Kineski ministar odbrane Li Šangfu upozorio je da se ne treba „igrati vatrom" kada je u pitanju Tajvan. Ova prikrivena poruka odnosila se na Sjedinjene Države.
Govoreći na moskovskoj konferenciji o međunarodnoj bezbednosti, Li je rekao da će pokušaji da se „Tajvan iskoristi da obuzda Kinu" „sigurno završiti neuspehom", navodi državna novinska agencija Sinhua, piše Si-en-en.
Lijevi komentari su ponovljene izjave kineskih zvaničnika, ali lokacija njegovog govora bila je značajna i simbolična s obzirom na tekuću invaziju Moskve na Ukrajinu.
Kineska vladajuća Komunistička partija polaže pravo na samoupravnu demokratiju Tajvana i obećala je da će preuzeti kontrolu nad njom, silom ako bude potrebno. Ona je više puta osuđivala američke interakcije sa ostrvom, sa kojim Vašington nema zvanične diplomatske veze, uključujući i prodaju američkog oružja Tajpeju.
Li, koga su SAD sankcionisale 2018. zbog kupovine ruskog oružja, pridružio se konferenciji o bezbednosti u Moskvi započevši šestodnevno putovanje u Rusiju i njenu blisku saveznicu Belorusiju.
Forumu će prisustvovati i visoki zvaničnici odbrane iz više od 20 „prijateljskih država", uključujući Belorusiju, Iran i Mjanmar, preneli su ranije ruski državni mediji. Kako navode, nijedna zapadna zemlja nije pozvana.
Lijeva poseta je druga poseta Rusiji otkako je ranije ove godine preuzeo ulogu šefa odbrane. To dolazi u trenutku kada je Peking nastavio da jača svoje bezbednosne veze sa Moskvom, uprkos invaziji na Ukrajinu, koja je izazvala humanitarnu katastrofu sa globalnim posledicama.
U unapred snimljenoj poruci na istoj moskovskoj konferenciji, ruski predsednik Vladimir Putin optužio je SAD da dodaju „ulje na vatru" globalnih sukoba, uključujući podršku Ukrajini.
Kina je koristila sličnu retoriku u svojim zvaničnim komentarima o sukobu, uprkos tvrdnji da je i dalje neutralna strana i zagovornik mira.
Li je u utorak takođe rekao prisutnima da je kineska vojska „čvrsta sila u održavanju svetskog mira" i da kineski lider Si Đinping ima za cilj da stabilizuje globalnu bezbednost u „svetu haosa".
„Spremni smo da radimo sa drugim vojskama na jačanju međusobnog poverenja u vojne bezbednosne strategije i praktične saradnje u različitim specijalizovanim oblastima", dodao je Li, prenosi Sinhua.
Ruski državni medij Sputnjik je takođe citirao Lija koji je rekao da vojni odnosi između Kine i Rusije ne ciljaju nijednu treću stranu, što su kineski zvaničnici izneli u prošlosti. Izveštaj Sinhue nije uključio tu izjavu.
Li se sastao sa svojim ruskim kolegom Sergejem Šojguom kako bi razgovarao o saradnji između vojski dve zemlje, navodi Sinhua. Kina i Rusija redovno izvode zajedničke vežbe -- uključujući zajedničku pomorsku patrolu kod obala Aljaske poslednjih nedelja.
Šef kineske odbrane je takođe održao bilateralne sastanke sa odeljenjima odbrane i vojnim liderima Irana, Saudijske Arabije, Kazahstana, Vijetnama i drugih zemalja na marginama konferencije.
Lijevi komentari o Tajvanu dolaze nakon reakcije Pekinga dok potpredsednik Tajvana Vilijam Laj, koji je jedan od favorita u predstojećoj predsedničkoj trci na ostrvu, planira da "svrati "u Sjedinjene Države tokom putovanja u zvaničnu posetu Paragvaju.
Kinesko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je taj potez, nazvavši Laija „proizvođačem problema".
SAD održavaju nezvanične odnose sa Tajpejem nakon što su formalno uspostavile diplomatske odnose sa Pekingom 1979. godine, ali su po zakonu obavezne da obezbede demokratskom ostrvu sredstva za odbranu.
„Bez obzira na to koliko velika pretnja autoritarnosti predstavlja Tajvan, apsolutno se nećemo uplašiti niti uplašiti, mi ćemo podržavati vrednosti demokratije i slobode", rekao je Laj u Njujorku.
Kina je poslednjih godina pojačala svoje vojno zastrašivanje ostrva, pa i nakon sastanaka tajvanskih lidera i američkih poslanika.
Putinova invazija na Ukrajinu takođe je privukla povećanu pažnju na Tajvan kao potencijalnu bezbednosnu tačku u Aziji.
Uprkos velikim razlikama u geopolitičkim okolnostima Rusije i Ukrajine, optika naizgled moćnijeg agresora koji pokreće napad vođen vizijom ujedinjenja pojačala je fokus na namere Kine prema Tajvanu.
Neki analitičari sugerišu da je Kina posmatrala reakciju Zapada na rusku agresiju u Ukrajini sa namerom da razume moguće odgovore na sve potencijalne, buduće poteze protiv Tajvana.
(EURACTIV.rs)