Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Republike Srbije, Gert Jan Kopman, generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju Evropske komisije i Vladimir Bilčik, evroparlamentarac govorili su o evrointegracijama.
Panel diskusija "Da, ali...": Vizija budućnosti Srbije u EU, u organizaciji "EURACTIV Srbija", održana je u Briselu u utorak, 4. jula. O velikoj pažnji koju je privukao panel govore i brojni gosti među kojima smo predstavnici Evropske komisije, evroparlamentarci, ambasadori, kao i pripadnici nevladinog sektora.
Nakon uvodnog obraćanja Ane Brnabić, predsednice Vlade Republike Srbije, i njenog intervjua, započeo je panel u kojem su učestvovali Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije Republike Srbije, Gert Jan Kopman, generalni direktor za susedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) Evropske komisije, kao i Vladimir Bilčik, evroparlamentarac i izvestilac EP za Srbiju.
"Proširenje Evropske unije je ponovo aktuelno, postoji istorijska mogućnost koju zemlje regiona treba da iskoriste. Predsednica (Ursula fon der Lajen, prim. aut.) je iznela plan o proširenju o kojem nismo mnogo razgovarali, ali treba da diskutujemo jer je jako bitno i zbog ekonomske situacije. Ne postoji bolji trenutak da razgovaramo o izazovima koje donosi proširenje", rekao je Kopman na početku panela.
Sa njim se saglasio i Bličik.
"Proširenje jeste na našem dnevnom redu i to u veoma ozbiljnom smislu. Raspoloženje širom Evropske unije se promenilo i ruska agresija u Ukrajini je promenila sve. Od prošle godine imamo tri nova kandidata za pristupanje - Ukrajinu, Moldaviju i Bosnu i Hercegovinu. Ključne će biti reforme, usaglašenost, ne samo u smislu sankcija, već usaglašenost politika i svakako, dijalog između Beograda i Prištine", izjavio je Bilčik.
Ministarka Miščević se osvrnula na izjave sagovornika.
"Dobro je što je proširenje ponovo aktuelno, ali čekali smo ovo 20 godina. Nakon 20 godina, mi nismo isti. Spremni smo da dovršimo proces prdruženja Evropskoj uniji, sa akcentom na sam proces i vladavinu prava", rekla je Miščević i odgovorila na pitanje publike kako Srbija evoluira na putu ka EU:
"Uvek su prisutna dve elementa koji dokazuju napredovanje u smislu procesa integracija bilo koje zemlje. Jedan je nivo reformi, što podrazumeva ne samo ono što smo uradili po pitanju usvajanja zakona u skladu sa EU, već i ono što smo uradili po pitanju izgradnje kapaciteta za implementaciju tih zakona. Tu je i još jedan nivo na našem putu pridruženja - kako možemo da pratimo sve postignuto, odnosno kako ti zakoni i institucije koje implementiraju EU regulativu zapravo donose rezultate. Drugi element za procenu integracije Srbije je broj otvorenih klastera, a pogotovo broj zatvorenih poglavlja, u čemu svi mi sa Zapadnog Balkana nemamo velike rezultate - dva u Srbiji, tri u Crnoj Gori. To nam tek predstoji, u skladu sa novom metodologijom. Naravno, postoje jasni zadaci u vezi sa pristupanjem, na putu ka članstvu - a to je vladavina prava, najbitniji element, kao i usklađivanje sa spoljnopolitičkom bezbednošću, koje je jako važno", objasnila je ministarka.
"Izbor da se postane članica EU mora da donese društvo. Moramo da to čujemo to i u Beogradu", nadovezao se Kopman.
Jedno od pitanja koje se postavilo tokom panela je kako da prevaziđemo to "Da, ali...".
"Moramo da imamo istinsko angažovanje. Ako pogledamo poslednjih 10 godina, proširenje je na strani "Da". U poslednjih 12 do 16 meseci više je mogućnosti za pridruženje. Ono se ne dešava svake godine. Uvek smo imali uspone i padove, kada je u pitanju proširenje, ali ono je sada opet aktuelno. Srbija ima problem sa javnim mnjenjem. Delimično se slažem sa Tanjom Miščević, proces traje i mnogi, uključujući političare u regionu, su izgubili poverenje da će se pridruženje desiti. To verovanje treba da se vrati i treba nam podrška javnosti, jer bez toga, važne reforme se neće sprovesti. Dosta je urađeno što se tiče pravosudnih reformi, ali treba da se radi na njihovom sprovođenju, kao i po pitanju medija, energetike, strukturnih reformi i usklađivanja sa spoljnom politikom. Kada gledamo u evropsku budućnost, takođe treba da gledamo i prošlost, koja nije evropska. Za sve ovo potrebno je to istinsko angažovanje i razgovor ne samo u Briselu, nego i širom Srbije", objasnio je Bilčik.
