Protesti "Srbija protiv nasilja" traju već dva meseca. Euractiv je istraživao kako su oni uticali na raspoloženje javnosti prema vlasti.
Rezultati nedavnog istraživanja CRTE javnog mnjenja o protestima "Srbija protiv nasilja" pokazuju da je na delu snažna politička mobilizacija usled koje opada broj građana koji su neopredeljeni i neodlučni u smislu političkih preferencija. Politički analitičar, Đorđe Vukadinović smatra su protesti "Srbija protiv nasilja" defacto uzdrmali vlast, ali nisu doveli do značajnog pada rejtinga SNS-a. Ipak, prema njegovim rečima, jasno je da je podrška stranci koju sada vodi Miloš Vučević opala pet do sedam odsto od izbora 2022. godine.
Vojislav Mihailović, direktor javnomnjenskih istraživanja u CRTI, za EURACTIV kaže da je njihovo istraživanje pokazalo da su protesti "Srbija protiv nasilja" opštepoznati.
"Za njih zna 93 odsto građana, svaki drugi građanin podržava proteste a svaki treći kaže da već jeste ili da želi da učestvuje u protestu. Proteste podržavaju građani iz svih segmenata društva i delova zemlje, te se ne može reći da je to tema koja dotiče samo određene gradove ili regione. Podrška protestima ne pada ispod 50 odsto ni u jednom od regiona u Srbiji", kazao je Mihailović.
Kako je istakao, protesti donekle probijaju i medijske i "partijske" barijere.
"Među građanima koji podržavaju proteste najviše je onih kojima nisu bliske ni vladajuće, ni opozicione partije, ali podršku protestima daje i svaki peti građanin kome su bliže stranke na vlasti. Došlo je do buđenja građana koji su bili apatični, što u ovom trenutku nešto više ide na ruku opoziciji", pojašnjava on i dodaje da će se pratiti kako će se u narednom periodu kretati javno mnjenje:
"Ono što nalazi sada pokazuju jeste da petina građana podržava sve zahteve protesta, a više od dve trećine podržava bar deo zahteva. U velikoj meri ih podržavaju i građani koji su neopredeljeni, ali i oni koji navode su im bliže vladajuće stranke", ističe Mihailović.
Prema podacima drugog istraživanja koje je CRTA radila na samim protestima, četvrtina građana je navela da je izašla na protest iako smatra da nijedan zahtev neće biti ispunjen.
"To znači da jedan deo ljudi izlazi ili podržava proteste zbog nagomilanog nezadovoljstva, te da su motivi građana širi od zahteva protesta", rekao je Mihailović EURACTIV-u.
Na pitanje - da li su protesti uticali na rejting vladajuće stranke i predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Mihailović je rekao da fokus istraživanja nisu bili rejtinzi partija i političara, ali da nalazi pokazuju da protesti protiv nasilja imaju podršku i među građanima kojima su bliske stranke vlasti. Svaki peti građanin koji je naklonjen vladajućim partijama podržava proteste, a neke od zahteva i 70 odsto građana bliskih režimu.
"Takođe, čini se da ekonomske mere koje je predsednik Aleksandar Vučić objavio početkom juna nemaju željeni efekat. Četvrtina građana ih prepoznaje kao kupovinu glasova pred predstojeće izbore, 15 odsto njih vidi kao pokušaj skretanja pažnje sa protesta, dok 32 odsto građana veruje u iskrenu želju države da im pomogne. I među pristalicama režima ima sedam odsto onih koji iza navodnih ekonomskih mera naziru dnevnopolitičke motive", kazao je on.
Direktor javnomnjenjskih istraživanja u Crti rekao je da su izborne preferencije trenutno dosta fluidne, te da izborna kampanja tek predstoji.
"Očekuje se i formiranje najavljenog Pokreta za državu, a treba videti i u kojoj meri će opozicija biti uspešna u artikulaciji energije koju su doneli protesti. Ono što možemo reći jeste da je na delu snažna politička mobilizacija koja ide na ruku strankama pro-evropske opozicije", zaključio je on.
Politički analitičar i glavni i odgovorni urednik Nove srpske političke misli (NSPM), Đorđe Vukadinović, za EURACTIV kaže da protesti "Srbija protiv nasilja", koji su buknuli nakon dva masakra početkom maja, jesu uzdrmali vlast, ali više u smislu iskazivanja slabosti i sistemskih problema koji postoje u društvu i opšteg nezadovoljstva, a manje u neposrednom smislu rejtinga režima.
