Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zalaže se za to da se otključa zaustavljena treća tranša fonda za oporavak posle pandemije u Italiji, čije će vođstvo biti ključno za njen ponovni izbor, saznaje EURACTIV.
Italija je daleko najveći primalac Instrumenta za oporavak i razvoj (RFF), privremenog instrumenta koji je EU uspostavila da pomogne evropskim ekonomijama da se oporave od gubitaka izazvanih pandemijom COVID-19.
Rim je već dobio 67 milijardi evra od RFF-a, 25 milijardi evra unapred i dve rate u vrednosti od po 21 milijardu evra. Međutim, treća isplata je trenutno suspendovana, pošto Italija nije ispunila niz uslova koje je postavila Komisija.
Rukovodstvo izvršne vlasti EU trenutno se bori sa držanjem pod kontrolom učinka Italije, saznaje EURACTIV od nekoliko izvora koji su želeli da ostanu anonimni.
Treća isplata na čekanju
Kašnjenje treće isplate je sramotno za italijansku vladu, koju predvodi premijerka krajnje desnice Đorđa Meloni. To je inače, prva rata otkako je Melonijeva preuzela funkciju u oktobru.
Poteškoće u ispunjavanju ciljeva nisu jedinstvene za Italiju a sa njima se suočavala i prethodna vlada koju je vodio Mario Dragi.
Prekretnice za prve dve isplate uključivale su zakonodavne reforme i nekoliko projekata koje su ministarstva već imala u pripremi.
Za treću ratu, uslov je da zemlje EU moraju da isporuče stvarne projekte. Primer kreativnog rešenja je recimo cilj sadnje 1,65 miliona stabala godišnje prebrojavanjem semena, a ne uzgojenih biljaka.
Međutim, poteškoće su nastale kada je Komisija otkrila da Italija nije uspela da izgradi 7.500 smeštajnih jedinica za studente van kampusa, od kojih su neke još u izgradnji, i da je razvila 500 projekata za osobe sa invaliditetom.
Izvršna vlast EU proverava rezultate uzorkovanjem, što znači da su neki od 60 projekata koji su nasumično provereni bili neadekvatni. Shodno tome, svi zvaničnici relevantnih odeljenja Komisije koji govore italijanski bili su mobilisani da prekontrolišu svih 500 projekata.
Ideja je bila da se obračuna delimična isplata, čija je metodologija prvo primenjena u Litvaniji.
Svaki cilj RRF-a vredi oko 800 miliona evra. Ako se ostvare samo delovi ciljeva, rata se i dalje može delimično isplatiti, uz umanjenje proporcionalno promašenom ciljnom udelu, a ostatak bi sačekao dok se cilj ne postigne u potpunosti.
Trenutne procene smatraju da bi gubici bili u rasponu od 300-500 miliona evra, što je relativno skromno u odnosu na ratu od 19 milijardi evra.
Politički kontekst
Međutim, Meloni se protivi delimičnoj isplati rate jer bi to narušilo njenu reputaciju na međunarodnom nivou i ostavilo je ranjivom za političke kritike kod kuće. Sa rimske tačke gledišta, delimična isplata je nepotreban ustupak, koji ne bi bio učinjen drugoj vladi.
Međutim, tehnički, delimično plaćanje je odluka Komisije, što znači da nije na zemlji da je odbije. Urdsula fon on der Lajen sastala se sa Melonijevom u Tunisu u junu.
Nakon sastanka na visokom nivou, došlo je do povećanja pritiska na službe Komisije odgovorne za ratu da pronađu rešenje koje omogućava punu isplatu. Posle nekoliko dana, u Rim je u tu svrhu izaslan tim zvaničnika EU, ali bezuspešno.
Odgovorni zvaničnici EU do sada su se odupirali političkom pritisku da italijanskoj vladi daju punu prolaznu ocenu o svim ciljevima, što će na kraju biti javno objavljeno i ispitano od strane Evropskog revizorskog suda.
S druge strane, politički ulozi teško da bi mogli biti veći. Italija je treća po veličini zemlja u EU, kako po ekonomiji, tako i po broju stanovnika. Stoga bi podrška Rima mogla biti odlučujuća ako Fon der Lajen želi da obezbedi ponovni izbor.
Fon der Lajen bila je u zajedničkoj poseti Tunisu, kritičnom čvorištu migratornih tokova koji stižu do južnih obala Italije, što je još jedan znak da je ona polaže u izgradnju dobrih odnosa sa Melonijevom.
Meloni bi takođe trebalo da odigra centralnu ulogu u sledećem evropskom mandatu jer dominira evropskim konzervativcima i reformistima (ECR), evroskeptičnom, desničarskom grupom koja je na putu da postigne značajan uspeh na sledećim izborima za EU.
Rane projekcije procenjuju da bi se ECR mogao boriti sa centrističkim Renevom kao trećom po veličini grupom u Evropskom parlamentu.
Ako evroskeptici ostvare velike dobitke, možda bi bilo politički ili čak brojčano, neodrživo držati ih na marginama politike EU.
Manfred Veber, lider Evropske narodne partije Fon der Lajen, pomerio je političku grupu udesno, podrivajući ključne politike Komisije kao što je zelena tranzicija i koketirajući sa bližim vezama sa ECR.
Veber je bio zakleti neprijatelj Fon der Lajen otkako je zauzela, kako je on smatrao, njegovo mesto na čelu izvršne vlasti EU. Ovo interno takmičenje dovelo je do toga da su se dva nemačka političara nadmetala za podršku ECR-a Melonijeve, ojačavajući uticaj italijanske premijerke.
(EURACTIV.rs)