Odnosi Nemačke i Francuske navodno su sve udaljeniji, a ovo su ključni razlozi. Makron i Šolc u nedelju imaju sastanak.
Ruska invazija na Ukrajinu, kao i svet koji prolazi kroz brojne promene, uticali su na odnos Francuske i Nemačke koje će ove nedelje proslaviti 60 godina od potpisivanja Jelisejskog sporazuma.
Nemački kancelar Olaf Šolc trebalo bi u nedelju, 22. januara da se u Parizu sastane sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nakon čega će obojica biti na sastanku kabineta povodom obeležavanja godišnjice potpisivanja sporazuma nakon Drugog svetskog rata. Ali odnos dvojice svetskih lidera trenutno se, kažu upućeni izvori, u najboljem slučaju opisuje kao "srdačan".
"Šolc uopšte nije evropski orijentisan, više zastupa stav da je Nemačka na prvom mestu", naveo je za EURACTIV izvor iz Makronove partije, koji je tražio da bude anoniman. U Parizu vlada utisak nemačke nezainteresovanosti za međusobne odnose, složio se istraživač Nemačkog saveta za međunarodne odnose, Jakob Ros.
Neslaganje primećuje i javnost, pa je 36 odsto francuskih i 39 odsto nemačkih ispitanika u Ipsosovoj anketi navelo da oseća da su odnosi ugroženi.
Ali tekovina sporazuma potpisanog 1963. godine ostaje čvrsta po pitanjima od vojne saradnje, do razmene mladih. I velika većina stanovnika obe zemlje smatra da su odnosi Nemačke i Francuske od vitalnog značaja za EU.
Makron je u prvom mandatu pokušao da obnovi francuski ekonomski kredibilitet u očima Brisela i Berlina kroz mere koje su često bile smatrane nepopularnim, pa čak i bolnim. Bliski odnosi sa Šolcovom prethodnicom, Angelom Merkel, uspeli su da obezbede reakciju Evropske unije na krizu sa korona virusom. Makron neguje odnose i sa drugim evropskim partnerima, pa je tokom 2021. godine potpisao bilateralne sporazume sa Italijom i Grčkom, a ove nedelje i sa Španijom.
"Odnos sa Nemačkom je trenutno težak, i ukoliko ne bude napredovao u skladu sa njegovim nadanjima, pokušaće da pronađe alternativne partnere", ocenio je Ros.
Razlike u stavovima dve zemlje isplivale su na površinu pre skoro godinu dana, kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. Obe zemlje najpre su oklevale da isključe Rusiju, koja je glavni snabdevač Nemačke prirodnim gasom i u očima Francuske je ključni globalni igrač u kontekstu moći. Ali kako je rat odmicao, Francuska je poslala mobilnu artiljeriju Ukrajini pre Nemačke, a početkom 2023. je objavila da će poslati i lake tennkove pre Vašingtona i Berlina.
Predvodnik Šolcove Socijaldemokratske partije, Lars Klingbejl, požalio se "Di cajtu" da bi signal svakako bio jači, da su sve tri zemlje svoju odluku da pošalju tenkove objavile istovremeno.
Francuska je takođe isključena iz evropskog programa odbrane, "Nebeskog štita", koji predvodi Nemačka. U programu odbrane od projektila biće korišćena oprema proizvedena u Americi ili Nemačkoj, umesto u Italiji ili Francuskoj.
Strateški gledano, delovi francuske elite i dalje smatraju da je njihova zemlja velika sila, izjednačena sa drugim članicama Saveta bezbednosti. Nemačka, s druge strane, geopolitiku prepušta drugima pod zaštitom Sjedinjenih Američkih Država, koje imaju nuklearno oružje i skoro 40.000 vojnika na nemačkoj teritoriji.
Primećeno je čak i da sve manje Francuza odlučuje da uči nemački jezik, i obrnuto.
"Za deset, 15 ili 20 godina, to će dovesti do pozicije da manje ljudi može da razvije duboko razumevanje partnerske zemlje", zaključio je Ros.
(EURACTIV.rs)