Predlogom novog zakona o hidžabu, Iran predviđa duge zatvorske kazne, nadzor veštačke inteligencije i suzbijanje uticajnih i poznatih ličnosti.
Samo nekoliko nedelja uoči godišnjice masovnih protesta izazvanih smrću Mahse Amini, iranske vlasti razmatraju drakonski novi zakon o nošenju hidžaba za koji stručnjaci kažu da bi u zakon uvrstio neviđeno oštre kaznene mere.
Nacrt zakona od 70 članova predviđa niz predloga, uključujući mnogo duže zatvorske kazne za žene koje odbijaju da nose veo, stroge nove kazne za poznate ličnosti i kompanije koje krše pravila, i korišćenje veštačke inteligencije za identifikaciju žena koje su prekršile kodeks oblačenja.
Stručnjaci kažu da je zakon, koji još nije usvojen, upozorenje Irancima da režim neće odustati od svog stava o hidžabu uprkos masovnim demonstracijama koje su potresle zemlju prošle godine.
Predlog zakona je pravosuđe podnelo Vladi na razmatranje ranije ove godine, zatim je prosleđeno parlamentu, a potom ga je odobrila Pravna i pravosudna komisija. Planirano je da bude dostavljen Upravnom odboru ove nedelje pre nego što bude predstavljen u parlamentu, izvestila je u utorak državna novinska agencija Mehr.
Iranski parlament će raditi na finalizaciji teksta i glasanju o zakonu „u naredna dva meseca“, rekao je Mehr. To je „jasan odgovor na proteste iz septembra prošle jeseni“, rekao je za CNN Sanam Vakil, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u istraživačkom centru Chatham House u Londonu, dodajući da establišment pokušava da „ponovo potvrdi autoritet nad pokrivanjem koji očekuju od žena.”
Amini, 22-godišnja Kurdsko-iranska žena, umrla je prošlog septembra nakon što ju je zatvorila zloglasna moralna policija režima i odvela u „centar za prevaspitanje“, navodno zato što se nije pridržavala konzervativnog kodeksa oblačenja u zemlji.
Iako nije zvanično raspuštena, moralna policija se uglavnom povukla nakon prošlogodišnjih protesta, koji su postepeno jenjavali. Ali ranije ovog meseca, portparol policije general Saeed Montazerolmahdi rekao je da će policija morala da nastavi sa praćenjem, a zatim i pritvaranjem žena koje su uhvaćene bez islamske marame u javnosti.
Ekstremne kaznene mere
Hidžab je dugo bio predmet spora u Iranu. Zabranjen je 1936. tokom emancipacije žena od strane vođe Reze Šaha, sve dok njegov naslednik nije ukinuo zabranu 1941. Hidžab je postao obavezan 1983. nakon što je poslednji šah svrgnut u Islamskoj revoluciji 1979. godine.
Iran tradicionalno smatra član 368 svog islamskog krivičnog zakona kao zakon o hidžabu, koji kaže da se onima koji krše pravila oblačenja preti zatvorska kazna od 10 dana do dva meseca ili novčana kazna između 50.000 i 500.000 iranskih rijala, što je danas između 1,18 do 11,82 dolara.
Novi zakon bi nenošenje hidžaba prekvalifikovao kao teži prekršaj, kažnjiv zatvorskom kaznom od pet do deset godina, kao i višom novčanom kaznom do 360 miliona iranskih rijala, što je 8.508 dolara.
Ta kazna je daleko iznad onoga što bi prosečan Iranac mogao da plati, pošto su milioni ispod granice siromaštva, rekao je za Si-En-En Hosein Raesi, iranski advokat za ljudska prava i vanredni profesor na Univerzitetu Karleton u Kanadi.
U drugom odeljku se navodi da, kako bi sprovela novi zakon, iranska policija mora „stvoriti i ojačati sisteme veštačke inteligencije kako bi identifikovala počinioce nezakonitog ponašanja pomoću alata kao što su fiksne i mobilne kamere. Ranije ove godine, državni mediji su izvestili da će kamere biti postavljene na javnim mestima kako bi se identifikovale žene koje krše zakon o hidžabu u zemlji.
Prema novom zakonu, vlasnici preduzeća koji ne sprovode zakon o hidžabu suočiće se sa oštrijim kaznama, potencijalno u iznosu do tri meseca njihovog poslovnog profita, i suočiće se sa zabranom napuštanja zemlje ili učešća u javnosti ili sajber aktivnosti do dve godine.
Predlog zakona takođe cilja na poznate ličnosti, koje se mogu suočiti sa novčanom kaznom do desetine svog bogatstva, isključenjem iz radnog odnosa ili profesionalnim aktivnostima na određeni vremenski period, kao i zabranom putovanja u inostranstvo i aktivnostima na društvenim mrežama.
Nacrt zakona bi takođe nalagao širu rodnu segregaciju na univerzitetima, uobičajenim žarištima građanskih protesta i drugim javnim prostorima.
Član 49 zakona definiše nedostatak hidžaba za žene kao „odeću koja pokazuje deo tela ispod vrata ili iznad članaka ili iznad podlaktica“. Odeća koja se „otkriva ili je uska“ takođe krši zakon.
Neke od mera u nacrtu zakona su iranske bezbednosne snage već „protivpravno” sprovele, rekla je Raesi, uključujući nedavno zatvaranje osiguravajuće kompanije u Teheranu nakon što su neke fotografije zaposlenih žena bez hidžaba kružile društvenim mrežama. Ovim predlogom zakona vlada bi „legalizovala nezakonito ponašanje“ tih snaga, rekao je Raeesi.
Stručnjaci veruju da će zakon, ili njegovi delovi, verovatno biti usvojen u nekom obliku. Većina članova parlamenta je u skladu sa režimom i malo je verovatno da će ga blokirati, iako je Raeesi rekao da je moguće da bi vlada mogla da povuče zakon ako bude u stanju da kontroliše sve potencijalne nemire oko godišnjice smrti Mahse Amini. Ako parlament usvoji zakon, mora ga odobriti i Savet čuvara režima, rekla je Raesi za CNN.
Stručnjaci tvrde da je predlog zakona Irancima poslao jasnu poruku.
„Sistem pokušava da jasno stavi do znanja da se popustljivost neće tolerisati i da postoji jasan, postepeni sistem kažnjavanja za pojedince koji će prekršiti zakon o oblačenju u zemlji“, rekao je Vakil.
(EURACTIV.rs)