Iznenadni zaokret turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u deblokiranju kandidature Švedske za članstvo u NATO-prijatno je iznenađenje za mnoge. Međutim, podrška Švedskoj izgleda ima svoju stratešku pozadinu.
Nakon Erdoganove podrške Švedskoj, posle dugog oklevanja i blokiranja njenog prijema u NATO, usledilo je još jedno iznenađenje. Naime, Ankara je povećala ulog zahtevajući da EU oživi zaustavljenu kandidaturu Turske za članstvo u EU kao preduslov.
Turska je kandidat za članstvo u EU od 1999. godine. Šest godina kasnije, započela je pristupne pregovore ali je proces praktično zamrznut od 2018, sa malim izgledima za nastavak. Ne samo zbog pokušaja domaćeg državnog udara i pogoršanja vladavine prava, već i zbog zategnutih odnosa sa susednom članicom EU, Grčkom.
Erdoganova promena stava o NATO-u u poslednjem trenutku usledila je nakon jedanaestočasovnog sastanka sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom i generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, i unapred planiranog 90-minutnog sastanka sa predsednikom Evropskog saveta, Šarlom Mišelom.
Memorandum NATO-a na kraju pominje nejasna obećanja o promeni zategnutih odnosa Turske sa EU, uključujući obećanje Švedske da će podržati napore Ankare za pristupanje, modernizaciju carinske unije EU i Turske i liberalizaciju viznog režima.
Razdor između EU i Turske bio je relativno širok poslednjih godina, ali je prošle nedelje nagovestilo da bi obe strane mogle promeniti stav, iako iz različitih razloga.
Većina zemalja članica EU smatra da je kandidatura Turske za pristupanje EU mrtva, ali nisu se trudile da to javno kažu iz zabrinutosti da bi to dodatno otuđilo Erdogana i otežalo poboljšanja u ključnim oblastima politike kao što su energetska saradnja i migracije.
Čini se da je Brisel čekao rezultate majskih turskih izbora dok je planirao da ponovo proceni odnose EU i Turske, kada se održe nacionalni izbori u Grčkoj.
Pre dve nedelje, lideri EU održali su prvu diskusiju o odnosima bloka sa Turskom na svom redovnom samitu i zatražili od Evropske komisije i glavnog diplomate EU Žozepa Borelja da sačine sveobuhvatan izveštaj o „statusu" odnosa EU i Turske „sa ciljem da se nastavi na strateški i napredan način".
Prema rečima zvaničnika EU, očekuje se da će ovaj izveštaj biti spreman uoči sledećeg samita EU u oktobru, sa ciljem da se preciziraju sva pitanja.
„Očekujemo da će ovo biti pogled od 360° na to gde se Turska nalazi u svim oblastima saradnje sa EU. Očekujemo da će to biti otvoreno, jer se u suprotnom samo vrtimo u krug", rekao je jedan diplomata EU.
U međuvremenu, očekuje se da će se ministri inostranih poslova EU pozabaviti ovim pitanjem kada se sastanu 20. jula, poslednji put pre letnje pauze.
Uoči razgovora, diplomatska služba EU (EEAS) sačinila je kratak memorandum u koji je EURACTIV imao uvid, a u kojem se šanse Ankare za njenu kandidaturu za članstvo ne ocenjuju kao veoma visoke.
Rat Rusije u Ukrajini „podigao je geopolitičku relevantnost Turske", dok EU ima „strateški interes za stabilno i bezbedno okruženje u istočnom Mediteranu", navodi se u memorandumu.
Iako pažljivo izbegava bilo kakve obaveze, ona priznaje da „uprkos politikama koje su poslednjih godina udaljile Tursku od EU, ova zemlja insistira da je pristupanje EU strateški cilj".
Pored izgleda za pristupanje, očekuje se da će ministri spoljnih poslova EU takođe razmotriti kako da „aktivno doprinesu brzom nastavku pregovora o rešenju na Kipru" i kako EU može bolje da odgovori na interese Ankare.
Osim navođenja očiglednog o „nastavku angažmana", ostaje nejasno kolike su šanse za Ankaru da oživi svoju ponudu.
Uprkos strateškim razmatranjima EU, čini se da ima više prepreka nego mogućnosti.
„Ne mislim da bi bilo kakva vrsta ponovnog otvaranja procesa pristupanja sada mogla biti realna, jer su za to ključno pitanje ljudska prava i demokratski standardi", rekao je evropski poslanik Nacho Sanchez Amor (S&D, Španija), član Evropskog parlamenta EU-a, saznaje EURACTIV.
„Međutim, proces pristupanja u tom stanju ne sprečava razgovore o drugim aspektima naših odnosa kao što su carinska unija, liberalizacija viznog režima ili vođenje političkih dijaloga na visokom nivou", rekao je Sančez Amor.
Dijalozi, koji su na ledu još od zloglasnog sastanka u Sofa-kapi između Erdogana i lidera EU Šarla Mišela i Ursule fon der Lajen, mogli bi da budu najniži plod za blok.
„Približavanje Turske nama je uvek bio cilj, i pre, a još više sada od početka rata u Ukrajini pošto smo mi susedi i želimo da imamo najbolje moguće odnose sa svima", rekao je Sančez Amor.
„Da li će Turska postati ili ne članica EU je druga stvar, jer ne postoji prečica za proces pridruživanja", dodao je on.
Amanda Pol, viši politički analitičar za Evropu u Svetskom programu u Centru za evropsku politiku (EPC), rekla je za EURACTIV da „postoje veoma male šanse za ponovno pokretanje pregovora o pristupanju, posebno s obzirom na to da Turska više ne ispunjava političke kriterijume iz Kopenhagena".
„Pristup Ankare kiparskom problemu, odnosno njeno insistiranje na rešenju sa dve države, takođe će verovatno ostati prepreka", istakla je Pol, dodajući, međutim, da bi to takođe zahtevalo „promenu pristupa kiparskih Grka, koji dosledno zauzimaju maksimalističku poziciju za rešenje kiparskog problema, posebno od kada su ušli u EU".
EU je primila Kipar 2004. iako turske trupe i dalje kontrolišu deo zemlje.
„S obzirom na to da je turska ekonomija u teškom stanju, verovatno će postojati sve veća veza između spoljne i ekonomske politike", rekao je Pol, dodajući da su koraci za modernizaciju carinske unije EU -Turska „izgledali realističnije".
„S obzirom na ekonomsku krizu, to je nešto što Turska zaista želi, jer je EU njen glavni ekonomski partner.
„EU ne bi trebalo da propusti ovu priliku da povrati određeni uticaj na Ankaru i započne pregovore, pod uslovom da Turska ispuni niz merila", dodala je ona.
(EURACTIV.rs)