i lideri ostalih članica ekonomskog bloka BRIKS-a – južnoafrički predsednik Siril Ramafosa, kineski lider Si Đinping, brazilski predsednik Luiz Lula da Silva i indijski premijer Narendra Modi.
Ali, prošlog meseca, iz predsedničkog kabineta saopštili su da Putin neće prisustvovati "po obostranom dogovoru". Umesto njega u Johanesbur će ići ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, iako ruski državni mediji navode da će se Putin pojaviti putem video-linka.
Da li je zaista važno da li se Putin pojavi?
"Obraćanje na međunarodnoj govornici, pred svetskim liderima, može biti zgodan način da se ponašate kao igrač na globalnoj sceni, ali Putinu nedostaje više od još jedne grupne fotografije", piše CNN.
Putin je uporni zagovornik onoga što on naziva „multipolarnim svetskim poretkom“, promovišući strukture poput BRIKS-a kao protivtežu institucijama koje predvode SAD i Zapad, a koje su oštro osudile Rusiju za njen rat protiv Ukrajine.
Podsticanje takve podrške u pozadini rata protiv Ukrajine bio je ključni cilj Putinovog nedavnog samita Rusije i Afrike u Sankt Peterburgu.
Odziv afričkih lidera je možda razočarao Kremlj – manje od polovine šefova država koji su prisustvovali sličnoj konferenciji 2019. pojavilo se na prošlomesečnom događaju – ali ruska spoljna politika se i dalje oslanja na diplomatsku i političku podršku zemalja širom Afrike, Latinske Amerike Amerika i Azija.
Zašto bi Putin propustio još jednu priliku da promoviše svoju viziju? Za početak, tu je ne tako beznačajno pitanje Međunarodnog krivičnog suda.
U martu je MKS izdao nalog za Putinom i još jednim ruskim zvaničnikom zbog navodne šeme deportovanja ukrajinske dece u Rusiju. Poternica MKS-a stavila je Južnu Afriku u problem: kao potpisnica sporazuma koji reguliše Haški sud, Južna Afrika je obavezna da uhapsi pojedince optužene od strane MKS.
Da li bi Putin možda uhapšen na pisti u Johanesburgu?
Nekadašnji sudanski predsednik Omar al-Bašir, optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti povezane sa genocidom u Darfuru, uspeo je da izbegne takvu sudbinu tokom posete Južnoj Africi 2015. godine, napuštajući zemlju dok sud je razmatrao zahtev MKS-a da ga uhapsi.
Kremlj oštro demantuje sve insinuacije da Putin "izbegava samit zbog naloga Međunarodnog krivičnog suda.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov demantovao je tvrdnje Ramafoze u poverljivoj izjavi da bi Rusija hapšenje Putina smatrala „objavom rata“.
I sam Putin je rekao novinarima 29. jula da ne misli da je njegovo prisustvo u BRIKS-u „važnije od trenutnog prisustva u Rusiji“, navodi državna novinska agencija TASS.
Bez obzira na motiv, smatra se da njegov nedolazak na samit nije dobra opcija za Moskvu.
Ali Rusija nastavlja sa kampanjom koja Rusiju prikazuje kao nepokolebljivu antikolonijalnu silu koja podržava pravedniji i pravedniji svetski poredak.
Lavrov: SAD pokušavaju da uspore razvoj multipolarnog sistema
U nedavno objavljenom intervjuu, ruski ministar spoljnih poslova Lavrov je poručio da SAD i njihovi saveznici pokušavaju da uspore razvoj multipolarnog sistema.
"Svakako se slažem da koncept zapadne dominacije koji promovišu Sjedinjene Države i njima podređene zemlje ne obezbeđuje harmoničan razvoj čitavog čovečanstva“, rekao je on.
Poručio je da se moraju nositi sa beskrajnom težnjom zapadne manjine za vojnom, političkom, finansijskom i ekonomskom ekspanzijom. Njihove parole se menjaju, rekao je Lavrov, "promovišu globalizaciju, pa vesternizaciju, amerikanizaciju, univerzalizaciju, liberalizaciju" itd.
"Ali suština ostaje ista – nastoje da potčine svakog nezavisnog igrača i nateraju ga da igra po pravilima koja su od koristi Zapadu. Pokušavaju da uspore prirodni razvoj međunarodnih odnosa i formiranje multipolarnog sistema, ili čak da preokrenu proces", dodao je.
(EURACTIV.rs)