Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu za EURACTIV o sankcijama Rusiji, ulasku Srbije u EU i pitanju Kosova i Metohije.
Članstvo u Evropskoj uniji jedan je od glavnih spoljnopolitičkih ali i unutrašnjih prioriteta Srbije, reforme koje sprovodimo u svim sektorima direktno odražavaju na pristupanje Evropskoj uniji. Za nas je najvažnije državno pitanje Kosova i Metohije i nastavak intenzivnih razgovora sa svim međunarodnim predstavnicima o budućim rešenjima. Za Srbiju je jednako važno i razvijanje odnosa sa zemljama van EU, Amerikom, Kinom, Rusijom. Priča koju često čujemo da bi zemlje Balkana mogle da pravi probleme iznutra ako bi bile u EU, više deluje kao izgovor za to što je u samoj evropskoj organizaciji opalo raspoloženje za dalje proširenje. To je pitanje koje ne donosi glasove evropskim političarima i oni ga zbog toga stavljaju u drugi plan. Uvođenje sankcija Rusiji nije pitanje vremena ili nekog roka, to je pitanje naših političkih i ekonomskih interesa. Ukoliko se nešto bude promenilo, na štetu interesa Srbije, onda će i naša odluka tome da se prilagodi, jer ćemo u svakom trenutku dobro da procenimo koja je odluka najbolja za našu ekonomiju, za naš položaj u svetu i pre svega šta je najbolje za naše građane.
Očigledno je da će rat u Ukrajini i u ovoj godini najviše da utiče na prilike u Evropi, pa i kod nas. Taj rat je u našoj neposrednoj blizini, pri čemu su u sukobu dva nama veoma bliska naroda i prijateljske države, rekao je za EURACTIV Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova naglašavajući da je za nas ipak, najvažnije državno pitanje Kosova i Metohije i nastavak intenzivnih razgovora sa svim međunarodnim predstavnicima o budućim rešenjima. Dačić ukazuje na složenost procesa u kojem smo kao zemlja izloženi velikim pritiscima, kako oko nekih rešenja, tako i oko dinamike dogovaranja. To je naš ključni državni prioritet i što se nas tiče pred sobom imamo isključivo naše ciljeve i naše interese, za koje sam siguran da će nas dovesti do najboljeg mogućeg rešenja, istakao je Dačić.
"Mi smo od početka posvećeni dogovaranju kroz Briselski proces, čiji je pokrovitelj i učesnik Evropska unija. To vidimo kao jedini način da dođemo do kompromisa i do rešenja koja će da važe dugoročno", objasnio je Dačić, pojašnjavajući da samo u okviru tog procesa mogu da se pronađu rešenja koja će biti fer, kompromisna i dugoročna.
Svi dobro znaju da je Srbija potpuno okrenuta tom procesu, da smo konstruktivni i odgovorni, istakao je Dačić i naglasio "razume se da štitimo sve vreme naše državne interese, kao i da nikada nismo bili uzrok zastojima i blokadama procesa. To je uvek dolazilo od Prištine", kazao je ministar spoljnih poslova Srbije.
Stav Srbije po pitanju sankcija Rusiji
Evropski parlament nedavno je opet zatražio da se Srbija uskladi sa spoljnom politikom Evropske unije. Na ovaj način Evropski parlament je istakao važnost potpunog usklađivanja sa politikom sankcija protiv trećih zemalja i izrazio žaljenje zbog konutinuirano niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom politikom EU, a posebno u pogledu vojne agresije Rusije na Ukrajinu. Za ministra spoljnih poslova pitanje sankcija Rusiji povezano je sa rešenjem kosovskog problema.
"Mi osuđujemo kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine i tako smo glasali u međunarodnim forumima, a sasvim drugo je da li ćemo uvoditi sankcije Rusiji. To nije pitanje vremena ili nekog roka, to je stvar koja se tiče naših političkih i ekonomskih interesa. Njima se isključivo rukovodimo kada tretiramo pitanje sankcija Rusiji. Ukoliko se nešto bude promenilo, na štetu interesa Srbije, onda će i naša odluka tome da se prilagodi, jer ćemo u svakom trenutku dobro da procenimo koja je odluka najbolja za našu ekonomiju, za naš položaj u svetu i pre svega šta je najbolje za građane Srbije", podvukao je Dačić.
