Nikozija lobira za imenovanje specijalnog izaslanika za Kipar u nadi da će ponovo pokrenuti pregovore sa Turskom i krenuti ka rešenju na podeljenom ostrvu, koristeći proces pristupanja EU kao podsticaj, saznaje EURACTIV.
Novi zamah za rešavanje ovog pitanja dolazi posle prošlomesečnog reizbora turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kao i izbora u Grčkoj i Kipra.
„Jedan od predviđenih zadataka novog specijalnog izaslanika bio bi da razgovara sa Ankarom, sa ciljem da istakne sve što Turska može da dobije od ponovnog ujedinjenja Kipra", rekao je kiparski zvaničnik za EURACTIV.
„EU je u jedinstvenom položaju da ponudi takve podsticaje Ankari, koji su na stolu već nekoliko godina, ali se nisu materijalizovali iz različitih razloga", rekli su oni.
Ostrvo Kipar je podeljeno nakon turske invazije 1974. godine, izazvane kratkim državnim udarom koji je izveo grčki inženjer. Od tada je severni deo pod kontrolom samoproglašene vlade „Turske Republike Severni Kipar" (TRSK), koju međunarodna zajednica zvanično ne priznaje.
Poslednji pokušaj pregovora o nagodbi datira iz 2017. godine, kada su pregovori o ponovnom ujedinjenju podeljenog ostrva propali, označavajući kraj procesa koji se smatra najperspektivnijim u generacijama za lečenje decenija sukoba.
Prozor mogućnosti
Novi pritisak dolazi nakon iznenadnog zahteva Ankare prošle nedelje da EU oživi zaustavljenu kandidaturu Turske za članstvo u EU kao preduslov za deblokiranje nastojanja Švedske za pridruživanje NATO-u.
Dok je Ankara poslednjih godina napredovala u nekoliko zapadnih ekonomskih reformi, njen proces pridruživanja je de fakto zamrznut od 2016. godine, zbog pokušaja domaćeg državnog udara, pogoršanja vladavine prava i zategnutih odnosa sa njenim susedom, Grčkom.
U sporazumu NATO-a za koji je utvrđeno da ubrzava ulazak Švedske u zapadni vojni savez, Stokholm je podržao turske napore za liberalizaciju viznog režima EU i modernizaciju carinske unije.
„Nova vlada je pravi trenutak da razgovaramo o jednom od najvažnijih odnosa u EU, ona je jedan od naših najvećih suseda i kandidat za EU", rekli su oni.
Uoči razgovora, diplomatska služba EU (EEAS) napravila je kratak memorandum, u koji je EURACTIV imao uvid, a u kojem se, pored šansi Ankare za kandidaturu za članstvo, savetuje ministrima spoljnih poslova da razmotre kako da „aktivno doprinesu brzom nastavku pregovora o rešenju na Kipru".
Ideja takođe nije nova, jer su lideri EU 2020. rekli da su spremni da „igraju aktivnu ulogu u podršci pregovorima", uključujući imenovanje predstavnika u Misiji dobrih usluga UN, kada se proces koji predvode UN ponovo pokrene.
Lideri EU su u junu takođe ponovili da je EU „spremna da igra aktivnu ulogu u podršci svim fazama procesa pod vođstvom UN, sa svim odgovarajućim sredstvima na raspolaganju".
„Lideri EU povezali su stav Turske prema kiparskom problemu sa budućnošću odnosa između EU i Turske u nastojanju da se odnos ponovo pokrene korišćenjem postizbornog momenta", dodao je kiparski zvaničnik.
Specijalni izaslanik
Nikozija se, u ovom kontekstu, nada da će imenovati specijalnog predstavnika EU koji će podstaći vlasti obe strane da nastave pregovore.
„Konstruktivni koraci Ankare u vezi sa kiparskim problemom omogućiće nam da razmotrimo nekoliko otvaranja prema Turskoj kao odgovor, u vidu postepenog i obostrano korisnog paketa, paralelno sa nastavkom i napretkom u pregovorima predvođenim UN, stvarajući na taj način situaciju u kojoj svi dobijaju", rekao je kiparski zvaničnik.
„EU ima alate i podsticaje da pomogne da se izađe iz ćorsokaka", dodao je kiparski zvaničnik.
Izaslanik bi izveštavao lidere EU u Evropskom savetu i povezivao se sa Ujedinjenim nacijama i garantima sporazuma, koji prednjače u procesu poravnanja.
Nije, međutim, jasno kakvu bi ulogu imala EU u takvim pregovorima o rešenju na nivou UN.
„Imenovanje poznate i poštovane političke ličnosti bi omogućilo stvaranje preko potrebnog zamaha u naporima da se nastave pregovori o kiparskom problemu", tvrde Kiprani.
„Naše strane UN su bile prilično prijemčive za ovu ideju", rekao je kiparski izvor.
Međutim, diplomate EU veruju da je u razgovorima upozoreno da proces možda neće uspeti, jer su pozicije udaljene jedna od druge ili će biti potrebno mnogo vremena da donesu plod.
Za sada, modernizacija carinske unije i liberalizacija viznog režima „čini se da su deo opcija o kojima govorimo" za oživljavanje odnosa, rekao je jedan diplomata EU, dodajući da o ponovnom pokretanju pregovora o pristupanju „još treba da se raspravlja".
(EURACTIV.rs)