"Pokazalo se da iako protesti nisu počeli kao opozicioni, podigli su proevropsku opoziciju u organizacionom smislu. Naročito u prvim danima i nedeljama, po rekacijama vlasti se moglo zaključiti da ona jeste poljuljana i uzdrmana tim događajima. To se videlo i po tako bučno najavljivanom, a ne baš veličanstvenom mitingu "Srbija nade" koji je organizovala SNS. Dakle, režim jeste poljuljan, ali daleko od toga da je on pronet na konjima ili da je taj rejting dosta pao, kazao je Vukadinović i dodao:
"Prema našem istraživanju, rejting vladajuće stranke jeste u određenoj meri u padu od prethodnih izbora na ovamo, ali sami protesti na njega nisu uticali u većoj meri. Oni su možda više uneli nemir u redove same organizacije SNS-a. Dalje, režim je taj pad rejtinga pokušao da ublaži socijalnim merama koje je doneo, i raznim kampanjama, što je rezultiralo, ne kako su oni očekivali rastom rejtinga, već zaustavljanjem urušavanja i stagnacijom", pojasnio je on.
Što se tiče rejtinga opozicije, Vukadinović kaže da nema sumnje da je podrška SNS-a veća od podrške opoziciji. On smatra da je i u trenucima pada rejtinga SNS-a, koji je prema njegovoj proceni pet do sedam posto, govoreći o parlamentarnim izborima, parlamentarna opozicija od toga imala malo, ili nimalo koristi. Taj pad rejtinga SNS-a se nije direktno preneo na opozicione stranke, ni leve ni desne, već više otišao u neku vrstu apstinencije i polu-apstinencije. Ovi protesti su na neki način oživeli i ulili vetar u jedra proevropskoj opoziciji i može se, prema njegovoj proceni, očekivati određeni porast podrške ovim strankama.
Kako dalje u intervjuu za EURACTIV kaže, u prva tri meseca ove godine, kulminirao je pritisak na rejting vlasti, povodom francusko-nemačkog predloga i uopšte događaja na Kosovu i Metohiji, pa se očekivalo da će od toga najveću korist izvući desne-nacionalne stranke, ali su i one, naročito zbog negativne kampanje vlasti protiv njih imale minimalnu korist od tih događaja.
Iako je politička temperatura značajno povišena poslednjih meseci, dva su razloga zašto pad rejtinga vladajuće stranke nije proporcionalno praćen rastom popularnosti opozicionih stranaka, smatra Vukadinović.
"Prvi je taj da režim zna u kom trenutku mu sa koje strane preti najveća opasnost, pa tako, na tu stranu usmerava svoju kampanju. U prva tri meseca je taj fokus bio na kampanju protiv nacionalnih - desničarskih stranaka, a sada je, od početka protesta, ta kampanja usmerena na proevropske opozicione stranke i na taj način donekle amortizuje njihov mogući rast. Drugi je politička rascepkanost, podeljenost, pa i zavađenost na političkoj sceni koja ne deluje preterano impresivno, niti ohrabruje neke buduće, neopredeljene glasače. Pogled na mnoštvo malih stubića u odnosu na i dalje neuporedivi monument rejtinga, obeshrabruje veće opredeljivanje", kaže on.
"Prema njegovim rečima, podrška opozicionim strankama je između dva i pet odsto. To je, međutim, rejting odvojenih političkih stranaka i ta slika se neće promeniti značajno dok ne dođe do nekog ujedinjenja i ukrupnjavanja opozicije ili pak do pojave nekih novih političkih aktera, koji bi mogli da privuku te, još uvek jasno neopredeljene birače", kaže Vukadinović.
On dodaje da rejting opozicije nije opao u proteklih mesec dana, te da nema neke razlike u brojkama sada i krajem aprila, kada je NSPM radio istraživanje na ovu temu.
Vukadinović vidi da i kod nekih opozicionih stranaka postoji minimalni rast. U ovom trenutku to su stranke proevropske, građanske orjentacije.
Što se tiče budućnosti protesta "Srbija protiv nasilja", on kaže da je teško predvideti šta će se dalje dešavati, jer su ovi protesti po mnogo čemu specifični. Ipak, smatra da je zenit protesta prošao.
"To se i dalo za očekivati, da protesti splasnu i da se smanje, i kvantitativno i energetski - do neke sledeće prilike i do nekih drugih povoda i okidača. To je nešto što se i dešava. Samo rasplamsavanje ovih protesta je bilo atipično i neočekivano, i po tome kako su buknuli i po razmeri koju su poprimili, tako da ćemo u narednom periodu videti kuda će to odvesti. Daleko od toga da sada vlast može mirno da spava, ali najveća opasnost po njih u tim protestima je prošla, bar privremeno", zaključio je Vukadinović.
(EURACTIV rs)