"Srbija je u teškom položaju, zbog njene istorije, zbog različitih veza od kojih zavisi, ali od februara 2022. vreme je da se napravi izbor. Mislim da, ako je izbor jasan na nivou elita, biće jasniji i na nivou javnog mnjenja", izjavio je Bilčik, a sa njim se Miščević delimično složila.
"Srbija nema problem sa svojom prošlošću, ima problem sa razvojem događaja u skorije vreme, pogotovo po pitanju dijaloga i eskalacije, što je tema koja ne zanima samo Srbiju, Prištinu i Kosovo, već i ceo region i svesni smo toga. Teško je sprovoditi reforme kada imate tako veliko političko pitanje da rešavate. Drugo, ne slažem se da samo Srbija ima problem sa javnim mnjenjem kada su u pitanju evropske integracije. I treće, nivo reformi koje smo sproveli. Vladavina prava je prioritet, bez presedana. Od početka prošle godine, promenili smo način kako biramo sudije i tužioce, za to je potrebno neko vreme da se sve uspostavi. Što se tiče borbe protiv korupcije i slobode medija - ne počinjemo od nule, već radimo na tome kako da unapredimo situaciju. Tako da smo u procesu, nismo još stigli dotle", objasnila je Miščević.
Kopman je optimističan kada je u pitanju budućnost EU i Srbije.
"Moramo da gledamo u budućnost, a ne u prošlost. Region previše gleda u prošlost, a to se odnosi i na EU. Pitanje je - da li smo odlučni da idemo napred, i EU, i Zapadni Balkan? Mislim da je odgovor - da i to predstavlja istorijsku priliku. Zanimljiva izjava premijerke Brnabić je da ima previše politike u Zapadnom Balkanu - da, ja se slažem. Ali fokus treba da bude na bezuslovnom sprovođenju reformi. Jer odluka da se postane članica EU znači da preuzmete operativni sistem EU i učinite ga svojim. Ne radi se ni o kakvim prečicama, do toga neće doći. Sada je važno ubrzati taj proces", izjavio je Kopman.
"U našem je interesu da zgrabimo tu priliku", nadovezala se Miščević.
Vladimir Bilčik je iskoristio priliku da se osvrne na godišnji izveštaj o Srbiji.
"Jedan od problema koji sam naveo u mom izveštaju, koji je Evropski parlament usvojio u maju ove godine, je problematika depopulacije - to je problem u čitavom Zapadnom Balkanu, i u Srbiji. Postoje dobri programi UN koji se bore sa ovim problemom. Evropska budućnost, o kojoj razgovaramo, je, prema mom mišljenju, ključni odgovor na problem depopulacije. Mladi ljudi u regionu i Srbiji treba da osećaju da ima smisla ostati u zemlji, da ima smisla ulagati u njihovu budućnost u zemlji. I ovde EU može i treba da bude ključna. Slažem se da je ekonomija bitna, ali to mora ići ruku pod ruku sa politikom. Mi u Evropskom parlamentu radimo na tome da imamo iskreni dijalog kako možemo da pomognemo rad Narodne skupštine Srbije, ali i reprezentativnu demokratiju u Srbiji. Važan je ostvareni delimičan napredak Srbije u tom pravcu, a mi smo spremni da se više angažujemo po ovom pitanju", rekao je Bilčik.
Evroparlamentarac je takođe objasnio i koja je bila uloga Evropskog parlamenta u vezi sa radom Narodne skupštine Srbije.
"0d 2019. smo učestvovali u međustranačkom dijalogu, kako bi se opozicija vratila u institucije. Pred izbore 2020. nismo uspeli, ali na sreću, bila je drugačija situacija 2022. Drago mi je da se nakon izbora 2022. imamo reprezentativniju skupštinu, opozicija se vratila, i želimo da negujemo dalje ovaj napredak. Zato učestvujemo u parlamentarnom dijalogu. Početkom juna smo posetili Beograd, situacija nije bila jednostavna, zbog dva masovna ubistva u Beogradu i Mladenovcu. Desila se katarza javnosti, uključujući proteste, zahteve javnosti. Polarizacija društva je naglašena, i ono što Srbiji treba, a tiče se reformi koje je ministarka Miščević spominjala, je osnovni nivo razumevanja i konsenzusa u društvu i u skupštini da, ako Srbija želi da ide ka Evropskoj uniji, politika mora da ide u pravcu tih reformi, uključujući i parlament. EU ne treba da bude meta, da u nju pucate, već cilj kojem težite", naglasio je Bilčik.
Pogledajte video.
(EURACTIV.rs)