Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odustao je od protivljenja da se Švedska pridruži NATO alijansi, uoči značajnog samita NATO-a u Viljnusu. Na samitu će se razgovarati i o kandidaturi Ukrajine.
Erdoganova promena stava u poslednjem trenutku usledila je nakon jedanaestočasovnog sastanka sa švedskim premijerom, Ulfom Kristersonom i generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom.
„Drago mi je što mogu da objavim da je predsednik Erdogan pristao da prosledi protokol o pristupanju Švedske velikoj nacionalnoj skupštini što je pre moguće i da blisko sarađuje sa skupštinom kako bi obezbedio ratifikaciju", rekao je Stoltenberg novinarima u Vilnjusu.
„Završetak pristupanja Švedske NATO-u je istorijski korak u ovom kritičnom trenutku. To nas sve čini jačim i sigurnijim", rekao je on.
Stoltenberg je rekao da se Erdogan „jasno obavezao" da će podržati pristupanje Švedske. Kristersson je rekao da je veoma srećan zbog toga i da je ovo važan dan za Švedsku.
Ovaj korak je usledio nakon više od godinu dana prepirke oko ratifikacije Turske i Mađarske, primanja Švedske i Finske u zapadni vojni savez nakon što su obe tradicionalno nesvrstane zemlje napustile svoj stav nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
Dok je Finska u aprilu postala 31. članica NATO-a, Ankara je odugovlačila sa podrškom Švedske za NATO, optužujući Stokholm da krije kurdske aktiviste koje Ankara smatra teroristima.
Ranije u ponedeljak, Erdogan je povećao ulog zahtevajući od EU da oživi zaustavljenu kandidaturu Turske za članstvo u EU kao preduslov za deblokiranje nastojanja Švedske da se pridruži NATO-u.
U saopštenju nakon trosmernih pregovora između Erdogana, Kristersona i Stoltenberga, Švedska je obećala da će pojačati koordinaciju u borbi protiv terorizma i bilateralnu trgovinu.
Švedska i NATO su podvukli da je Stokholm promenio zakone, proširio saradnju u borbi protiv terorizma protiv Kurdistanske radničke partije (PKK) i ponovo pokrenuo izvoz oružja u Tursku.
U zajedničkom saopštenju, Turska i Švedska su se takođe složile da stvore „novi bilateralni sporazum o bezbednosti" i da će Stokholm predstaviti „mapu puta kao osnovu svoje stalne borbe protiv terorizma u svim njegovim oblicima".
Kao deo sporazuma, Stoltenberg je takođe pristao da stvori novu funkciju „Specijalnog koordinatora za borbu protiv terorizma" u NATO-u, ali je dodao da nije jasno koja bi ovlašćenja ta pozicija podrazumevala u praksi.
Analitičari su godinama lobirali da se stvori ova pozicija, nalik onima koji već postoje u okvirima EU i Ujedinjenih nacija, izjavila su za EURACTIV dva sagovornika bliske ovoj materiji.
Taj potez bi takođe pokazao da terorizam i dalje ima rang „pretnje" vojnoj alijansi, jedinoj drugoj kategorisanoj kao takvom uz Rusiju, posebno nakon što je ruski napad na Ukrajinu gurnuo borbu protiv terorizma u zadnji plan u protekle dve godine, dodali su oni.
Erdogan je pauzirao svoje razgovore sa Stoltenbergom i Kristersonom na sporedni sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Čarlsom Mišelom, koji je pozdravio razgovore i ispitivao mogućnost da se saradnja EU i Turske vrati u prvi plan i da se ponovo pokrene ta veza.
„Švedska će aktivno podržati napore za oživljavanje procesa pridruživanja Turske EU, uključujući modernizaciju carinske unije EU i Turske i liberalizaciju viznog režima", navodi se u saopštenju.
Dok je Turska kandidat za članstvo u EU od 1999. godine, njihova nastojanja za pridruživanje EU bila su zamrznuta godinama nakon što su pregovori o članstvu pokrenuti 2005. godine, sa malim izgledima za nastavak.
Izjave od ponedeljka impliciraju da bi Ankara i Brisel mogli da krenu na jačanje trgovine, ažuriranje svojih carinskih sporazuma i popuštanje viznih pravila u odsustvu formalnih pregovora o članstvu.
(EURACTIV.rs)