U ovom trenutku, i ne samo sada, već još od 2014. godine i krize na Krimu kada su EU i Zapad uveli sankcije, Srbija se njima nije priključila, zato što smo i tada i sada procenili da to ne bi bilo u našem interesu, pojasnio je Dačić još jednom apostrofirajući da kao što je tada to bila dobra odluka, ona je to i danas za našu zemlju.
Ipak na sastanku sa Miroslavom Lajčakom, ministar spoljnih poslova Srbije rekao je da će Srbija nastojati da poveća procenat usaglašavanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
"Uvek ima prostora da se poveća usaglašenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU i mi to radimo. Na primer, kada je reč o viznoj politici, mi smo podigli našu usaglašenost sa EU po pitanju viznog režima ka trećim zemljama i to je samo jedan od primera", kazao je Dačić
U ovom pogledu, dodaje, Srbija će se pre svega rukovoditi svojim spoljnopolitičkim interesima i donosiće odluke u skladu sa tim interesima. Do momenta kada budemo postali punopravna članica EU svakako ćemo usaglasiti našu spoljnu politiku sa EU, jer će to biti naša obaveza kao države članice, objasnio je Dačić.
Članstvo u EU jedan od glavnih prioriteta
Članstvo u Evropskoj uniji jedan je od glavnih spoljnopolitičkih ali i unutrašnjih prioriteta Srbije, a reforme koje sprovodimo u svim sektorima direktno se odražavaju na pristupanje Evropskoj uniji. Dačić smatra da je za Srbiju jednako važno i razvijanje odnosa sa zemljama van EU, Amerikom, Kinom, Rusijom.
"Prema tome članstvo u EU jeste spoljnopolitički, ali i unutrašnji prioritet Srbije, jer smo odlučili da prilagodimo našu državu onim standardima koji postoje u EU, jer smatramo da je to dobar model", naglašava ministar Dačić.
Napominjući da je izjavom da u Evropskoj uniji postoji strah da bi im zemlje Balkana, ako ih prime, pravile probleme "iznutra" zapravo preneo samo jedno od evropskih obrazloženja zašto integracija Balkana ide sporo. Dačić kaže da se ne slaže sa tim iznoseći svoj stav da bi, upravo suprotno, članstvom zemlje zapadnog Balkana bile onemogućene za bilo kakve "ispade" i to bi garantovalo stabilnost i mir u regionu.
"Takvo obrazloženje ima koren u našem nedavnom istorijskom nasleđu, koje je obeleženo sukobima, pa se taj strah od nestabilnosti održava i danas. Ali tu moram da preciziram da nisu svi na Balkanu jednako rizični i da mogu da prave probleme Evropskoj uniji iznutra", pojašnjava Dačić.
Srbija je i politički i ekonomski veoma stabilna, smatra Dačić i tvrdi da je mnogo stabilnija nego neke stare članice EU, tako da od nas ne preti nikakva opasnost toj evropskoj ravnoteži.
"U svakom slučaju, ta priča koju često čujemo da bi Balkan mogao da pravi probleme ako bi bio u EU, više deluje kao izgovor za to što je u samoj evropskoj organizaciji opalo raspoloženje za dalje proširenje. To je pitanje koje ne donosi glasove evropskim političarima i oni ga zbog toga stavljaju u drugi plan", kategoričan je ministar spoljnih poslova Srbije.
Berlinski proces i Otvoreni Balkan su dve regionalne inicijative koje nisu suparničke već kompatibilne i Srbija je aktivna i u jednoj i u drugoj.
"Sve što može da doprinese boljem povezivanju u regionu, da uklanja političke i birokratske barijere za ekonomiju, to je nama dobrodošlo. Otvoreni Balkan ima u tom pogledu nešto veći potencijal, zato što je došao odozdo -- od nas koji živimo u ovom regionu i najbolje znamo koji su naši glavni problemi, pa želimo zajedno da ih rešimo. Otvoreni Balkan je nastao u trenutku kada Berlinski proces nije imao naročito veliki zamah, ali mu on nije suprotstavljen, naprotiv", obrazložio je Dačić.
Najvažnije je da na kraju imamo otvoreno tržište na Balkanu, bez granica, kontrola i prepreka za zapošljavanje, investiranje i trgovinu, a pomoću čega ćemo to najbrže da ostvarimo, manje je važno, zaključio je ministar spoljnih poslova Srbije.
(EURACTIV.rs)